Igre 
"Veliki uspeh što je inflacija prepolovljena": Koji faktori utiču na sporiji tempo daljeg obaranja cena?
Komentari25/12/2023
-19:02
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će naredna godina u Srbiji obeležiti inflacija od 4,5 odsto, što je skoro dvostruko niže nego što je inflacija tokom cele 2023. U Narodnoj banci Srbije procenjuju da će u naredne tri godine inflacija biti tri plus minus 1,5 odsto. Postavlja se pitanje da li su ovo realne procene ili su možda previše optimistične.
Novembarska inflacija u Srbiji je 8 odsto, što je niže u odnosu na 8,5 koliko je bila u oktobru. U septembru je inflacija bila dvocifrena.
Ekonomisti kažu da ako se posmatra kretanje u odnosu na februar ove godine kada je inflacija prešla 16 odsto, definitivno je veliki uspeh ostvoren time što je inflacija prepolovljena.
Šta očekuju privreda i građani
Predstavnici finansijskog sektora već treći mesec zaredom iznose očekivanja o padu inflacije u narednom periodu. Kako je saopštila Narodna banka Srbije, rezultati ankete agencije Ipsos pokazuju da finansijski sektor očekuje da će međugodišnja inflacija u novembru 2024. godine iznositi 5,7 odsto. U odnosu na osam odsto ovog novembra, to je pad za više od dva procentna poena.
A prema decembarskoj anketi agencije Blumberg, očekivana inflacija za godinu dana unapred iznosi 4,5 odsto.
To je prvi put još od aprila 2022. godine da su se inflaciona očekivanja finansijskog sektora našla u granicama cilja Narodne banke Srbije, koja očekuje da do 2026. inflacija bude 3 odsto sa mogućim odstupanjem od 1,5 odsto.
Međutim, privrednici i građani su nešto pesimističniji, kad je reč o inflacionim očekivanjima, iako anketa Ipsosa i kod njih beleži tendenciju pada.
Povezane vesti
Tako privrednici očekuju da bi međugodišnja inflacija sledećeg novembra mogla da bude sedam odsto, dok građani prognoziraju inflaciju od čak 12 odsto.
Na pitanje otkud tolike razlike u procenama između državnih organa, takozvanog realnog sektora i građana, Svetlana Popović sa Ekonomskog fakulteta kaže za Euronews Srbija da kada se računa pokazatelj za inflaciju, prate se cene određenih proizvoda i usluga, računaju se odgovarajući podindeksi, indeks cena usluga, indeks cena energije, indeks cena neprerađene hrane, prerađene hrane i drugo što ulazi u taj opšti indeks cena.
"Međutim, mi svi inflaciju osećamo različito i nije isto da li imate primanja od 40.000 dinara ili recimo 200.000 ili 300.000 dinara. Različito će inflacija uticati na vas. Prosečno domaćinstvo potroši oko 40 odsto svojih primanja na hranu i bezalkoholna pića, a siromašniji još više, tu ide i do polovine. Cene hrane u prethodnom periodu su dosta rasle, u februaru i martu prešle su čak 25 odsto. Ako vi najviše trošite na takve proizvode koji su najviše poskupeli, vas će inflacija mnogo više da pogodi, dakle, vaša kupovna moć će biti mnogo manja", rekla je Popović.
Ona dodaje da što se tiče preduzeća, i ona su u prethodnom periodu doživela veliki skok cena sirovina, troška proizvodnje, goriva, energije i struje.
"U narednom periodu će verovatno rasti i plate, s obzirom na to da su ljudi nezadovoljni ako mi je kupovna moć manja, traže veću platu, i to će nešto u budućnosti opterećivati takođe prihode preduzeća", navela je Popović.
Kakav trend se očekuje
Popović kaže da usporava rast cena hrane, da je bazna inflacija niža, a da restriktivna monetarna politika svakako daje efekte.
"Velika je referentna kamatna stopa 6,5 odsto, tako da su i kamatne stope u zemlji trenutno u jako visokom nivou, zbog čega je tražnja za kreditima manja, manja je potrošnja privrede i građana. U Evropi se takođe smanjuje inflacija, dakle uvozna inflacija pada. To je sve dobra tendencija, dakle možemo očekivati da će se inflacija u narednom periodu smanjivati", rekla je Popović.
Povezane vesti
Ona je, međutim, dodala da je primetno da se trend opadanja inflacije smanjuje i da će verovatno u decembru taj pad biti još manji.
Popović objašnjava da je to zato što su od novembra poskupeli struja i gas, zatim od 1. oktobra povećane su akcize i na naftne derivate. Ona dodaje da ako se cene nafte menjaju, to će se ugraditi i u sve ostale cene, a tu su i povećanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i jednokratna davanja, ali i izbori.
"Sve je to nešto što može da utiče na mnogo sporiji tempo obaranja cena", smatra Popović.
I Evropska centralna banka očekuje pad inflacije u 2024. godine, ali nije snizila rekordno visoke kamatne stope od 4 odsto, što govori o strahu da bi inflacija ponovo mogla da se otrgne kontroli.
Tako Evropska centralna banka očekuje da će ukupna inflacija u proseku iznositi u ovoj godini 5,4 odsto, da bi se u narednoj godini prepolovila, a do 2026. godine, prema očekivanju, inflacija treba da se stabiluje na oko 2 odsto.
Komentari (0)