EU u strahu od novog talasa migranata iz Avganistana: Makron poručuje da ne može Evropa jedina da trpi posledice
Komentari22/08/2021
-16:58
Posle odluke SAD da povuku vojsku iz Avganistana talibani su bez većih problema prezueli kontrolu u toj ratom izmučenoj zemlji. Pre nedelju dana su ušli u Kabul i polako preuzimaju vlast dok za to vreme mnogi ljudi očajnički pokušavaju da odu iz zemlje jer strahuju za sopstvene živote.
Na udaru su prvo Avganistanci koji su sarađivali sa vojskom SAD, koji su godinama radili u njihovim vojnim bazama kao pomoćno osoblje.
U nedelju uveče nekoliko hiljada ljudi koji očajnički žele da pobegnu iz Kabula, preplavili su međunarodni aerodrom u Kabulu, neposredno posle upada talibana koji su pokorili i ovaj grad i sada imaju kontrolu nad zemljom. U stampedu koji je nastao na aerodromu poginulo je najmanje petoro ljudi.
Zbog događaja u Avganistanu najviše treba da bude zabrinuta EU koja se teško izborila sa talasom izbeglica koje su 2015. i 2016. godine u velikim grupama krenule iz Sirije ka zemljama EU.
Najveći deo tih izbeglica prešao je i preko teritorije Srbije na svom putu ka zapadnoevropskim zemljama. Deo se i dalje nalazi u Srbiji jer ih je pandemija koronavirusa i zatvaranje granica sprečilo da nastave put ka EU.
Prema podacima sa sajta UNHCR, od oktobra prošle godine u Iranu se zvanično nalazi oko 800.000 izbeglica iz Avganistana, dok se pretpostavlja da se ilegalno, bez papira, nalazi još oko dva miliona Avganistanaca.
Turska popunila izbegličke kapacitete
Osim Irana, izbeglica ima i u Turskoj koja je, kako piše Politiko, popunila svoje kapacitete. U Turskoj trenutno živi više od tri miliona Sirijaca, dok je javno mnjenje Turske protiv primanja novih izbeglica, pogotovo iz Avganistana jer se, kako piše ovaj list, njihova kultura i običaji značajno razlikuju od turskih.
To znači da izbeglicama preostaje samo EU kao krajnja destinacija ka sigurnijem životu. Fronteks je u svojim izveštajima istakao da su u avgustu ove godine ilegalni pokušaji prelaska spoljnih granica EU u centralnom Mediteranu i Zapadnom Balkanu prešli brojku od 82.000, što je 59 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
Prema njihovim podacima, najviše migranata stiže iz Tunisa, Bangladeša i Egipta. Opasnosti od novog talasa izbeglica iz Avganistana postali su svesni i vođe EU.
Makron: EU mora da odgovori adekvatno
Predsednik Francuske, Emanuel Makron, obratio se naciji video-saopštenjem u kojem je istakao da je novonastala situacija u Avganistanu stvorila velike rizike po EU koja opet može da se suoči sa novim talasima izbeglica.
“Moramo sve da učinimo kako bi se zaštitili od migranata“, rekao je Makron i istakao da ne može Evropa jedina da trpi posledice trenutne situacije.
Njegovo obraćanje došlo je posle potresnih slika sa aerodroma u Kabulu.
France 24 piše da je Makron istakao da Pariz, Berlin i ostali članovi EU moraju da odgovore adekvatno i bez čekanja, kako bi se lakše suočili sa novim talasima izbeglica. Posebno je naglasio da moraju da poboljšaju saradnju sa tranzicionim zemljama kao što su Pakistan, Turska i Iran preko čijih teritorija dolazi najveći broj izbeglica.
Dodao je i da Francuska neće napustiti Avganistance koji su radili za njih kao prevodioci, kuhinjsko osoblje, novinari, kao i ostale koji su u opasnosti od odmazde talibana.
Francuska je od 2013. godine evakuisala više od 1.400 Avganistanaca i njihovih porodica koji su radili za njihovu vladu, od tog broja samo u maju je evakuisano 600.
Makron je istakao da je o ovom problemu razgovarao i sa premijerom Velike Britanije, Borisom Džonsonom.
“Učinićemo sve kako bi osigurali da Rusija, SAD i Evropa poboljšaju saradnju jer sada svi imamo isti interes“, naveo je Makron.
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN je takođe pozvao na saradnju i zajednički odgovor.
“Naredni dani biće ključni, svet posmatra. Ne možemo i ne smemo da napustimo ljude u Avganistanu“, kazao je Gutereš.
Upozoravano na posledice povlačenja SAD iz Avganistana
Na velike posledice odluke SAD da se povuče iz Avganistana u aprilu je ukazao Kemal Kirici, stručnjak za inostranu politiku. On je u tekstu objavljenom na sajtu Brookings ukazao da će to da dovede do “masovnog egzodusa izbeglica iz Avganistana i nove migrantske krize“.
Ali niko nije shvatio za ozbiljno njegovo upozorenje. Ukazao je da je u najvećoj opasnosti Evropska unija.
Prema podacima UNHCR oko 400.000 ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove od početka godine. Humanitarne organizacije oglasile su alarm jer postoji opasnost od nastanka velike humanitarne krize koja bi bila pogubna po Avganistance.
Predstavnik UNHCR u Avganistanu, Kerolin Van Buren istakla je da nedeljno 20.000 do 30.000 ljudi napušta zemlju.
“Veliki broj Avganistanaca napušta zemlju, avioni su puni, ti ljudi imaju validna dokumenta i vize. Ali sve više ima ljudi koji pokušavaju bez papira da putuju i oni su u velikoj opasnosti“, kaže Van Buren.
EU je još zastrašena od migrantske krize iz 2015. i 2016. godine kada je stigao veliki broj Sirijaca. Situacija se znatno pogoršala jer same zemlje članice nisu imale jedinstvenu politiku oko ovog pitanja. Dok su neke bile protiv, druge su svesrdno primale izbeglice.
Merkelova 2015. pozivala izbeglice da dođu u Nemačku
Angela Merkel je 2015. pozivala izbeglice da dođu u Nemačku. Međutim, na konferenciji na kojoj je govorila prošle nedelje istakla je “da ne mogu da reše probleme izbeglica time što će sve da ih prime u svoju zemlju“.
Austrijski ministar spoljnih poslova Karl Nehamer objasnio je “da ne mogu Austrija i Nemačka da rešavaju probleme Avganistanaca i EU“.
Turski zvaničnici objavili su da su prošlog meseca uhvatili više od 27.000 ljudi koji su pokušali da pređu granicu sa Iranom ove godine.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je u nedelju da će Turska sarađivati sa Pakistanom kako bi stabilizovali situaciju u Avganistanu i sprečili veći porast izbeglica.
Osim Turske i Litvanija je objavila da su izbeglice iz Avganistana počele da stižu u njihovu zemlju preko Belorusije što dosad nije bio slučaj.
Komentari (0)