Od mirne države do zemlje u vrtlogu nasilja: Karteli haraju Ekvadorom, za dve godine stopa ubistava se učetvorostručila

Komentari

Autor: Jutarnji list, Eurnonews Srbija

12/08/2023

15:18

Od mirne države do zemlje u vrtlogu nasilja: Karteli haraju Ekvadorom, za dve godine stopa ubistava se učetvorostručila - Copyright Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Kandidat za predsednika Ekvadora Fernando Vilavisensio ubijen je juče na predizbornom skupu u Kitu, a napadač je eliminisan nakon razmene vatre sa policijom. Šest osoba koje se dovode u vezu sa tim događajem su uhapšene nakon akcije policije, izvestila je Kancelarija državnog tužilaštva, prenosi AP.

Posle atentata u toj zemlji je proglašeno vanredno stanje koje će trajati 60 dana.

"Obećavam vam da ovaj zločin neće ostati bez posledica", poručio je predsednik Ekvadora Giljermo Laso na društvenoj mreži X, dodavši da je organizovani kriminal u zemlji znatno proširen, ali da će svi prestupnici biti odgovorni pred zakonom.

Ipak, ubistvo poznatog kritičara korupcije i organizovanog kriminala otkrilo je sve političke slabosti aktuelnog predsednika Lasa. Ovaj konzervativac je došao na vlast 2021. godine, obećavajući privlačenje stranih investicija i distanciranje od levičarske politike svojih prethodnika.

Međutim, on za dve godine vlasti nije uspeo da uspostavi kontrolu nad ekvadorskim lukama, ključnim tačkama za transport narkotika iz Kolumbije i Perua u SAD i Evropu, gde se karteli bore za prevlast. Situacija je dodatno komplikovana jer je širenje organizovanog kriminala narušilo integritet ekvadorskog pravosuđa, što je još više naštetilo Lasovom ugledu.

Prošle godine su eskalirali sukobi među narko-kartelima, prelazeći iz zatvora na ulice Ekvadora. Problem je toliko postao ozbiljan da je Laso proglasio vanredno stanje u tri obalne provincije - Esmeraldas, Gvajas i Manabi, ključnim područjima krijumčarenja droge. Međutim, situacija širom zemlje se nije mnogo promenila. Naprotiv. U periodu od samo dve godine, stopa ubistava se učetvorostručila. Ekvador se transformisao iz jedne od najmanje nasilnih zemalja u regionu u jednu od najnasilnijih na svetu. Ubistva se dešavaju usred bela dana, dok poverenje javnosti u vlast svakog dana slabi.

Na meti su se našli i neki funkcioneri. Tako je prošlog meseca napadnut gradonačelnik luke Manta dok je obilazio javne radove u gradu. Naoružani napadač je izašao iz kamiona, otvorio vatru i pogodio gradonačelnika i jednu ženu koja se slučajno tu zatekla.

Ekvador je pod Lasovim vođstvom suočen sa sve težim izazovima. Institucije i vladavina prava su se urušile, dok je korupcija prodrla duboko u javni i privatni sektor. Mnogi tužioci koji su verovali u borbu za pravdu su ubijeni, novinari su napustili zemlju, a aktivisti za ljudska prava su ućutkani zbog svojih istraživanja i iznošenja kritika na račun kriminala i korupcije.

Stvarnost je takva da Ekvador istorijski nije ostao imun na uticaj organizovanih kriminalnih grupa. Nalazeći se između Kolumbije i Perua, najvećih svetskih proizvođača kokaina, Ekvador je postao ključna tranzitna tačka za drogu koja putuje ka Evropi i SAD-u. Međutim, malo pažnje je bilo posvećeno Ekvadoru jer je stopa ubistava bila niska i nije postojalo prisustvo narko-kartela sličnih onima u Meksiku i Kolumbiji.

Sve se promenilo tokom pandemije u Kolumbiji kada je došlo do rasta proizvodnje kokaina. Međunarodne kriminalne organizacije su prepoznale da Ekvador nema čvrstu kontrolu nad trgovinom narkoticima i odlučile su da presele deo svojih operacija u tu zemlju.

Trenutno, oko 750 tona kolumbijskog kokaina stiže u Ekvador, dok policija godišnje zaplenjuje samo oko 210 tona. Od približno 300.000 kontejnera koji napuštaju luku Gvajakil svakog meseca, vlasti uspevaju da pregledaju tek 20% zbog ograničenih resursa. Droga se iz ekvadorskih luka prenosi ka zapadnim zemljama prikrivena u kontejnerima sa bananama i kakaom. Međunarodni karteli dominiraju trgovinom drogom u Ekvadoru, sa dva najjača meksička kartela, Sinaloa i Jalisco Nueva Generación (CJNG), kao glavnim igračima. Choneros, najveća lokalna banda u Ekvadoru, prema tvrdnjama, prevozi kokain isključivo za Sinaloa kartel i sukobljava se sa svojim ekvadorskim suparnicima povezanim sa CJNG. Prisustvo albanske mafije na ekvadorskom teritoriju datira još od 1990-ih.

Do 2020. godine, Albanci su mogli da ulaze u Ekvador bez vize i tokom decenija su uspostavili veze sa lokalnim kartelima. Većina poznatih albanskih kriminalaca je živela u Gvajakilu, često koristeći lažne identitete. Prema istraživanju Kolumbijskog opservatorijuma za organizovani kriminal (OCCO), Gvajakil je postao epicentar regionalnih okršaja narko-bandi i beleži gotovo 50 ubistava na 100.000 stanovnika. OCCO ističe da su organizovane kriminalne grupe iz Hrvatske, Crne Gore, Rusije i Srbije takođe bile aktivne na teritoriji Ekvadora neko vreme.

Sukobi ovih kartela ostavljaju duboke posledice na društvo. Televizijske stanice svakodnevno izveštavaju o odrubljivanju glava, automobilskim bombama, mladićima koji vise sa mostova i deci ubijenoj ispred svojih domova ili škola. Trgovci, škole i komunalne službe prinuđeni su da plaćaju zaštitu kriminalnim grupama kako bi osigurali bezbednost. U zemlji koja se suočava sa ekonomskim izazovima prouzrokovanim pandemijom, sa rastućom siromaštvom i nezaposlenošću, prisustvo bandi se doživljava kao "prilika" za bekstvo od bede. Lokalne bande regrutuju tinejdžere za iznudu ili prevoz droge i oružja širom zemlje.

Mnogi mladi koji izađu iz zatvora nastavljaju da kradu ili prodaju drogu, jer, kako oni kažu, "jednostavno ne postoji drugi način za preživljavanje". Jedan trgovac drogom je za istraživački think-tank International Crisis Group otkrio da se mala kesica kokaina u Ekvadoru može kupiti za dva dolara, 25 grama kokaina za 60 dolara, a pola kilograma "crispyja" (marihuane pomešane sa kokainom) za 360 dolara. "Jeftina je i lako se nabavlja. Međutim, droga često nije visokog kvaliteta. U Ekvadoru se često prodaje "ostatak", dok SAD i Evropa dobijaju najbolje pakete", izjavio je anonimni trgovac.

Iako ubijeni predsednički kandidat Vilavisensio nije uživao široku podršku (ima podršku samo oko 7,5% birača), njegovo ubistvo jasno ukazuje na ozbiljnost borbe koju kriminalne organizacije vode kako bi zadržale svoju dominaciju, ne birajući sredstva da ostvare svoje ciljeve.

Nema jednostavnog rešenja za izlazak iz ove krize, ali postoje potencijalni pravci za razmatranje. Neki zagovaraju dolazak "čvrstih" političara, slično kao što je to učinio predsednik Salvadora, Najib Bukele, koji je sproveo masovna hapšenja sumnjivih članova bandi i postigao smanjenje stope kriminala. Ipak, Bukeleov pristup takođe nailazi na kritike zbog kršenja ljudskih prava. Drugi razmatraju povratak američkih vojnih baza blizu Gvajakila kako bi pomogle u suzbijanju protoka droge.

Bivši direktor ekvadorske obaveštajne službe, Mario Pazmino, veruje da se problem može rešiti snažnijim političkim odlukama. "Potrebno je pojačati patrole duž severne granice uz saradnju sa Kolumbijom kako bi se zaustavio protok kokaina. To je srž problema. Takođe, privremena militarizacija luka i aerodroma je neophodna kako bi se sprečio izvoz droge u inostranstvo", zaključio je Pazmiño za BNamericas. S obzirom na složenost situacije, zahtevaće se koordinisani i odlučni napori kako bi se Ekvador oslobodio ove ozbiljne pretnje kriminala i ponovo uspostavio stabilnost i bezbednost za svoje građane.