Kiša, grad, oluje, pa tropske temperature: Može li se poljoprivreda izboriti sa ovakvom klimom?

U poslednjih mesec dana smenjivali su se ekstremni vremenski uslovi u Srbiji. Najpre tropski talas, pa zahlađenje sa obilnim kišama i gradom, a sada opet vreli dani. Poljoprivreda Srbije važan je deo cele srpske privrede. Svake sezone neko od proizvođača hrane se žali na nisku cenu na tržištu voća ili povrća koje gaji. Neretko se cena formira u zavisnosti od vrmenskih prilika.

Kiša, grad, oluje, tropske temperature, vetar, klimatske promene sve nepovoljnije utiču na uzgoj povrća i otalih poljoprivrednih kultura u Srbiji, pa su prinosi iz godine u godinu sve lošiji.

"Sigurno neće biti bolja godina od prethodne zato što smo imali jedno 15, 20 dana jedan sušni period koji je mogu da kažem prekinula kiša i svašta bi se desilo da nije bilo ove prethodne nedelje tih kiša", kaže poljoprivrednik Zoran Sefkerinac.

Kiša nije pomogla mnogo Danailu Vučkovskom da spasi godinu.

"Glogonj je poznat po proizvodnji mladog krompira mi smo ove godine imali kasne mrazeve tako da je krompir koji je nikao smrzao i to dva puta i to je drastično uticalo na smanjenje prinosa, a i cena je bila katastrofalna ove godine, tako da većina proizvođača nije pokrila ni proizvodnu cenu", rekao je Danail Vučkovski, poljorivrednik iz Glogonja.

On, između ostalog, gaji tikvice, karfiol i plavi patlidžan, ali i boraniju i kaže da bi do sada trebalo da ima  tri, četiri berbe umesto dve koliko ih je imao zbog nedostatka kiše i jakog sunca.

"Sve to nepovoljno utiče na boraniju, međutim sa tim bismo i mogli nekako da se izborimo da nije ovog vrućeg vetra, koji koliko ja pamtim nikada nije ovako duvao u kontinuitetu. Imali smo recimo pet dana sa vetrom olujne jačine koji je bio vreo, on utiče na oplodnju, došlo je do toga da boranija odbacuje cvetove, da se čak i smanji lisna masa", dodao je.

Nedaleko od Glogonja, umesto povrtarskih uglavnom gaje druge kulture.

Na njivama u Banatskom novom selu se ulavnom gaje pšenica, suncokret i kukuruz, godina je kažu bila dobra do sada za pšenicu, koja je već pokošena međutim leto i klima nisu bili balgonakloni prema kukuruzu, pa se nadaju da bi do kraja leta moglo da padne još kiše, kako bi rod kukuruza bio na zadovoljavajućem nivou.

A cena je tvrde ratari dobra, i za pšenicu i za kukuruz.

"Cene su iste kao i prošle godine, čak pšenica je u odnosu na prošlu godinu mogu da kažem možda i malo više, desetak procenata veća cena pšenice. Kukuruz je, ne u žetvi, ali od decembra, od oktobra se drži ta dobra cena od 25 dinara plus PDV po kilogramu", rekao je Sefkerinac.

Uz kišu, veruju poljoprivrednici godina će u celini biti malo iznad proeseka, ali da bi se izborili sa klimatskim promenama moraju biti iznađeni novi načini sadnje i tehnologija gajenja različitih kultura.

Prostran: Svaka druga, treća godina je teška

Milan Prostran, agroekonomista rekao je za Euronews Srbija da se dugo vodila polemika oko toga da li je došlo ili nije do klimatskih promena.

"Meteorolozi i hidrometeorolozi su dosta teško prihvatili, do pre nekoliko godina da je već došlo do klimatskih promena. Međutim, mi koji se bavimo i poljoprivredom i ekonomijom u poljoprivredi vidimo da je to prisutnije. Dakle, svaka druga, treća godina je dosta teška pre svega kad su u pitanju suše", rekao je Prostran, ocenivši da je prošla godina bila dobra i da je ozbiljno uticala na rast BDP.

Prostran je dodao da je poljoprivreda jedan od naših najvažnijih privrednih sektora, kao i da je prva polovina ove godine "ipak dobra".

"Najviše su podbacile neke vrste voća. Kajsije su najviše stradale, između 60 i 90 odsto i malo su kompenzovali to kroz visoke cene", objasnio je Prostran, te dodao da su podbacile i rane trešnje i višnje, te objasnio da je "visoka cena voća karakteristika smanjene proizvodnje".