Igre 
Tramp u sličnoj poziciji kao Ajzenhauer: Kako su se SAD prethodni put obračunale sa neposlušnim saveznicima
Komentari09/03/2025
-14:02
Dok se Francuska sprema da proširi svoj nuklearni štit na Evropu, naziva Rusiju egzistencijalnom pretnjom i sa Velikom Britanijom dogovara "koaliciju voljnih" za slanje mirovnih trupa u Ukrajinu, nova administracija u SAD pokušava da pregovorima okonča rat i protivi se daljoj eskalaciji.
Jako sličan scenario, sa skoro preslikanim učesnicima odigrao se 1956. tokom tzv. Suecke krize.
Tada su se Velika Britanija, Francuska i Izrael tajno dogovarali da napadnu Egipat i da svrgnu predsednika Gamala Abdela Nasera. Naser je predstavljao pretnju za britanske interese na Bliskom istoku, a tadašnji premijer Entoni Iden je još tada koristio danas ustaljenu frazu "on mora da ode".
Vojna intervencija usledila je nakon pet godina britanskih pokušaja da prinude egipatskog lidera da prepusti kontrolu nad Sueckim kanalom i dozvoli britansku vojnu bazu.
U razgovorima sa Sjedinjenim Državama između avgusta i oktobra 1956. britanska vlada je više puta nagovestila da bi mogla da pribegne sili u obračunu sa Naserom. Istovremeno, Britanci i Francuzi su vodili tajne vojne konsultacije sa Izraelom, koji je Nasera smatrao pretnjom po svoju bezbednost, što je rezultiralo stvaranjem zajedničkog plana za invaziju Egipta i promenu režima.
profimedia
U skladu sa ovim planovima, izraelske snage su 29. oktobra 1956. napale egipatsko Sinajsko poluostrvo, napredujući na 16 kilometara od Sueckog kanala. Pod izgovorom zaštite kanala od dve zaraćene strane, Britanija i Francuska su nekoliko dana kasnije iskrcale sopstvene trupe.
Tadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer našao se u sličnoj poziciji kao danas Donald Tramp, jer su dve NATO sile rizikovale moguću intervenciju Sovjetskog Saveza naklonjenog Egiptu. Ajzenhauer je takođe pokašavao da napravi distancu u odnosu na evropski kolonijalizam, jer su SAD i same bile britanska kolonija. To je posebno bilo važno na međunarodnoj sceni zato što je Ajzenhauer istovremeno osudio gušenje revolucije u Mađarskoj od strane SSSR-a.
Povezane vesti
Vašington je pokušao da posreduje u diplomatskom rešavanju britansko-francusko-egipatskog spora. Državni sekretar SAD Džon Foster Dals je 9. septembra predložio stvaranje Udruženja korisnika Sueckog kanala (SCUA), međunarodnog konzorcijuma od 18 vodećih svetskih pomorskih država, za upravljanje kanalom. Iako bi SCUA dala Britaniji, Francuskoj i Egiptu jednak udeo u Kanalu, ovaj, kao i razni drugi napori američkog i međunarodnog posredovanja nisu uspeli da dobiju punu podršku bilo koje od sukobljenih sila.
Britansko-francuska intervencija je propala i njihove vojske su povučene nakon nekoliko dana, iako su razarale egipatske gradove, od kojih je najteže pogođen Port Said.
profimedia
Vašington je izvršio pritisak na Britaniju i Francusku da prihvate prekid vatre Ujedinjenih nacija 6. novembra. Takođe, SAD su glasale za rezolucije UN kojima se javno osuđuje invazija i odobrava se stvaranje mirovnih snaga UN. Javna osuda Vašingtona dva najvažnija saveznika u Evropi, kako pišu istoričari, privremeno je pokvarila odnose sa Londonom i Parizom i doprinela ostavci britanskog premijera Entonija Idena u januaru 1957.
Paralelu sa Suckom krizom povukao je i časpopis Economist u tekstu iz 11. aprila 2024. pod naslovom "Šta se dešava ako Ukrajina izgubi?". Tu se poraz Ukrajine naziva "poniznom epizodom" za Zapad i modernim Sueckim momentom.
"U Rusiji, ali i u Kini, Indiji i širom globalnog juga, ukrajinske pristalice bi bile odbačene kao dobre u podnošenju rezolucija UN i cenkanju oko formulacija na samitima EU i NATO-a, ali ne mnogo više. Bojenje ukrajinske zemlje od strane crtača atlasa u rusku teritoriju učvrstilo bi ideju da moć opravdava sve, u korist moćnika širom sveta", piše u članku Economista.
U međuvremenu se promenila administracija u Vašigntonu i mnogo više podseća na Ajzenhauerovu, što se vidi i po izjavama državnog sekretara Marka Rubija o realnosti sfera uticaja velikih sila.
"Dakle, nije normalno da svet jednostavno ima unipolarnu silu. To je bila anomalija. To je bio proizvod kraja Hladnog rata, ali na kraju će se vratiti do tačke u kojoj ste imali multipolarni svet, više velikih sila u različitim delovima planete. Sada se suočavamo sa Kinom i donekle Rusijom, a onda imate odmetničke države kao što su Iran i Severna Koreja sa kojima morate da se nosite", kazao je nedavno Rubio.
Povezane vesti
Komentari (0)