Tenzije na Crvenom moru mogle bi da vrate energetsku krizu, poskupljenja i inflaciju na "mala vrata" u Evropu

Nakon što su Velika Britanija i SAD bombardovale Jemen, tenzije na Crvenom moru rastu i prete da donesu novu krizu koja bi mogla da ugrozi oporavak globalne ekonomije. Jer, sukob na Crvenom moru pogađa jednu od najvažnijih svetskih trgovinskih ruta, potencijalno utičući na više od 40 odsto azijsko-evropske trgovine.

Ukoliko se nastave tenzije između Zapada i Huta, Evropu bi mogla da zadesi energetska kriza, i povratak inflacije što bi dovelo do viših i dugotrajnih kamatnih stopa. Ovakav scenario, najviše problema zadaju prosečnim potrošačima i malim preduzećima, piše Euronews. 

Sve je počelo kada je jemenska grupa Huti počela da gađa komercijalne brodove kao rezultat tekućih tenzija na Bliskom istoku između Palestinaca i Izraela. Do sada su Huti izveli 27 napada na brodove koji prelaze važan međunarodni pomorski put. 

Kako bi prekinule napade jemenskih militanata, Velika Britanija i SAD pokrenule su vazdušnu ofanzivu. Prema zvaničnim izeštajima saveznici su pogodili 60 ciljeva u više od 16 gradova.                                                               

Pa ipak, uključivanje američkih i britanskih snaga pretvorilo "regionalnu krizu" u "globalni sukob", okrivivši Iran za pružanje podrške Hutima.

Ukoliko dođe do eskalacije sukoba, globalna ekonomija, uključujući i evrvopsku ekonomiju, mogla bi pretrpeti značajne gubitke.   

Poskupljenje energenata u Evropi

Kao rezultat tenzija, cene nafte već su porasle, a Brent nafta dostigla je gornju granicu od 80 dolara (73,12 evra). A situacija bi mogla dodatno da se pogorša, jer Crveno more čini 12 odsto globalne trgovine naftom i 8 odsto tečnog prirodnog gasa. 

Prema zvaničnim podacima, od 2020. količina sirove nafte koja prolazi kroz Suecki kanal porasla je za 60 odsto, nakon što je Evropa registrovala porast potražnje usled pandemije. Takođe je važno napomenuti da Evropa uvozi naftu od bliskoistočnih proizvođača preko Sueckog kanala od kada je EU uvela sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. 

profimedia

Pa bi tako izbegavanje Crvenog mora kao trgovinskog kanala moglo bi da dovede do povećanja od 58 do 129 odsto vremena koje je tankerima inače potrebno kada putuju glavnim svetskim rutama, uključujući put od Indije do Evrope i Bliskog istoka. 

Tajming ne može biti lošiji, posebno jer smo u sred zime, a potencijalnim prekidom u snabdevanju energijom, direktno bi mogao da utiče na evropska domaćinstva, piše Euronews. 

Poremećaji lanaca snabdevanja

Više od 15 odsto globalnog pomorskog saobraćaja prolazi Crvenim morem, što ga čini jednim od najvažnijih strateških plovnih puteva u svetu. 

Preko Crvenog mora je razmenjeno oko 123,5 miliona metričkih tona robe, a više od 22.000 brodova plovilo je tim putem tokom 2022. godine, pokazuju najnoviji podaci. Sve u svemu, ogromnih 12 odsto globalnog trgovinskog obima koristi ovaj trgovački put.

Međutim, zbog poremećaja, kompanije čiji brodovi prevoze kontejnere, primorane su da menjaju rutu, te kao alternativu biraju obilazak oko Rta Dobre nade. 

Ovo je rezultiralo porastom cena transporta pošto je cena po kontejneru porasla od 5000 dolara (4570 evra) do 8000 dolara (7312 evra), što je između dva i pet puta više od uobičajene stope za ovo doba godine. 

profimedia

Osim toga, obilazak traje dodatnih 10 dana ili 3.500 nautičkih milja uobičajenoj udaljenosti što je doprinelo povećanju premija osiguranja. Na osnovu toga porasli su i troškovi putarina za 124 odsto između Dalekog istoka i Severne Evrope.

Kao rezultat toga, sva roba koja putuje kontejnerima ne samo da će kasnije stići na odredište, već će i poskupeti zbog povećanja troškova transporta. To znači da treba očekivati veće cene na policama marketa, što će posledično dovesti do ukupnog povećanja inflacije. 

Inflacija i visoke kamatne stope

Prema Alijanc trejdu, poremećaji bi mogli da dovedu do povećanja inflacije u Evropi od 0,7 odsto, što bi moglo dodatno da odloži oporavak od ozbiljnog ekonomskog usporavanja u regionu. 

Ovo bi takođe moglo da izvrši pritisak na Evropsku centralnu banku da duže zadrži više kamatne stope, kako njeni dosadašnji napori u borbi protiv inflacije ne bi izgubili smisao, koja je zabeležila deset uzastopnih povećanja kamatnih stopa. 

Više kamatne stope mogu da izvrše silazni pritisak na preduzeća i obeshrabre dalju ekonomsku aktivnost – nešto što je već prigušeno tokom 2023. godine, što se ogleda u podacima koji ukazuju na pad proizvodnje osam meseci uzastopno. 

Izgledi u borbi protiv inflacije u Evropi nedavno su se poboljšali, ali je još dug pud do konačne pobede. U Nemačkoj je inflacija potrošačkih cena porasla na 3,8 odsto u decembru, u novembru je iznosila 2,3 odsto. Francuska je takođe zabeležila rast indeksa potrošačkih cena koji je u decembru iznosio 4,1 odsto, u odnosu na novembarskih 3,9 odsto. 

Povećanje cena energenata i poremećaji u lancu snabdevanja mogle bi da imaju ozbiljne posledice po ceo svet, ali u ovom slučaju, Evropa bi trpela najveće posledice.