Igre 
Tračak nade za Gazu? Dve NATO sile odlučne da zaustave stradanje Palestinaca, ali Netanijahu "i dalje ne popušta"
Komentari18/12/2023
-18:30
Ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Nemačke Dejvid Kameron i Analena Berbok su pozvali na "održivi prekid vatre" na Bliskom istoku zajedničkim člankom u Sandej Tajmsu, izrazivši žaljenje što je "ubijeno previše civila" u ratu između Izraela i Hamasa.
Ovaj potez deluje kao ozbiljan zaokret u politici dve zemlje prema Tel Avivu, a dolazi u jeku jačanja međunarodnog pritiska na vladu premijera Benjamina Netanjahua, koji političku zavetrinu traži kod ekstremnih desničara u svojoj zemlji.
"Moramo učiniti sve što možemo kako bi utrli put ka održivom prekidu vatre, koji vodi ka održivom miru", zajednički je stav dva šefa diplomatije.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Inače, obe zemlje su bile uzdržane kada je 12. decembra na Generalnoj sednici UN usvojena rezolucija u kojoj se zahteva momentalni humanitarni prekid vatre. Tada su 153 zemlje, među kojima je i Srbija, glasale za, 23 su bile uzdržane, dok je 10 bilo protiv, uključujući SAD i Izrael.
Kameron i Berbok ipak imaju drugačiji pristup za ostvarivanje istog cilja, jer misle da je nerealno zahtevati momentalno okončanje neprijateljstva.
"Naš cilj ne može prosto biti da borbe prestanu danas. To mora biti mir koji će trajati danima, godinama, generacijama. Ne verujemo da je poziv na opšti i trenutni prekid vatre danas, u nadi da će nekako postati trajni put napred jer to zanemaruje razloge zbog kojih je Izrael primoran da se brani: Hamas je varvarski napao Izrael i još uvek ispaljuje rakete da bio ubijao izraelske građane svakog dana“, piše u članku uz napomenu da podržavaju samo održiv prekid vatre.
Tanjug/AP/Kin Cheung
Primetan je i oštriji ton prema Izraelu, posebno kada su u pitanju nasilni doseljenici na Zapadnoj obali, koje su Berbok i Kameron nazvali ekstremistima i osudili njihove "činove mržnje". Doseljenike su takođe optužili da sabotiraju stvaranje dvodržavno rešenje konflikta.
Povezane vesti
To je atak na Netanjahua i njegovu partiju Likud, tokom čije vladavine su se intenzivirali napadi doseljenika na Palestince. Naime, pre početka rata 7. oktobra, na teritoriji bez Hamasa ubijeno je 205 Palestinaca samo ove godine, prema podacima Sekretarijata Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarne pomoći (OCHA). Prema najnovijim podacima na tom području i u Istočnom Jerusalimu je 2023. ubijeno 483 Palestinaca, dok je 12.769 povređeno. prenosi Al Džazira.
Kameron i Berbok su pritom upozorili Izrael da ne može da pobedi tako što će uništiti mogućnost suživota sa Palestincima.
"Izrael neće pobediti u ovom ratu ako svojom operacijom uništi izglede za miran suživot sa Palestincima. Oni imaju pravo da eliminišu pretnju koju predstavlja Hamas, ali previše civila je ubijeno. Izraelska vlada bi trebalo da učini više kako bi dovoljno diskriminisala između terorista i civila, osiguravajući da kampanja cilja na lidere i operativce Hamasa", navodi se u članku.
Tanjug/AP/Leo Correa
Ova neformalna diplomatska ofanziva dolazi nakon što usvojena UN rezolucija nije imala nikakvog efekta, ali i upozorenja predsednika SAD Džoa Bajdena da Izrael rizikuje da izgubi međunarodnu podršku ako nastavi sa neseletkitvnim bombardovanjem enklave. UN procenjuje da je oko 85 procenata Palestinaca (1,9 miliona) u ovoj oblasti raseljeno od početka rata i strahuje od potpunog društvenog raspada.
"Ne bih bio iznenađen kada bi ljudi počeli da umiru od gladi, ili kombinacije gladi, bolesti i slabog imuniteta", rekao je Felipe Lazarini, šef UN agencije za palestinske izbeglice.
Procenjuje se da je ubijeno oko 19.000 Palestinaca u Pojasu Gaze, većinom žena i dece, dok je u poslednjem napadu u nedelju na izbeglički kamp Džabalija na severu poginulo najmanje 90 ljudi, piše Al Džazira.
Poziv na hitnu i trajnu obustavu nasilja u nedelju je uputila i francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona, i to u Tel Avivu, tokom razgovora sa izraelskim kolegom Elijem Koenom.
Povezane vesti
"Primirje bi trebalo da dovede do trajnog prekida vatre sa ciljem oslobađanja svih talaca i isporuke pomoći Gazi", istakla je ona, nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Francuske ubijen u vazdušnom udaru Izraela u Rafi.
Ogorčenje međunarodne zajednice izazvalo je i ubijanje troje izraelskih talaca koje je držao Hamas od strane izraelske vojske (IDF). Do greške je došlo iako su, kako navodi jedan vojni zvaničnik, a prenosi Rojters, taoci mahali belom zastavom.
Netanjahu sve ekstremniji
Samo nekoliko sati nakon što je IDF priznao da su taoci greškom upucani, premijer se hvalio kako je uspeo da spreči stvaranje palestinske države i kako će to nastaviti da radi.
"Ponosan sam što sam sprečio uspostavljanje palestinske države jer danas svi razumeju šta je ta palestinska država mogla da bude. Sada kada smo videli malu palestinsku državu u Gazi, svi razumeju šta bi se dogodilo da smo kapitulirali pred međunarodnim pritiscima i omogućili takvu državu na Zapadnoj obali“, rekao je on na konferenciji za novinare u subotu uveče.
Tanjug/AP/Menahem Kahana
Natanjahu je i pre rata bio na "klimavim nogama" i suočavao se sa optužbama za korupciju i masovnim protestima, a iznenadni napad Hamasa desio se dok je on "bio na straži". Kako se navodi u članku Njujork tajmsa, on se bori da ostane na vlasti uprkos rastućem besu naroda jer je dozvolio Hamasu da postane vojna pretnja i izvrši invaziju. Da bi opstao obraća se svojoj ekstremno desničarskoj bazi i sve više prkosi čak i najbližim saveznicima u svetu.
"On pokušava da apeluje na Izraelce, uključujući njegovu stranku Likud i njene krajnje desničarske koalicione partnere, koji sada više nego ikada ne veruju Palestincima i tvrde da je dvodržavno rešenje opasna fantazija", smatra analitičar Njujork tajmsa Stiven Erlenger.
Ubistvo talaca ojačalo je i glas onih Izraelaca koji od početka tvrde da intenzivna vojna kampanja, ulične borbe i neselektivno bombardovanje, ugrožavaju one koji su i dalje u zatočeništvu i štete reputaciji Izraela.
"Molio sam vladu i svi smo ih upozoravali da će borbe verovatno nauditi taocima. Nažalost, bila sam u pravu", rekla je demonstrantima u Tel Avivu u subotu uveče Raz Ben-Ami, koja je i sama bila talac Hamasa sve dok nije puštena tokom kratkog primirja između dve strane.
Inače, njen muž se i dalje nalazi u zatočeništvu.
Netanjahu je uporno odbijao apele porodica talaca da se uspostavi još jedan prekid vatre kako bi se omogućili pregovori za oslobađanje ili razmenu zarobljenika.
"Vojni pritisak je od suštinskog značaja za vraćanje talaca kući, ali i za ostvarivanje pobede. Bez vojnog pritiska, ne bismo mogli da stvorimo uslove za oslobađanje 110 talaca, a samo stalnim vojnim pritiskom ćemo postići oslobađanje svih naših talaca", branio je svoju taktiku Netanjahu na konferenciji za novinare.
Komentari (0)