Igre 
Džinovski "suncobran" u borbi protiv klimatskih promena: Američki astronom izneo novu ideju, ali nisu svi oduševljeni
Komentari05/08/2023
-13:52
Svi znamo da je hlad jedan od najboljih načina da izbegnemo vrućinu. Ali može li džinovski "suncobran" pomoći u blokadi štetnih UV zraka, kao i hlađenju Zemlje? Ovaj predlog, predstavlja najnoviju ideju američkog astronoma sa Univerziteta na Havajima.
Ovo nije prvi put da je predložena neka vrsta solarnog štita u svemiru koji bi, postavljen u orbiti između Sunca i Zemlje, mogao da spreči klimatske promene.
Međutim, do sada su se naučnici borili da dizajniraju štit koji bi mogao da izbalansira i težinu i troškove.
Prema novom predlogu objavljenom u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Država (PNAS), potencijalno rešenje može predstavljati povezivanje štita sa protivtegom, koji bi bio ispunjen asteroidnim materijalom.
Ukoliko dizajn bude izvodljiv, mogao bi da počne da ublažava klimatske promene u roku od nekoliko decenija, tvrdi autor studije Istvan Šapudi.
Kako bi solarni štitovi mogli da zaustave klimatske promene?
Kako piše Euronews.green, tehnologije "blokiranja sunca" - poznatije i kao "modifikacija sunčevog zračenja" (SRM) mogle bi da rashlade Zemlju teoretski, time što će je zaštiti od sunčevih zraka.
Mada, ovaj koncept solarnog štita do sada se suočavao sa velikom preprekom - težinom.
Povezane vesti
Prethodni predlozi ocenjuju da bi štit mogao biti postavljen na tačku gde su Zemljina gravitacija i pritisak sunčevog zračenja u ravnoteži.
Tanjug / AP Photo / John Locher
Međutim, ove dve suprotne sile ukazuju na to da bi štit morao da ispuni zahteve minimalne težine kako bi se osiguralo da se on ne pomera i ostane na mestu. Ovo isključuje jeftine, lagane materijale poput grafena, koji se lako mogu podići u svemir.
Pričvršćivanjem štita na protivteg (koji obezbeđuje ravnotežu i stabilnost mehaničkog sistema) postavljen prema Suncu, ova ograničenja uslovljena težinom mogla bi da se zaobiđu, ocenjuje Šapudi.
Štit bi takođe mogao da se postavi bliže Zemlji, što bi ga učinilo efikasnijim.
Kako bi ovo funkcionisalo?
Solarni štit bio bi pričvršćen za protivteg uz pomoć jake grafenske vezice.
Protivteg bi se polako otvarao, jednom u svemiru, gde bi se postepeno punio lunarnom prašinom ili asteroidnim materijalom koji bi mogli da deluju kao teret.
Pošto bi teret bio "uhvaćen" u svemiru, ne bi morao da bude lansiran sa Zemlje.
Povezane vesti
Delujući kao protivteža, dramatično bi smanjilo težinu štita, kaže Šapudi.
Štit i protivteg zajedno bi bili teški oko 318 miliona metričkih tona - 100 lakše od težine nevezanih dizajna.
Sam štit, deo koji bi trebalo da se lansira u svemir, iznosio bi samo oko 32 miliona kilograma, ili jedan procenat težine.
Povezane vesti
Danas su rakete sposobne da podignu do 45 miliona kilograma u nisku Zemljinu orbitu.
Zašto su neki naučnici protiv modifikacije sunčevog zračenja?
Oblast modifikacije sunčevog zračenja uključuje i druge tehnologije poput solarnog zračenja i pumpanja čestica koje bi blokirale sunčeve zrake u Zemljinu atmosferu.
Priznajući potencijalne rizike modifikovanja Zemljine atmosfere, Szapudi kaže da su strategije zasnovane na svemiru poželjnije.
"S obzirom na ozbiljnost problema, trebalo bi istražiti svaki put koji bi mogao dovesti do delimičnog ublažavanja katastrofe", piše on.
Ipak, nisu svi naučnici saglasni.
Tanjug / AP Photo / Ariel Schalit
U radu iz 2008. godine pod nazivom "20 razloga zašto geoinženjering može biti loša ideja", američki klimatolog Alan Robok upoređuje ove tehnologije sa stavljanjem Zemlje na "aparate za održavanje u životu".
"Lek može biti gori od bolesti", navodi Robok.
Robok upozorava na nepoznate posledice takvih tehnologija, uključujući efekte na regionalnu klimu, biljke i solarnu energiju.
On takođe napominje da bi oslanjanje na SRM tehnologije moglo dovesti do napuštanja cilja smanjenja emisija ugljenika, što bi omogućilo nastavak drugih štetnih efekata gasova staklene bašte, kao što je na primer povećana kiselost okeana.
Kako bi objasnio nepredvidljivost geoinženjeringa, Šapudi predlaže "modularni i povratljiv pristup", tako što bi se koristio ne jedan, nego nekoliko manjih štitova.
Komentari (0)