Kontrast između finansijskog sektora i realne ekonomije: Kakve efekte u Argentini daje Milejeva "šok terapija"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/01/2024

17:09

Kontrast između finansijskog sektora i realne ekonomije: Kakve efekte u Argentini daje Milejeva "šok terapija" - Copyright Tanjug AP/Rodrigo Abd

veličina teksta

Aa Aa

Argentinski predsednik Havijer Milej pokrenuo je drakonske ekonomske reforme, u okviru kojih je "mega-dekret" sa ciljem ograničavanja prava radnika, zbog kojeg je krovni sindikat Opšta konfederacija rada (CGT) u sredu organizovao masovne 12-očasovne proteste u Buenos Ajresu sa, po proceni policije, 80.000 učesnika.

Ako ga odobri argentinski Kongres, koji zaseda danas, reformski paket zvani "Hitni i neophodni dekreti" (Decretos de Necesidad y Urgencia, skraćeno DNU), trenutno zamrznut odlukom suda, će omogućiti otkaze bez obrazloženja i drastično manje otpremnine, ukidanje obavezne naknade za prekovremeni rad, ograničiti prava na štrajk i porodiljsko, produžiti probni rad sa tri na osam meseci.

Reforme bi, ako budu usvojene, uticale na poljoprivredu, čeličnu industriju, građevinarstvo, bankarstvo i ugostiteljstvo... Izvozne grane i zaposleni u oblastima od ključnog značaja mogli bi samo minimalno da obustave rad. Ključnim delatnostima proglašeni su, između ostalih, zdravstvo, energetika, telekomunikacije, te bi obustava rada bila nezakonita, ako ne obezbedi minimum 75 odsto proizvodnje ili usluga. "Transcedentalne" ili manje neophodne delatnosti su, između ostalih, radio, televizija, bankarstvo i finasije, gde je donja granica 50 odsto obima rada.

Takođe bi bile ukinute kazne za firme koje ne uplaćuju doprinose, a otpuštanje radnika angažovanih preko posredničkih kompanija bilo bi izuzetno olakšano. Što se tiče porodiljskog odsustva, trudnice bi imale to pravo 10 dana pre termina porođaja, umesto trenutnih 45.

Sindikati pokušavaju da ospore pred sudom ustavnost desetkovanja prava radnika. Samo sat vremena nakon marša CGT do zgrade Kongresa, sudija Lilijana Rodrigez Fernandez iz Nacionalne komore za pritužbe na radu proglasila je nevažećim šest članova, mada iz sindikata insistiraju da je kompletan "mega-dekret" neustavan.

Novu presudu su u celini objavili pojedini argentinski mediji, međutim ona nema snagu da u potpunosti zaustavi primenu spornih članova. La Nasion navodi da će, prema odluci sudije, članovi ponovo dobiti "formalnu validnost" u slučaju ratifikacije od strane oba doma Kongresa tokom trenutnih vanrednih sednica, ili će u suprotnom prestati da važe. To je, kako piše pomenuti list, u suprotnosti sa važećim zakonom, po kojem je potrebno da oba doma Kongresa odbace dekret. Ako glasaju različito ili se ne oglase, predsednički dekret, zajedno sa spornim članovima, stupa na snagu.

Članovi koji su proglašeni nevažećim su 73, 79, 86, 87, 88 i 97. U njima su regulisani i izmenjeni uslovi uplate sindikalnih članarina, pravila o kolektivnom pregovaranju, važenje do sada obaveznih klauzula ugovora o radu. Takođe je određeno da će okupljanja udruženja radnika moći da se održavaju samo "bez nanošenja štete normalnim aktivnostima kompanije ili uticaja na treća lica". U cilju ograničavanja prava na štrajk, smatralo bi se veoma teškim prekršajem blokiranje ili preuzimanje objekta i ugrožavanje slobode onih koji žele da rade.

Ekonomska reforma pokušaj je Mileja da šok terapijom izvuče zemlju iz duboke krize, koja se ogleda u godišnjoj inflaciji od 211 odsto, ogromnim fiskalnim deficitom, spoljnim i unutrašnjim dugovima, među kojima je i zajam MMF-a od 44 milijarde dolara, kao i stopom siromaštva od 40 odsto. Pored ukidanja prava radnika, libertarijanski predsednik želi da progura i ceo omnibus zakona sa dubokim ekonomskim rezovima, i predviđenom masovnom privatizacijom.

Milejeva šok terapija, sa ciljem da pojača konkurentnost izvoza devalvacijom pezosa za više od 50 odsto, rezultirala je oštrim rastom inflacije, zbog čega su poništeni početni dobici, piše AFP. Prema izveštaju Latinoameričkog strateškog centra za geopolitiku (CELAG), od Milejevog dolaska na vlast cena mesa porasla je za 62 odsto, mleka za 128 procenata, a benzina za 164 odsto.

Investitori se utrkuju, a realni indikatori su sve gori

Ipak, Milejeve reforme poslale su pozitivan signal finansijskom tržištu. Nema sumnje da su očekivanja na berzama i među velikim bankama primetno poboljšana otkako je libertarijanac pobedio u drugom krugu izbora. Protržišni govori i obećanja da će se izboriti sa dugom i svesti fiskalni deficit na nulu obradovali su investitore.

Posle slabijeg starta, argentinske akcije na Vol Stritu su se u velikoj meri oporavile. Akcije velikih banaka, poput Makroa, već u januaru su porasle za 10 odsto, a Galicije za 12. Naftna kompanija "Vista" zabeležila je rast od skoro 13 odsto, prenosi portal Infobae.

Argentinske obveznice su porasle do 8 odsto u dolarima, a argentinske akcije na Volstritu porasle su do 13 procenata. Pomogla je povoljna klima na finansijskim tržištima, uz rekordno visok Nasdak indeks 23 januara, ali i očekivanja mogućeg oporavka argentinske privrede, i to baš u trenutku kada prolazi kroz ozbiljan pad aktivnosti i potrošnje.

Bajkovita situacija na berzama u oštroj je suprotnosti sa naglim padom ekonomske aktivnosti, a recesija se oseća na svakom koraku. Argentinska konfederaccija srednjih preduzeća (CAME) zabeležila je nagli kolaps maloprodaje u decembru od čak 13 odsto, industrijska aktivnost malih i srednjih preduzeća opala je za više od 26 procenata. Plate su takođe pretrpele kolaps zbog visoke inflacije u decembru, koja je dostigla 25,5 procenata. Upravo na tu "neophodnu gorku pilulu" je i sam Milej upozoravao kada je najavio ekonomsku reformu.

Drastičan kontrast između finansijskog sektora i realne ekonomije trenutno je tema debate među ekonomistima u Argentini. Jedno od objašnjenja je da investitori očekuju da se ekonomija revitalizuje deviznom "injekcijom" od žetve, imajući u vidu da je Argentina veliki izvoznik žitarica i suncokreta. Sa druge strane, očekuje se i pad inflacije.