Planeta

Tropske oluje obaraju rekorde ove godine, kako fenomeni poput Else nastaju i na šta nas upozoravaju

Komentari

Autor: T. Stanković

05/07/2021

-

19:24

Tropske oluje obaraju rekorde ove godine, kako fenomeni poput Else nastaju i na šta nas upozoravaju
Tropske oluje obaraju rekorde ove godine, kako fenomeni poput Else nastaju i na šta nas upozoravaju - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Tropska oluja Elsa — koja je u nedelju pogodila južne obale Haitija i Dominikanske Republike, a sada preti stanovnicima Kube i Floride — peto je nevreme ovog tipa od početka godine, čime je oboren novi rekord po broju tropskih oluja tokom samog početka leta.

Prema trenutnim podacima, tri osobe su poginule zbog oluje, koja je u nedelju teško pogodila Karibe, Haiti i Dominikansku Republiku. Na toj teritoriji je, juče duvao vetar od skoro 100 km na sat: kuće su bile srušene, a drveća isčupana. 

Vlasti Kube i Floride se pripremaju na nevreme — 180.000 stanovnika Kube je evakuisano sa potencijalno ugroženih teritorija. Zgrada koja se prošle nedelje delimično urušila u Majamiju, sada se u potpunosti ruši kako ne bi došlo do dodatnih problema tokom vremenskih nepogodnosti koje Florida očekuje.

Da li vremenski fenomeni, poput tropskih oluja i uragana, postaju sve češći i šta je uzrok tome, za Euronews Srbija otkriva profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i meteorolog Vladimir Đurđević.

Šta su zapravo tropske oluje i kako nastaju?

Vladimir Đurđević ističe da je tropska oluja zapravo samo prva faza uragana.

profimedia

 

"Tropska oluja je zapravo prva faza uragana, razornog fenomena koji je vezan za tropske krajeve. Uragan je sistem olujnih oblaka, koji su raspoređeni na veoma specifičan način sa prečnikom od nekoliko stotina kilometara", objašnjava Đurđević i naglašava da uragani nastaju isključivo iznad okeana, gde postoji velika količina pare koja njima služi kao neka vrsta "goriva".

Obično kada uragan stigne do kopna, on se veoma brzo "raspadne", a ti fenomeni nikada ne mogu da nastanu na suvom.

Tropska oluja i tropska depresija su grupacija olujnih oblaka, odnosno kumulonimbusa koji cirkulacijom čine džinovski vrtlog. To su samo prve faza znatno razornijeg i razvijenijeg uragana koji nastaje postepeno dok oblaci tropske oluje crpe energiju iz vodene pare. Tako dolazi do beskonačnog ciklusa, u kome, sve dok je uragan na okeanu, postaje sve veći i opasniji.

Sezona uragana 

Đurđević ističe da sezona uragana traje od juna do oktobra, a Elsa je već peta tropska oluja ove godine. 

Naš sagovornik je otkrio da nikada pre nije ovako rano došlo do petog nevremena ovog tipa, iako je prošle godine zabeleženo, do sada rekordnih, 30 oluja na Atlantskom okeanu tokom sezone.

A o tome da je Elsa peta tropska oluja, kako kaže Đurđević, govori i njeno ime. Naime, prvo slovo naziva uragana ili tropske oluje je uvek redni broj u engleskoj abecedi koji ukazuje na to koji su oni po redu tokom te godine.

Uvek prva oluja u sezoni počinje na slovo "A", zatim sledeća na "B", pa tako peta, ove godine Elsa, na "E".

Uticaj klimatskih promena

Sve češći i razorniji uragani rezultati su klimatskih promena, upozorava Đurđević.

"Za nastanak tako velikog sistema kumulonimbusa potrebno je da ogromna količina okeanske vode isparava. Kada jednom nastane tropska oluja, ona se 'hrani' tom toplom vazdušnom masom", objašnjava meteorolog.

On dodaje da su u poslednjih nekoliko godina ovi vremenski fenomeni postali razorniji, kao i da nanose više štete i brže prelaze iz kategorije u kategoriju.

"Ranije je bilo potrebno nekoliko dana da od tropske oluje nastane uragan, a sada takav razvoj može da se desi za samo 24 sata", objašnjava Đurđević.

Bržu transormaciju su omogućile upravo klimatske promene, odnosno topliji okean iz kog isparava veća količina vode.

Meteorog tvrdi da uragani obično nastaju u blizini zapadne obale Afrike i kreću se sa istoka ka zapadu, tačnije ka Centralnoj i Severnoj Americi. 

Povremeno dođe do toga, naglašava Đurđević, da se tok tropske oluje "okrene" ka Evropi, ali zbog hladnog vazduha oblaci oslabe dok stignu do zapande obale našeg kontonenta i pretvore se u običnu oluju.

Tornado na Halkidikiju

profimedia

 

Vladimir Đurđević dodaje da se promene klime osećaju i u Evropi, budući da je ove godine Mediteransko more toplije za pet do deset stepeni od uobičajenog.

Upravo zato, olujni oblaci ili kumulonimbusi sve češće nastaju na južnim obalama Evrope.

Tornado koji je podogio plažu na Halkidikiju je takozvana 'pijavica', mali vrtlog vazduha sa prečnikom od samo par stotina metara, koji nastaje iz samo jednog oblaka.

Kako je profesor Đurđević ranije objasnio za Euronews Srbija, tornado je mali deo znatno većeg oblaka koji nastaje kada se velika količina toplog i hladnog vazduha dođe u kontakt.

"Što je klima toplija i vlažnija to lakše nastaju ti grmljevinski oblaci, zbog kojih može da dođe i do tornada", zaključio je naš sagovornik

Komentari (0)

Svet