Jul najtopliji mesec ikada zabeležen: "Strašne posledice za ljude i planetu, izloženi smo sve češćim ekstremima"

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP

08/08/2023

21:00

Jul najtopliji mesec ikada zabeležen: "Strašne posledice za ljude i planetu, izloženi smo sve češćim ekstremima" - Copyright Tanjug AP/Petros Giannakouris

veličina teksta

Aa Aa

Kopernikus servis Evropske unije, koji služi za praćenje temperature, saopštio je da je jul 2023. godine oborio rekord i postao najtopliji mesec ikada zabeležen na Zemlji. Kako se dodaje u saopštenju, bio je 0,33 stepena Celzijusa topliji od jula 2019. godine, koji je držao rekord do sada, od 16,63 stepena.

Julska globalna prosečna temperatura od 16,95 stepeni Celzijusa, dakle, bila je za trećinu stepena Celzijusa viša od prethodnog rekorda. Obično su globalni temperaturni rekordi obarani za stoti ili deseti deo stepena, tako da je ova margina neobična.

"Ovi rezultati imaju strašne posledice za ljude, ali i za planetu izloženu sve češćim i intenzivnijim ekstremnim događajima", rekla je zamenica direktora Kopernikusa Samanta Bardžes, dodajući da je 2023. godina trenutno treća najtoplija ikada izmerena.

Bilo je smrtonosnih toplotnih talasa u jugozapadnim Sjedinjenim Državama i Meksiku, Evropi i Aziji, a naučne studije okrivljuju klimatske promene izazvane ljudima zbog sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa, prenosi AP.

U julu je bilo toliko toplo, da su Kopernikus i Svetska meteorološka organizacija dali neobično rano saopštenje da će to verovatno biti najtopliji mesec i pre nego što se završio, a saopštenje samo ozvaničava stvar.

Svetski okeani topliji za pola stepena

Ovaj mesec je bio 1,5 stepeni Celzijusa topliji od predindustrijskog vremena. U 2015. godini, drćave su se saglasile da pokušaju da spreče dugoročno zagrevanje, ne u budućim mesecima ili godinama, već decenijama.

Bardžes je navela da, iako sve ovo još ne znači kršenje cilja Pariskog sporazuma, pokazuje koliko su hitni ambiciozni napori da se smanji globalni efekat staklene bašte, što i jeste glavni pokretač, prenosi Euronews.

Prošli mesec je bio toliko vreo, da je bio 0,7 stepeni Celzijusa topliji od prosečne temperature u julu, i to u periodu od 1991. do 2020. godine, saopšteno je iz Kopernikusa.

Svetski okeani su bili za pola stepena topliji nego u prethodnih 30 godina, a severni Atlantik je bio 1,05 stepeni topliji od proseka. Morski toplotni talasi zabeležni su u Sredozemnom moru, Karibima i vodama južno od Grenlanda prošlog meseca.

Antarktik je postavio rekordno nizak nivo morskog leda, 15 odsto ispod proseka za ovo doba godine.

Istraživanja Kopernikusa sežu do 1940. godine. Ova temperatura je toplija nego bilo koji mesec koji je zabeležila američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu, a njihovi zapisi sežu do 1850, ali naučnici kažu da je zapravo najtoplija u mnogo dužem vremenskom periodu.

Zdravković: Ljudski faktor glavni uzrok za ovakve rezultate

Euronews

Najvažniji uzrok za rekordno topao jul kada se posmatra globalni prosak, jeste ljudski faktor, rekao je za Euronews Sbrija urednik portala Klima101 Nikola Zdravković.

"Kada pričamo globalno, tu spadaju faktori gde je i 'El Ninjo', topli period u pacifičkoj oscilaciji toplog vazduha. Svakih tri do sedam godina dolazi do tog procesa, postepeno se zagreva i hladi prvo voda u Pacifiku, zatim i vazduh nad Pacifikom, pa i ostatkom sveta. Međutim, on je dodao samo poslednjih par decimala, jer nekada su bile oscilacije gde bi on dominirao. Danas ga je uticaj čoveka daleko prevazišao, i dovoljno je jedan takav manji 'El Ninjo', da bi bili ovakvi rezultati", kaže Zdravković.

Ono što je nekada bila prirodna oscilacija, dodaje, sada je samo "mala dopuna" zagrevanju kome najviše doprinosi čovek.

Govoreći o posledicama, Zdravković kaže da to takođe zavisi od mesta koje se posmatra, i daje primer Srbije gde je RHMZ zabeležio peti najtopliji jul od kada se meri.

"Međutim, u nekim drugim krajevima sveta ima neverovatnih ekstrema. Jedan od najaktuelnijih je u Južnoj Americi, gde su temperature do 39 stepeni usred zime, iako tamo nisu zime kao ovde. Sneg se topi na visinama od 3.000 metara, i to zimi", kaže Zdravković.

Srbiju i region su proteklih nedelja pogodile jake superćelijske oluje, i mada Zdravković napominje da je klima veoma kompleksna stvar, ipak ističe da visoke temperature bar delom utiču na to.

"Ono što je sigurno tačno, jeste da oluje pospešuje povišena vlažnost, koja raste kako raste temperatura. Predviđanja klimatologa kažu da ćemo u Srbiji imati sličnu ukupnu količinu padavina, ali će biti daleko ređe i daleko jače. Onda ne pričamo o istoj stvari - količina padavina je ista, ali može imati veliki uticaj na poljoprivredu, naše zdravlje, ili vodostaj. Kada vidimo proseke koji se pomeraju, oni pokazuju zajedničku tačku za niz modela. Ekstremi su dosta češći", kaže Zdravković.

Upozorava da već avgust može biti topliji od jula, i da "El Ninjo" tek treba da dostigne vrhunac, a kada prođe hladnija faza, doći će ponovo faza zagrevanja.

"Naučnici već decenijama govore da ističe vreme za klimatsku akciju, i sve što radimo sad će te buduće katastrofalne brojke smanjiti", zaključio je Zdravković.