Srbija na vinskoj mapi sveta: Čokota sve više, 400 vinarija godišnje proizvede 30 miliona litara, a potencijala još ima

Komentari

Autor: Nataša Jovanović

01/09/2022

19:17

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji je registrovano više od 400 vinarija, a prema podacima Privredne komore Srbije godišnje se proizvede 30 miliona litara vina. Iz godine u godinu širom Srbije raste broj vinograda, a pod vinovom lozom je više od 20.000 hektara površina. Sve većem razvoju vinarstva doprinose pogodna klima i dobar geografski položaj, ali i sve veći podsticaji države u ovoj oblasti.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović kaže za Euronews Srbija da naša zemlja ima dugu tradiciju proizvodnje vina, ali napominje da na svetskoj mapi nismo mnogo prepoznati. On ukazuje da bismo sami teško uspeli da privučemo ozbiljnu pažnju kupaca i ističe da je zbog toga značajna inicijativa Otvoreni Balkan, pod čijim okriljem se ovih dana u Beogradu održava Prvi međunarodni sajam vina.

"Sajam ovakvog kalibra nismo imali u regionu do sada. To su uglavnom bili festivali, a sada imamo tri države u organizaciji i uložen je veliki napor, tako da smo uspeli da dovedemo više od 100 renomiranih kupaca iz celog sveta. Želimo da ceo region predstavimo kao vinski region. Želimo da naša vina krenu intenzivnije i mnogo jače širom sveta", objašnjava Bogunović.

On kaže da smo napredovali u odnosu na prethodne decenije, ali da i dalje imamo mnogo veći potencijal, nego što uspemo da proizvedemo.

"Proizvodimo oko 30 miliona litara godišnje, a potencijal naših vinarija je više nego duplo veći i mogli bismo da napravimo 70 miliona litara. U ovom sektoru, međutim, nije važan samo kvantitet, već je bitan i kvalitet. Mi imamo i vina visokog kvaliteta, više cenovne kategorije, ali isto tako imamo i ona niže cenovne kategorije, isto dobrog kvaliteta. I to je ono što različita tržišta traže", navodi Bogunović.

On napominje da je posebnost vinarstva na Balkanu, to što imamo autohtone sorte koje su drugačije i koje strani kupci žele da vide na svojim trpezama, u hotelima i prodavnicama.

"Dovoljno je reći samo da Srbija ima 22 vinska rejona, što znači da imamo toliko potpuno različitih delova teritorije po sastavu zemljišta i mikroklimatu. To su te stvari koje daju posebnost grožđu, a samim tim i vinu koje se od njega pravi. To je posebnost i kvalitet koji imamo mi na Balkanu", smatra Bogunović.

Euronews

Trend prelaska iz drugih profesija u vinarstvo

Iako je proizvodnja vina dugogodišnja tradicija u Srbiji, prve vinarije koje su praktično iz malih porodičnih podruma prerasle u biznis, pokrenute su tek pre tri decenije. Miodrag Mija Radovanović je u srcu Šumadije, u selu Krnjevo 1990. godine osnovao prvu privatnu vinariju u Srbiji.

Na samom početku je proizvodio 3.000 boca vina godišnje, a danas ima kapacitet za čak milion. Vina Radovanović pili su najveći svetski državnici, sportisti i umetnici, a osim u restoranima širom Evrope i sveta služe se i na letu Beograd-Njujork. Tajna najboljeg vina iz ove vinarije je u tome što dve godine leži u bariku od francuskog hrasta.

"Odabir barika je vaš pogled na vino vaša mogućnost da ih nabavite, zato što ovi barici ovde spadaju u višu kategoriju. Cene barika se kreću od 250 evra, a neki su i skuplji od 1.000 evra", kaže Radovanović.

Ulaganja u vinariju su velika. Za razliku od pre 30 godina kada su sve finansirali sami, danas vinari imaju podsticaj države i mnogih fondova. To je za mnoge motiv da obrađuju vinograde. Prema podacima udruženja "Vinski putevi Srbije" broj vinarija dostigao je cifru od 450.

"Postoji u poslednjih nekoliko godina i u Srbiji trend da se iz različitih biznisa ulazi u vinarstvo, a to je svetski trend. I ti ljudi su takozvani vinari, odnosno vlasnici vinarija", kaže Zoran Rapajić iz "Vinskih puteva Srbije".

Istina je da ne znaju svi vlasnici vinarija da naprave vino i da za to konsultuju stručnjake kojih u Srbiji nema mnogo. Pravi vinari, međutim, prepoznaju se po tome što najčešće ne izlaze iz svojih vinograda.

"Pogledajte mu ruke kad se zdravite i onda ćete znati gde ste došli", kaže Milomir Milosavljević, vlasnik brenda Vila vina.

Sa svojih 10 prstiju i kapitalom koji je doneo iz Švajcarske Milomir je u selu Bučje kod Trstenika na 4 hektara podigao vinograd od kog godišnje proizvede 35.000 boca ovog pića.

"To je ljubav prema tom poslu i sve dok mogu da idem da se krećem ja ću raditi to zato što ja uživam u tom poslu. Meni je to u neku ruku odmor iako je to teško", kaže Milosavljević.

I veliki i mali proizvođač kažu da je za uspeh u ovom poslu najvažniji odabir vinove loze. U vinogradima u Srbiji najčešće se gaje francuske sorte grožđa. U poslednjih 10 godina sade se i domaće autohtone sorte kao što su prokupac i tamjanika koje su devedesetih godina bile pred izumiranjem.

Upravo vino koje napravi od prokupca i tamjanike Milomir uspeva da proda i van granica Srbije. Tokom 2021. iz naše zemlje izvezeno je vina u vrednosti od 16,8 miliona evra, dok je uvezeno duplo više. To znači da su potrebe tržišta velike i da vinarstvo ima potencijal da se u budućnosti još više razvija.