Igre 
"Ogoljen američki manevar": Glavni faktori raspada primirja u Gazi
Komentari20/03/2025
-18:11
Osim vazdušnih, izraelska vojska ponovo je pokrenula i kopnene napade na pojas Gaze. U napadima izraelskih snaga ubijeno je više od 400 Palestinaca.
Ujedinjene nacije su ove napade okarakterisale kao nezakonite, dok su s druge strane Sjedinjene Američke Države podržale izraelske akcije u Gazi. Izraelska vojska navela je da su trupe na terenu započele kopnenu operaciju u centralnom i južnom delu pojasa Gaze sa ciljem proširenja tampon zone između severa i juga enklave.
Dodaje se da su u okviru te operacije izraelske snage preuzele kontrolu nad koridorom Necarim, iz kojeg su se povukle u februaru u okviru prve faze sporazuma o prekidu vatre. Hamas je upad u koridor Necarim ocenio kao novo i opasno kršenje primirja i poručio da nije zatvorio vrata pregovorima uprkos nastavku izraelskih napada.
Najmanje 70 Palestinaca je ubijeno u izraelskim napadima tokom protekle noći na pojas Gaze, a ukupan broj žrtava od početka nove serije napada iznosi 477, među kojima je 183 dece, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u toj enklavi. Izraelska vojska naredila je evakuaciju civila iz zone borbenih dejstava.
"Izraelska vojska je bacila letke u kojima se traži da napustimo područje u Beit Hanunu, gde smo se vratili pre 20 dana iz Mavasije u Kan Junisu. Bili smo u šatorima, bili smo primorani da odemo sa decom. Okupacija nema milosti, bio sam primoran da dođem ovde i da sklonim decu da ih ne bi skupljali u komadima", rekao je jedan Palestinac za medije.
Izraelci su najavljivali napade nedeljama unazad i govorili su da su spremni na to ako se na najmanji način prekrši bilo kakav dogovor o oslobađanju talaca. Iz vizure premijera Benjamina Netanjahua, nekoliko unutrašnjih i spoljnih faktora su pogodovali ovakvoj odluci navodi Nikola Krunić iz spoljne redakcije Euronews Srbija.
"Na unutrašnjem planu imamo sudski proces koji se vodi protiv Netanjahua i koji privlači veliku pažnju domaće izraelske javnosti. Sa druge strane, imamo veliki pritisak ekstremnih izraelskih desničara koji ne žele da čuju ni u snovima o pregovorima sa Palestincima. I ova vlada, između ostalog, ocenjena je kao najdesničarskija vlada u istoriji Izraela. A kada govorimo o spoljnim faktorima koji su na to uticali, tu imamo otvorenu američku podršku, što znači da Izraelci imaju praktično otvorenu kapiju da nastave sa napadima na pojas Gaze", navodi Krunić.
Povezane vesti
On dodaje da je prva faza primirja zapravo samo poslužila kao predah radi radi konsolidacije izraelskih rezervista i profesionalne vojske, kao i da se dopune zalihe naoružanja i municije.
Prva od tri faze primirja je sprovedena uz pritisak SAD na Izrael, tačnije Stivena Vitkofa, izaslanika predsednika Donalda Trampa. Međutim, Amerikanci su u međuvremenu odobrili vojnu pomoć Izraelu, uključujući bombe od 2.000 kilograma za uništavanje utvrđenja i podzemnih objekata, što izaziva sumnje u iskrenost Vašingtona.
"Oni jesu pritisnuli Izraelce za prvu fazu, međutim, kada reč o drugoj fazi, koja je mnogo bolnija za Izraelce, koja podrazumeva i povlačenje izraelskih snaga iz pojasa Gaze, tu Amerikanci nisu Bog zna koliko ažurni. Tako da, mislim da je to od početka bio samo jedan manevar za mir i da se ublaže sve te kritike, a sada, kada vidimo kakvo je stanje na terenu, mislim da je taj manevar praktično ogoljen", smatra Krunić.
On podseća i da je Netanjahu minirao sporazum iz Osla 1993. koji su uz velike napore postigli tadašnji premijer Jicak Rabin i palestinski lider Jaser Arafat
"Netanjahu u javnim nastupima i na mitinzima praktično targetirao Rabina kao izdajnika jevrejskog naroda i kao čoveka koji je prodao svetu jevrejsku zemlju, Judeju i Samariju, što je drugi naziv za Zapadnu obalu. A nakon toga znamo šta se dogodilo. Rabin je ubijen 1995. od strane ekstremnog izraelskog desničara", prepričao je Krunić još jednu mračnu epizodu iz izraelske istorije.
Komentari (0)