Petnaesti samit BRIKS-a u Johanezburgu - izostanak Putina, prisustvo Sija i proširenje glavne teme

Lideri zemalja u razvoju koje predstavljaju skoro polovinu svetske populacije, uključujući Kinu i Rusiju, sastaju se danas u Južnoj Africi, na samitu BRIKS, koji definišu kao ključan za jačanje njihovog saveza. Samit traje tri dana i završava se u četvrtak, 24. avgusta, a očekivanja učesnika su velika - jedna od glavnih tema susreta biće izvesnost proširenja saveza.

Reč je o petnaestom okupljanju koje se održava u Johanesburgu, a prethodno je Južna Afrika saopštila da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje za priključenje ovom savezu. Naime, u BRIKS žele da uđu Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina, Alžir, Bolivija, Indonezija, Egipat, Etiopija i druge zemlje.

Ovogodišnje okupljanje obeležiće prisustvo Sija i prvo učešće Kube, ali i odbijanje zahteva francuskog predsednika Emanuela Makrona da učestvuje na samitu kao gost. Takođe, ovaj samit izdvajaće se od prethodnih jer je najavljeno i odsustvo predsednika Rusije Vladimira Putina, koji bi trebalo da se u jednom momentu uključi putem video linka, ali će zemlju predstavljati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Naime, Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu je u martu izdao poternicu za Putinom, a Južna Afrika bi kao potpisinica sporazuma bila u obavezi da uhapsi ruskog predsednika ako kroči na njenu teritoriju.

Tanjug/AP/Themba Hadebe

Izvršni direktor Instituta za Globalni dijalog Filani Mtembu objašnjava da je kada se sagleda kontekst aktuelnog rata u Ukrajini, ovaj samit je od posebnog značaja naročito za Ruse.

"U ovom trenutnom geopolitičkom pejzažu, gde Zapad nastoji da izoluje Rusiju, za Kremlj je postalo veoma važno da proširi svoje veze sa zemljama BRIKS-a. Dakle, zbog aktuelnih okolnosti i rata u Ukrajini, BRIKS je zapravo postao još važniji za Rusiju", rekao je on.

Ključna tačka dnevnog reda, koja će možda prerasti u konkretan sporazum, jeste upravo proširenje međunarodnog bloka zemalja Globalnog juga. 

Tanjug/AP/Denis Farrell

Kako Mtembu objašnjava Kina, takođe ima interes u ovom slučaju. Ona isto želi da proširi svoj uticaj u svetu i to u trenutku kada se sukobljava sa Sjedinjenim Državama oko trgovine i geopolitike i podržala je ulazak istomišljenika u porodicu Briksa.

"Načelno postoji dogovor o proširenju. Da li će on biti formalizovan na ovom samitu ostaje otvoreno pitanje,  sve zavisi od toga koje zemlje će biti primljene. Trebalo bi pre svega da utvrde kriterijume za prijem novih članica", rekao je on.

Mitrović: Nove članice imaju za cilj da ojačaju svoje pozicije u svetu

Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ovogodišnji samit će svakako otvoriti mogućnost za proširenje ove zajednice, i da je samo pitanje kada bi to moglo da se realizuje.

"Verujem da će na ovom samitu biti doneta odluka ili barem smernice za prijem nekolicine zemalja. Pretpostavke su da će između tri i pet novih članica na određeni način biti definisano i to do kraja ove kalendarske godine. Ogroman broj zemalja želi da se priključi, teško je da im nađemo neki zajednički imenitelj, ali svakako to jesu  zemlje koje imaju rastuće ekonomije. One predstavljaju globalni jug, mnoge su energetske vele sile, neke su i tehnološki i investiciono napredne", rekla je Mitrović.

Kako kaže, zemljama žele da budu nove članice BRIKS-a imaju jedinstven cilj a to je da pre svega pojačaju svoj položaj u svetu.

"Zemlje žele da postaju članice jer žele da aktivno učestvuju u promeni svog položaja i izgradnji jednog novog sveta. One veruju u principe BRIKS-a, a to je održivi razvoj, smanjenje siromaštva, podizanje kvaliteta života i dedolarizacija, ali ne da bi se načinila šteta SAD već da bi se izmakli od targetiranja. Takođe, da bi pojeftinile svoje ekonomske odnose ali i da bi ojačali svoju moć", kaže ona.

Što se proširenja tiče, Mitrović smatra da je to izvesno, ali dodaje da je upitno samo kada bi se tako nešto i realizovalo.

"Poznato je da među postojećim članicama postoje određene nijanse. Generalno one su sve za proširenje jer to daje novu vitalnost. Međutim, neke zemlje smatraju da je potreban određen period, da se ispune određeni kriterijumi kako bi format i dalje bio funkcionalan. Najvažnije pitanje je osnaživanje i ekonomska saradnja, koja podrazumeva i uključivanje pomoći. Nova razvojna banka BRIKS-a takođe ima veliki broj članica. Politička pitanja takođe će biti otvorena ali neće biti problem. Doći će do rešenja koje odgovara svima", smatra Mitrović.

"To je kao da pozovete gosta u svoj dom, a onda ga uhapsite": Putin tokom samita uključuje putem video linka

Putinova optužnica koju je Međunarodni krivični sud pravde podigao u martu protiv njega baca potpuno drugačije svetlo na kompletan ovogodišnji samit. Južna Afrika i Rusija dele jake veze i imaju istorijski bliske odnose, ali činjenica da je Južna Afrika potpisnica sporazuma međunarodnog suda odražava se na dalje odnose ovih zemalja. Naime, sporazum obavezuje Južnu Afriku da zbog optužnice istog trenutka uhapsi Putina ukoliko bi kročio na njeno tlo.

Južna Afrika je mesecima uoči samita lobirala da ubedi Putina da ostane kod kuće kako bi mogla da izbegne problem svetskih razmera, piše Euronews. Zamenik južnoafričkog predsednika Pol Mašatile rekao je prošlog meseca da je Putin bio odlučan da dođe, ali je nakon toga objavljen sporazum o tome da se on virtuelno uključi.

"To je skoro kao da pozovete prijatelja u svoju kuću a zatim ga uhapsite. Zato je za nas njegov nedolazak najbolje rešenje. Rusi zbog toga nisu srećni", rekao je Mašatile.

Tanjug/AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin

Ukrajina i Rusija se bore za pažnju i uticaj na samom samitu. Kremlj je ovim povodom saopštio da će Rusija imati ključnu ulogu.

"Govorimo o punopravnom učešću. Ovo će uključiti govor predsednika, i ako bude potrebe on će takođe razmenjivati mišljenja", saopštio je portparol Kreljma Dimijtrij Peskov. 

Šta je BRIKS i kakva su sve očekivanja od ovogodišnjeg samita?

BRIKS je osnovan kao neformalni klub 2009. godine kako bi svojim članovima pružio platformu koja bi stalna nasuprot svetskom poretku koji potenciraju SAD, piše Rojters.

Njegovo stvaranje je pokrenula Rusija i u početku nije uključivala Južnu Afriku. Pored Rusije, u okviru njega se podrazumevalo da utiče na rast Brazila, Indije i Kine. Šefovi zemalja sastaju se svake godine, a svaka nacija preuzima jednogodišnje rotirajuće predsedavanje grupom.

Što se ovogodišnjeg samita tiče, Kina i Rusija se zalažu da se BRIKS proširi. Skoro dvadesetak zemalja se prijavilo da postanu nove članice, ali da bi one to postale potrebna je saglasnost svih članica. Naime, one pre svega mora da se dogovore o principu proširenja i kriterijumima za nove članice pre nego što se odluči ko će im se pridružiti. 

Smatra se da su Brazil, Indija i Južna Afrika manje zainteresovane za ekspanziju, u strahu da bi njihovi glasovi mogli da izgube na jačini, ali blok generalno očekuje da će svi svakako da razmotre kriterijume koje se tiču proširenja. 

Sa druge strane, moguću ekspanziju BRIKS-a neki vide kao napore Kine i Rusije da izazovu G7 ali i druge međunarodne institucije, piše Euronews. Međutim, blok insistira da njegov fokus nije protivljenje Zapadu, već da se bazira na potrebi da se više razvije.

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva izjavio je danas da zemlje članice BRIKS-a nemaju cilj da izazivaju druge međunarodne organizacije ili činioce kao što su G7 ili SAD, već da ''organizuju'' Globalni jug.

"Ne želimo da budemo kontratačka G7, G20, ili SAD. Samo želimo da se organizujemo'', rekao je Lula tokom obraćanja na samitu BRIKS-a u Južnoj Africi, prenosi Rojters.

Lula se ponovo založio za uspostavljanje zajedničke valute za zemlje BRIKS-a, uz ocenu da taj potez neće imati za cilj da ''odbaci'' američki dolar, već da olakša trgovinu zemalja u razvoju njihovim sopstvenim valutama.

Inače, BRIKS je otvoreno kritikovao ono što se naziva zapadnom dominacijom globalnog upravljanja a tiče se institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. 

Na ovogodišnjem samitu će takođe biti reči i o tome kako povećati kreditiranje u lokalnoj valuti u okviru Nove razvojne banke,  alternative Svetskoj banci i Međunardnom monetarnom fondu.

Podaci pokazuju da je ova platforma za saradnju, koji bi trebalo da bude protivteža Grupi 7 najrazvijenijih zemalja sveta, povećala udeo u globalnom BDP u sa osam odsto u trenutku osnivanja na današnjih 26. U istom periodu učešće zemalja G7 u svetskom BDP- smanjilo se sa 65 na 43 odsto.