Igre 
Red suša, pa red poplava: Klimatske promene "odnose" milijarde dolara, tri načina na koja Srbija može da smanji štetu
Komentari10/08/2023
-07:00
Ekstremni vremenski uslovi koji su u prethodnom periodu izazvali velike štete u regionu, ali i širom Evrope znak su da se klima menja, upozoravaju stručnjaci. Međutim, taj proces se dešava već dugo, a zvanični podaci kojima raspolaže država kažu da je u poslednjih 20 godina, Srbija zbog klimatskih promena izgubila oko sedam milijardi dolara. Tome su u najvećoj meri doprinele suša i visoke temperature. Ista studija pokazuje da bi u periodu od 2020. do 2040. godine, ukoliko se ne adaptiramo na izmenjene klimatske uslove, gubitak u najboljem slučaju bio oko 15 milijardi dolara.
Pored toga što se kvalifikovala za sintagmu godine, "superćelijska oluja" otkrila je nemilosrdno i hladno lice klimatksih promena, ali red suša i red poplava stvorili su nemoguće uslove za poljoprivrednike.
"Apsolutni ekstremi što se tiče i suše i količine vode odjednom, da mi apsolutno nije jasno šta se dešava. Prvenstveno sam radio zemlju jer uživam u tome, volim, družimo se svi. Na kraju krajeva, lepo je svojom rukom proizvesti nešto, ili makar hraniti svoju porodicu. Ali kad se ovako skupi, verujte da mi dođe preko glave, da batalim sve", kaže poljoprivrednik Dejan Ivanišević.
Poljoprivredni sektor najosetljiviji je na klimatske promene, ali i u značajnoj meri utiče na visinu srpskog BDP-a. Primera radi, ukoliko se ništa ne preduzme ovim povodom, 2030. se očekuje smanjenje prinosa kukuruza u nenavodnjavanim uslovima od 58 odsto, kao i potencijalno smanjenje prinosa pšenice do 16 odsto.
"Po savremenim tim meteorološkim modelima imaćete manje-više sličnu količinu padavina u proseku. Ali će one biti daleko ređe i daleko jače, što znači da umesto perioda suvog vremena sa pojavom kiše imate duže periode suvog vremena možda i suše, a onda izrazite padavine", kaže urednik portala Klima 101, Nikola Zdravković.
Pored poljoprivrede, klimatske promene ugrožavaju gotovo sve privredne oblasti, od šumarstva i vodoprivrede, preko građevinarstva do energetike i rudarstva.
Ukoliko se ne preduzmu prave mere, prema studiji o socioekonomskim aspektima klimatskih promena u našoj zemlji, do 2040. godine izgubićemo 15 milijardi dolara i to ako srednja globalna temperatura poraste samo za jedan stepen.
Povezane vesti
Međutim, ukoliko se ta temperatura poveća za četiri stepena, procenjuje se da bi smanjenje BDP-a, u odnosu na potencijalnih 15, iznosilo 97 milijardi dolara.
Prostran: Tri poteza da se zaštiti poljoprivreda
Agroekonomista Milan Prostran za Euronews Srbija kaže da je "očigledno" kako se Srbija ne prilagođava dovoljno klimatskim promenama kada je u pitanju poljoprivreda.
"Od 2000. godine, klimatske promene su sve izraženije. Meteorolozi su uvek obrazlagali da je neophodno bar 50 godina da se prati da bi se to zaključilo, ali nema više potrebe za tim. Ozbiljan je danak u sektoru poljoprivrede, koja je 22 odsto u zatvorenom sistemu gajenja, mada i to pod ovim vremenskim prilikama često bude uništeno", ističe Prostran.
On dodaje da se i dalje ne zna da li će se još nešto desiti ove godine, jer su usevi iz prolećne setve još u proizvodnoj fazi.
"Voleo bih da se ne desi ništa više, jer bi samo prošla i ova godina verovatno odnele danak veći od jedne milijarde", istakao je Prostran, i naveo tri potencijalne mere koje bi mogle da se preduzmu kako bi se stanje poboljšalo.
Tanjug/Nenad Mihajlović
"Prvo, da se oslobodimo viška voda koje dolaze u ekstremnim uslovima, moramo da očistimo naše kanale. Imamo tri ključna sistema za ovodnjavanje - DTD, Morava 1 i 2 i Ibar-Lepenac, i veliki broj sekundarnih i tercijarnih kanala koji su više od 50 odsto zapušteni. Danas kada idete po Vojvodini ili Centralnoj Srbiji, ne vidite bager koji čisti te sisteme", kaže on.
Druga stvar, ističe Prostran, jeste da se postave vetrozaštitni pojasevi protiv velikih udara vetrova.
Povezane vesti
"Treća stvar je da, kada su u pitanju sistemi voćnjaka gde jedan hektar u podizanju košta oko 50.000 evra, moraju se pojačati betonski stubovi. Video sam u inostranstvu da se koristi čelična a ne plastična mreža", rekao je Prostran.
Dodaje da je popis poljoprivrede 2012. godine dao mnogo kritičnih tačaka, a da će novi biti u oktobru ili novembru ove godine, pa će pokazati takođe koje mane u poljoprivredi postoje danas.
"Mi ispod dva odsto danas navodnjavamo. Po popisu iz 2012. godine, imali smo oko 100.000 hektara pod sistemima za navodnjavanjem, sada ih imamo oko 56.000, mada je ministarka najavila da će u ovoj godini biti oko 106.000 hektara, ali ne znam da li oni funkcionišu", ističe Prostran.
"Ova tema je je izuzetno važna, pre svega zbog snabdevanja zemlje hranom, i zahteva ozbiljno istraživanje i angažovanje da bi sve bilo funkcionalno. Procene su grube, mislim da mogu da budu i veće. Još nemamo procenu štete od ove godine za poljoprivredu, ali to je sektor koji je nejrealniji u državi", zaključio je Prostran.
Komentari (0)