Da li "destruktivni" Putin ruši svetski poredak? Euronews Svet o Samitu BRIKS-a

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/10/2024

22:00

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Samit BRIKS u Kazanju ruski zvaničnici opisali su kao jedan od najvećih spoljno-političkih događaja ikada. Organizacijom samita Kremlj je želeo da stavi do znanja da je imun na pokuše Zapada da ga izoluje sa političke i ekonomske mape sveta.

U isto vreme, iz Pentagona su adresirane optužbe da je Severna Koreja poslala 3.000 vojnika u Rusiju na obuku. Domaćin Samita Vladimir Putin ostao je tajnovit po ovom pitanju.

"Slike severnokorejskih vojnika u Rusiji su ozbiljna stvar. Ako postoje slike, onda one odražavaju nešto. Želim da vam skrenem pažnju na to da do eskalacije Ukrajini nisu dovele akcije Rusije, već državni udar 2014. koju su prvenstveno podržale Sjedinjene Američke Države", rekao je Putin u obraćanju.

Jedan od ključnih detalja Samita bilo je i prisustvo Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša. Njegov dolazak u Kazanj, ukrajinske vlasti su ocenile kao "narušavanje reputacije Ujedinjenih nacija".

Gutereš je apelovao na prekid sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali i pohvalio podršku BRIKS-a multilateralizmu.

"Vaše zemlje zajedno predstavljaju skoro polovinu svetske populacije i pozdravljam vašu dragocenu posvećenost i podršku multilateralizmu i međunarodnom rešavanju problema, što se jasno odrazilo vašem timu ove godine. Nijedna pojedinačna grupa i nijedna država ne može delovati sama ili izolovano. Za rešavanje globalnih izazova potrebna je zajednica nacija koja radi kao jedna globalna porodica", kazao je Gutereš

Pažnju svetske javnosti privukao je i dolazak predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Turski lider je naglasio da njegova zemlja želi unapređenje odnosa sa BRIKS-om kao organizacijom koju čine ekonomije u usponu. Erdogan je ponovo iskoristio govornicu da uputi kritike na račun Izraela.

Na godišnjem samitu usvojena je i Kazanjska deklaracija. Među njenim glavnim tačkama ističu se pozdravljanje upotrebe nacionalnih valuta u finansijskim transakcijama, zabrinutost zbog negativnog uticaja nezakonitih sankcija na globalnu ekonomiju, ali i podrška prijemu Palestine u Ujedinjene nacije kao punopravne članice. Da bi se videla efikasnost procesa dedolarizacije kojeg je Putin najavio na prošlogodišnjem samitu u Johannesburgu, biće potrebna vremenska distanca.

Baković: Putin je direktno destruktivan, u odnosu na postojeći poredak

Posle završetka Samita BRIKS-a usledile kritike da Putin nije uspeo da napravi "anti-Zapadnu koalciju". Tim povodom sagovornica emisije Euronews Svet bila je Zorana Bakovic, dopsinica Dela za Daleki istok, koja ističe da ruski predsednik ne samo da od BRIKS-a nije uspeo da napravi anti-zapadnu grupu, već se ni samit ne može tako okarakterisati.

"Nije uspeo da napravi anti-zapadni samit, zato što su mu tokom bilateralnim susreta Narendra Modi, pa i kineski predsednik Si Đinping, izrazili svoju nadu da će invazija na Ukrajinu biti što pre završena i da će nje biti što pre doveden kroz pregovore na kojima insistiraju. Si je ponovio svoj mirovni predlog koji je već nekoliko puta elaborirao, a Putin je na kraju krajeva u završnoj pres konferenciji i potvrdio da su svi njegovi glavni partneri tražili da se rat okonča što pre", kazala je Baković.

Naša sagovornica se zatim osvrnula na razliku između Modija, Putina i Sija, ocenivši da je Putin destruktivniji od druge dvojice kada je u pitanju postojeći svetski poredak.

"Razlika između Putina i Si Đinpigna, a onda i Narendre Modije, a možemo reći da su njih trojica neka vrsta tronošca koji nosi taj globalni jug, odnosno kako to zapadni mediji kažu 'alternativnu stvarnost zapadnom globalnom poretku, je u tome što je Putin dosta destruktivan. Vrlo je izrazito i vrlo direktno destruktivan, u odnosu na postojeći poredak. Kineski predsednik Si Đinping bi više voleo da taj poredak bude proširen, elastičniji i da u njega paralelno stanu i SAD i Kina, a onda i ove druge velike zemlje. Dok na Narendra Modi je zapravo je neka vrsta uteka na vagi koja je održava balans između jednog i drugoga i koji smatra da je BRIKS samo jedan forum koji omogućava zemljama globalnog juga, a posebno Indiji, nezavisnu spojnu politiku koja ne mora da se okreće i da se vezuje preblizu ni u kakva savezništva ni sa jednim, ni sa drugim blokom", istakla je Baković.

Baković: Ukoliko se otvori korejsko žarište imamo uvod u rat, koji bi mogao da bude treći svetski

Navodno prisustvo vojnika Severne Koreje u Rusiji je još jedna priča koja se razvijala paralelno sa Samitom BRIKS-a, nakon snimaka i navoda sa ukrajinske strane o njihovoj obuci za učestvovanje u ratnim dejstvima.

"Putin je dosta jasno rekao prvo to da, ako se vidi na snimku, onda nešto mora biti, ali je onda usledila rečenica koja je praktično bila potvrda o prisustvu severnokorejskih vojnika, gde je rekao da nije ni sumnjao da će Severna Koreja odgovoriti na potrebe Rusije, pozivajući se na potpisano savezništvo između Severne Koreje i Rusije, po kojem se jedna i druga zemlja obavezuju da jedna drugoj pomognu u slučaju ugrožene sigurnosti. Prisutstvo severnokorejskih vojnika u Rusiji je silno uznemirujuća vest i pojava, ne toliko zbog toga što bi ti vojnici mogli bitno da utiču na dalji ishod ruske agresije na Ukrajinu, nego zbog toga što to pokazuje da je Putin spreman da Severnu Koreju uvuče u vrlo agresivne radnje koje bi se mogle zapravo, pre svega, nastaviti na samom Korejskom poluostrvu, a to bi onda vrlo lako moglo voditi drugom korejskom ratu", upozorava Baković.

Ona ističe da vojnici koji su već bili na obuci na istoku Rusije pripadaju najelitnijoj jedinici severnokorejske vojske i da se oni možda obučavaju za rat u Ukrajini, ali je, kako misli, puno verovatnije da je to za potencijalni rat na Korejskom poluostrvu.

"Zbog toga je to zabrinjavajuća vest i zabrinjavajuća pojava koja ukazuje na logiku kojom Putin razmišlja. Dakle, koliko god da u Ukrajini nije u stanju da okonča rat onako kako bi on to hteo, on može da otvori novo žarište, vrlo svestan da je Americi i da Ukrajini puno manje stalo nego do Dalekog istoka i posebno do Kine. Ukoliko to žarište otvori, onda zapravo doista imamo veliki uvod u vrlo ozbiljan rat koji bi doista mogao da se pretvori u treći svetski", iznela je veoma mračan scenario naša sagovornica.

Peović: Izrael uživa bezrezervnu podršku, bez obzira na retoriku izostaju konkretne mere

Prolongiranje sukoba na Bliskom istoku podstaklo je napore o postizanju prekida vatre. Iako deluje da još nema efekta, diplomatske aktivnosti došle su istovremeno i iz više uglova. Američki državni sekretar Entoni Blinken će u svojoj 11. turneji po regionu posetiti Jordan i Dohu, a najavio je i razgovor sa zvaničnicima Libana. Ozvaničio je humanitarnu pomoć Palestincima u vrednosti od 135 miliona dolara.

"Dok Izrael sprovodi operacije kako bi uklonio pretnje po sebe i svoj narod duž granice s Libanom, jasno smo istakli da to ne sme dovesti do dugotrajne kampanje. Izrael mora preduzeti neophodne korake kako bi izbegao civilne žrtve i ugrožavanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija i libanskih oružanih snaga", rekao je Blinken.

Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije je za Euronews Svet pre svega rekao da nije optimista po pitanju Blinkenove najskorije turneje po Bliskom istoku.

"Pre svega, treba imati na umu da Izrael ovde nije sila koja se ponaša po propisima. Bez obzira, možemo polemisati o tome kako je UNIFIL vršio svoj mandat, možemo polemisati o tome da li je libanska armija ispunila ono što rezolucija 1701 predviđa. Međutim, sa druge strane, Izrael nema pravo da zapravo sam sprovodi odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, opet vidimo da on uživa i dalje bezrezervnu podršku. Dakle, bez obzira na to šta se retorički govori, sa druge strane vidimo da zapravo konkretne mere izostaju. Jedine mere koje smo videli bile su ove za humanitarnu akciju na severu Gaze", kazao je naš sagovornik.

Po njemu je moguće i raspirivanje novog verskog rata u Libanu.

"Podrškom hrišćanskim predsednicima, maronitskim predsednicima, čini se da se pokušalo uspostaviti jedan paralelni odnos vlasti u Libanu. Mi se moramo setiti, bez obzira što gledamo Hezbolah kao vojni faktor, da je Hezbolah istovremeno i politička partija, i to najveća u libanskom parlamentu, i da je sa te strane, i predstavnik naroda", napominje Peović.

Celu emisiju Euronews Svet pogledajte u videu na početku teksta.