Koliko su realne pretnje Hondurasa Americi? Proterivanje vojnika SAD bilo bi "prst u oko" najvećem trgovinskom partneru

Predsednica Hondurasa Siomara Kastro nedavno je objavila da je spremna da protera američke trupe iz vazdušne baze "Soto Kano" u toj centralnoameričkoj zemlji ako predsednik SAD Donald Tramp sprovede politiku masovne deportacije migranata, koju je predložio.

Ona je prva latinoamerička šefica države koja je zapretila novom američkom predsedniku zbog njegovih planova za deportaciju, koji bi, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Tonija Garsije, mogao proteraju do 250.000 migranata iz Hondurasa iz SAD ove godine.

"Suočeni sa neprijateljskim stavom masovnog proterivanja naše braće, morali bismo da razmotrimo promenu politike saradnje sa Sjedinjenim Državama, posebno u vojnoj sferi“, rekla je Kastro.

Inače, Honduras kao mala i siromašna zemlja ne može lako da apsorbuje svoje deportovane sunarodnike, od kojih je većina otišla zbog kombinacije široko rasprostranjenog siromaštva, klimatskih katastrofa i stalne pretnje od nasilja bandi.

Ako Kastro ispuni svoje obećanje, ona će ostaviti Sjedinjene Države bez pristupa njihovoj najvećoj vojnoj bazi u Centralnoj Americi, piše portal Responsible Statecraft, naklonjen konzervativnoj politici.

U "Soto Kanu" je smeštena Zajednička operativna grupa-Bravo, ogranak Južne komande američke vojske, koji radi na pružanju humanitarne pomoći, suzbijanju trgovine drogom i koordinaciji regionalnih bezbednosnih operacija širom Centralne Amerike. U toj bazi je smešteno više od 500 američkih vojnika i tri različite jedinice: Zajednički bataljon za podršku vojnih snaga, 288. avijacijski puk i 612. eskadrila vazdušne baze.

Loša iskustva Hondurasa sa Klinton i Obamom

Kada su SAD prvi put počele da koriste bazu 1980-ih, imale su uže definisane ciljeve.

U strahu od širenja komunizma u Latinskoj Americi tokom Hladnog rata, tadašnji predsednik Ronald Regan je rušenje levičarske sandinističke vlade Nikaragve naveo kao ključni prioritet kada je došao na funkciju 1981.

Reganova administracija je potrošila milione dolara na naoružavanje antikomunističkih nikaragvanskih milicija koje je obučavala i naoružavala američka vojska u svojim bazama u susednom Hondurasu.

Pobunjeničke milicije koje su podržavale SAD nastavile su sa ozbiljnim kršenjima ljudskih prava u sukobu koji je destabilizovao veći deo Centralne Amerike i doveo do značajnog egzodusa migranata u SAD, navodi Responsible Statecraft. U Hondurasu su neka sela duž granice sa Nikaragvom stradala pod unakrsnom vatrom.

"Soto Kano" je "relikvija" iz vremena kada je Vašington gledao na Honduras kao na ključni instrument američke spoljne politike, a neki zvaničnici američke vlade u to vreme su zemlju nazivali "Honduras SAD“, napominje se u analizi američkog portala.

Za predsednicu Kastro, nasleđe američkog vojnog prisustva u zemlji je lično pitanje, jer je njen suprug Manuel Zelaja bio je predsednik Hondurasa od 2006. do 2009. godine, kada su ga u puču svrgnuli oficiri obučeni u SAD.

Stejt department, tada pod državnom sekretarkom Hilari Klinton, odbio je da to nazove "pučem“ i aktivno je kočio vraćanje Zelaje na vlast. U svojim memoarima "Teški izbori“ iz 2014. Klinton je napisala da je energija umesto toga usmerena na to da se "uspostavi red u Hondurasu i osigura da se slobodni i pošteni izbori održe brzo i legitimno, što bi pitanje Zelaje učinilo spornim“.

Nema dokaza da je administracija Baraka Obame bila direktno umešana u planiranje puča, ali vojska Hondurasa je silom odvela Zelaju u bazu "Soto Kano" pre nego što ga je ukrcala u avion za Kostariku. Prema rečima Dejvida Vajna, profesora na Američkom univerzitetu, koji proučava američke baze u inostranstvu, ova akcija je izazvala sumnju da su Sjedinjene Države zaista umešane.

Iako su najviši američki zvaničnici osudili Zelajino svrgavanje, Klintonova je brzo priznala novu vojnu huntu kao legitimnu i na kraju povećala finansiranje njenih bezbednosnih snaga uprkos navodima da su učestvovale u "ubistvima u stilu odreda smrti“.

Vašington je podržavao Huana Orlanda Ernandeza, prethodnika Siomare Kastro, ali se onda okrenuo protiv njega. Nakon što je napustio funkciju, Ministarstvo pravde SAD optužilo je Hernandeza 2022. godine za masovnu šemu trgovine kokainom koja se odvijala u toku njegovog mandata. Osuđen je i osuđen na 45 godina zatvora u junu 2024.

Kastro se kandidovala za predsednika na demokratskoj socijalističkoj platformi i izabrana je 2022. godine. Međutim, njena skorašnja izjava potencijalno dovodi Honduras u sukob sa svojim najvećim trgovinskim partnerom.

Honduras preti najvećem trgovinskom partneru

Prema američkoj ambasadi u Hondurasu, ova zemlja izveze robu u vrednosti od 5,2 milijarde dolara godišnje u SAD, a direktne strane američke investicije u Hondurasu iznose više od milijardu dolara godišnje.

Tramp je već zapretio da će uvesti carine Kanadi i Meksiku zbog imigracionih sporova, a moguće je da bi to mogao da uradi i u ovom slučaju.

Takođe, kolumbijski predsednik Gustavo Petro je zapretio da neće primiti avione iz SAD ako pokušaju uđu u zemlju, rekavši da Vašington "ne može da tretira kolumbijske migrante kao kriminalce".

Tramp je u nedelju odgovorio da će SAD uvesti širok spektar sankcija i carina od 25 odsto prema Kolumbiji, koje će se povećati na 50 odsto, zbog njenog odbijanja da prihvati američke vojne avione sa migrantima, na šta je Petro rekao da će Americi uvesti carine od 50 odsto.

Američka vojska takođe tvrdi da joj je "Soto Kano" neophodan za pružanje pomoći u slučaju neke katastrofe u zemlji u kojoj su izuzetno prisutne posledice siromaštva i klimatskih promena.

Iako je američka vlada nedavno koristila bazu za isporuku humanitarne pomoći, Vajn je istakao da Amerika rutinski dostavlja pomoć u druge zemlje u kojima nema vojnu bazu.

Siromaštvo, kriminal i uragani

U međuvremenu, više od 60 odsto stanovništva Hondurasa živi u siromaštvu, a doznake od onih koji žive u inostranstvu čine 27 odsto BDP-a, što je najviše od bilo koje zemlje u Latinskoj Americi. Građani u ruralnim područjima su posebno siromašni, 80 odsto njih živi sa manje od sedam dolara dnevno.

Godine 2020. par uragana kategorije 4 pogodilo je obalu Hondurasa za nekoliko dana jedan za drugim, raselivši stotine hiljada ljudi. Poplavljeni su čitavi gradovi i uništena vitalnu transportna infrastruktura koja povezuje zabačene oblasti sa ostatkom zemlje.

Emigranti iz ove zemlje takođe navode široko rasprostranjeno nasilje kao jedan od glavnih razloga za odlazak. Honduras ima drugu najveću stopu ubistava među zemljama u Latinskoj Americi i na Karibima. Reketirnje je široko rasprostranjeno i ljude rutinski ubijaju zbog odbijanja da isplate novac uličnim bandama kao što je MS-13.

Tramp do sada nije dao nikakve naznake da će ga mogućnost proterivanja vojske sprečiti da izvrši masovne deportacije. Kao odgovor na izjave Kastrove, član Trampovog tranzicionog tima Brajan Hjuz nije mnogo precizirao.

"Trampova administracija se raduje angažovanju naših latinoameričkih partnera kako bi osigurali da naša južna granica bude bezbedna i da se ilegalni imigranti vrate u zemlju porekla", navodi se u njegovom saopštenju.