Zemlja u kojoj žene imaju najmanje prava na svetu, dovedena u pitanje i pomoć UN

Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šefica misije UN u Avganistanu Roza Otunbajeva saopštila je 8. marta, na Međunarodni dan žena, da je Avganistan pod vladom talibana i dalje država koja se najgore od svih zemalja na svetu odnosi prema pravima žena i devojčica.

Otunbajeva je dodala da je bilo "uznemiravajuće" videti  "namerne i sistematske napore" talibanskih vlasti da se žene i devojčice u Avganistanu izbace iz javne sfere, prenosi AP.

Polovina populacije Avganistana je u jeku jedne od najvećih svetskih i ekonomskih kriza prinudno vezana za kuću, a to je čin "nacionalnog samopovređivanja" ogromnih razmera, istakla je ona.  

"Svi Avganistanci, ne samo žene i devojčice, će ovim činom biti osuđeni na siromaštvo i dugogodišnju zavisnost od humanitarne pomoći", naglasila je Otunbajeva.

Avganistan će biti sve više izolovan od sopstvenih građana i od ostatka sveta, zaključila je šefica misije UN za Avganistan.

Ona je upozorila da će zbog toga verovatno doći do smanjenja pomoći i ulaganja u razvoj zemlje, u kojoj se žene jednako plaše nasilne smrti, kao i izopštavanja iz javnog života.

Misija UN je takođe saopštila da je od dolaska talibana na vlast u Avganistanu u avgustu 2021. godine zabeležila takoreći konstantnu diskriminaciju žena i neprekidno donošenje mera koje ograničavaju njihova prava.

Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

Ujedinjene nacije su apelovale da se u 2023. godini za Avganistan prikupi velika pomoć u vrednosti od 4,6 milijardi koja je neophodna za preživljavanje dve trećine stanovništva, oko 28 miliona ljudi, izjavila je Otunbajeva u sredu, prenosi Rojters.

Devojčicama je dozvoljeno da pohađaju školu samo do šestog razreda, a avganistanske žene ne smeju da se pojavljuju na javnim prostranstvima kao što su parkovi i teretane. Ženama u Avganistanu je, između ostalog, zabranjeno da rade u vladinim i nevladinim organizacijama.

"Od te noći kada su talibani došli na vlast, više ne spavamo"

Tokom prethodnih dvadeset godina, žene su imale ključnu ulogu u izgradnji novog Avganistana. Bile su sudije, zaposlene u javnom sektoru, umetnice. Verovale su da nema granica za napredak - sve dok se Talibani nisu vratili.

Kada su Talibani preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu 2021. godine, tvrdili su da je rat završen. Međutim, za druge, borba je tek počinjala.

"Imala sam cilj da postanem predsednica ili potpredsednica Avganistana. Moja ideja je bila da izbrišemo razlike u polovima. Nažalost, nije se ostvarila", rekla je za Euronews fotografkinja koja je želela da bude potpisana pod pseudonimom Marijam.

Ona je reporterku Euronewsa Anelis Boržes, koja je posetila ovu zemlju na godišnjicu talibanske vlasti, tačnije u avgustu 2022. godine, upoznala sa svojim prijateljicama u Kabulu.

"Od te noći nismo mogle da spavamo, zato što smo imale mnogo poziva. Sarađujemo s organizacijama ovde i u svetu, a svi su tražili žene iz nevladinih organizacija. Morale smo da skupljamo dokumenta i da ih sve brzo spalimo. Nismo mogle to ovde, jer bi se video dim", rekla je jedna od njih.

Jedna od žena koja je pričala sa Euronews jeste i službenica u avganistanskom sudstvu, koja je na meti bivših zatvorenika zbog toga što je učestvovala u donošenjima presuda. Mnogi od su bili talibani, koji su sada vlast.

"To je bila moja dužnost. Prema zakonima Avganistana, oni su kriminalci i prema zakonu se vode njihovi slučajevi. Sada je pala vlada i ništa nije ostalo. Sada smo mi optužene, nama prete", rekla je ona i nastavila:

"Prodala sam deo pokućstva, nešto sam poklonila. Stalno se selim. Odem kod rođaka, ali me nerado prihvataju. Čak i bliske prijateljice ne vole što sam stalno pod pretnjom. Ne žele da i njihove porodice imaju probleme zbog mene".

Kada su Talibani prethodni put bili na vlasti, tokom sredine devedesetih godina, žene nisu imale skoro nikakva prava. Nisu mogle da rade, da studiraju, čak ni da izađu iz kuće bez pratnje muškog rođaka. Uprkos obećanjima da će ovoga puta biti drugačije, jedan od prvih poteza je bilo brisanje ženskog lica s plakata i u izlozima.

Talibani su ženama zabranili čak i pojavljivanje na televiziji. Voditeljke i reporterke sada moraju da prekriju lice.

Poruka je jasna: i sâm prizor žene je uvreda. I to je bio samo početak.

"Talibani su me tukli jer sam snimala demonstracije"

Žene koje su mesecima uporno protestovale na ulicama, takođe su ućutkane. To je potvrdila i Marijam.

"Udarili su me palicom u ruku. Ispao mi je telefon, i htela sam da ga podignem. Taliban mi rekao: ne diraj telefon. Mobilnim telefonom sam snimala demonstracije, od početka do kraja. Htela sam da imam taj snimak, da ljudi u svetu vide šta se dogodilo. Rekli su mi: ne, ne diraj telefon. No, ja sam se spustila i podigla ga. Tada su me još dva puta udarili po rukama nekom metalnom šipkom. Mene to nije sprečilo, ali prijateljice s kojima sam bila su došle u opasnost", ispričala je.

Marijam tog dana nije privedena, ali grupa žena u kojoj je bila dobila je pretnje. Kažu da se strah i fizički bol se ne mogu porediti s uticajem koji će dolazak Talibana imati na celu generaciju devojčica, koje su tokom godinu dana ostale bez mogućnosti za školovanje.

Prva najava stigla je u oktobru, od kada samo dečaci i mlađe devojčice mogli da ostanu na nastavi. Mesecima kasnije, Talibani su najavili da će devojčice moći da se vrate u školu u martu. Vratili su ih kući posle par časova.

Tanjug AP/Ebrahim Noroozi

Situacija se onda pogoršala - aktivistkinje su počele da nestaju. Tamanu Zabaparu Marijani, Paravanu Ibrahim Kel, Zaru Mohamadi i Mursu Aji odveli su ljudi koji su tvrdili da su talibani. Talibani su to porekli, a žene su puštene posle mesec dana.

Marijam o ovoj krizi govori kao o prilici da se zemlja suoči sa svojim nedostacima.

"Glavni vinovnici onoga što se dogodilo smo mi, narod Avganistana. Mi smo ćutali kad je u našoj republici cvetala korupcija. Ćutali smo kad je izveden napad na Univerzitet u Kabulu. Možda je to zato što smo u zemlji očuvali religiozne predrasude. Ipak, mislim – uverena sam – da će naše sledeće pokolenje shvatiti da su etničke osobine i religiozne osobine različiti pojmovi. Etničko poreklo i nacionalna svest treba da ujedinjuju ljude, i taj način razmišljanja treba da se prenese na sledeću generaciju", rekla je ona za Euronews.

Većini devojčica i dalje je zabranjeno da nastave školovanje posle sedmog razreda, a ženama da se vrate na posao u državne ustanove. Zabranjeno im je i učešće u sportu, pa i pojavljivanje u javnosti bez pratnje muškog srodnika.