Igre 
Deset godina slučaja Snouden i objave tajnih dokumenata: Lavina koja je zauvek promenila odnos prema masovnoj kontroli
Komentari05/06/2023
-17:39
Pre tačno deset godina, 5. juna 2013, Edvard Snouden je prvi put izašao u javnost sa objavama vezanim za programe globalnog nadzora koje je vodio njegov poslodavac, američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).
Kako piše agencija AFP, Snouden je ovim činom pokazao da niko nije bezbedan od "špijunaže" koju može da izvrši NSA, a ponajmanje Amerikanci, čije privatne komunikacije bi trebalo da budu zaštićene ustavom.
Deceniju kasnije, Snouden se nalazi u egzilu u Moskvi, a obaveštajne službe SAD i dalje imaju mogućnost da prikupljaju velike količine privatnih informacija razmenjenih putem poruka.
Međutim, Snoudenova otkrića pokrenula su lavinu koja se do danas nije zaustavila, pa su tako unapređeni protkoli i doneti zakoni koji se tiču enkripcije podataka u SAD i Evropi.
"Nakon Snoudenovih otkrića, u gotovo svakoj demokratiji na Zapadu, povela se istorijska debata o vezi između građana i državnih programa za masovni nadzor, odnosno da li se ti programi kontrolišu kako treba", rekao je Ben Vizner, član Američke unije za građanske slobode i Snoudenov advokat.
Saradnja obaveštajnih službi
U trenutku kada je imao samo 29 godina, Snouden je iza sebe već imao neke impresivne stavke u karijeri. Nakon poslova tehničkog asistenta u CIA i zaposlenja u "Buz Alen Hamiltonu", dobio je posao u NSA.
Uprkos tome što je u ovoj agenciji imao viosku platu i mogao da vodi lagodan život, sve je to dobacio zbog brige za etičku stranu načina na koji NSA obrađuje privatne podatke građana.
Povezane vesti
On je "skinuo" hiljade dokumenata NSA i CIA koji pokazuju dokle doseže svetsko prikupljanje podataka, koje se znatno ubrzalo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
Dokumenti koje je Snouden dao novinarima na tajnim sastancima u Hongkongu pokazuju da su američke obaveštajne službe radile zajedno sa britanskim i drugim agencijama, kako bi se izgradili dosijei milijardi ljudi koji nisu bili pod bilo kakvim osnovanim sumnjama.
SAD su, pokazali su ovi dokumenti, mogle da prisluškuju telefone lidera savezničkih zemalja, a NSA je imala program po imenu "Prizma", koji je skupljao korisničke podatke od Gugla i Fejsbuka, sa i bez pristanka samih korisnika.
Takođe, NSA je prikupljala podatke od mobilnog operatera Verizon, dok je britanska služba, u saradnji sa američkom, prikupljala saobraćaj podataka koji se kretao podvodnim komunikacionim kablovima.
Problem sa svim ovim, kako je jednom prilikom rekao Snouden, bilo je to što "ovakvi tajni programi, praktično, nisu imali nikakvo ograničenje". Naveo je da "javnost mora odlučiti da li je to pravedno ili nije".
"Prestali smo da posmatramo određene teroriste, i počeli smo da nadziremo sve, za slučaj da postanu teroristi. I to nije bilo nešto što je uticalo samo na ljude koji su udaljeni, u mestima poput Indonezije. Uticalo je i na Amerikance", rekao je Snouden za NPR u intervjuu iz Moskve 2019. godine.
Burne reakcije
Njegova otkrića, naravno, izazvala su burne reakcije kako u javnosti, tako i u redovima američkih obaveštajnih službi, koje su optužile Snoudena da podriva antiterorističke programe, i samim tim pomaže neprijateljima SAD.
Povezane vesti
Pre sedam godina, direktor nacionalne obaveštajne agencije Džejms Klaper rekao je da je Snouden "otežao posao za NSA, time što zbog njega kompanije za internet i mobilnu komunikaciju sada mnogo više enkriptuju (obezbeđuju) svoje usluge".
Snoudenovi postupci su naterali Belu kuću da ispita sve akcije kojima se NSA bavi, a Evropska unija je 2018. godine primenila GDPR (Opšte regulacije za zaštitu podataka) kako bi se ograničila sposobnost američkih kompanija poput Gugla ili Fejsbuka za prikupljanje podataka korisnika.
"Snoudenova otkrića o globalnom nadzoru su uticala na evropsku debatu o privatnosti na internetu", pisao je Gus Rosi, direktor za odgovornost u tehnologijama kompanije "Omidjar grupa".
Upravo zahvaljujući GDPR-u, kompanija Meta koja stoji iza Fejsbuka, Instagrama i Vacapa, kažnjena je sa oko 1,2 milijarde evra zbog nepoštovanja regulacije o zaštiti podataka, odnosno transfera podataka u SAD.
Rusko državljanstvo
Što se Edvarda Snoudena tiče, on se trenutno nalazi u Rusiji odakle, izgleda, i ne namerava uskoro da ode.
U septembru prošle godine, ruski mediji su preneli kako je predsednik te zemlje Vladimir Putin potpisao ukaz kojim se rusko državljanstvo dodeljuje Snoudenu, koji je takvu mogućnost najavio još 2020.
Njegov advokat u Rusiji Anatolij Kučarena, rekao je da je Snouden "podneo zakletvu".
"Naravno da je srećan zbog toga, i zahvalan je Ruskoj Federaciji na državljanstvu - sada je punopravni građanin Rusije. Što je još važnije, po ruskom ustavu, ne može biti izručen stranoj zemlji", rekao je Kučarena.
U Vašingtonu, portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je tada da su SAD upoznate sa izveštajima da je Snouden dobio rusko državljanstvo i da "Bajdenova administracija ne bi bila iznenađena ako su izveštaji tačni".
"Snouden je dugo signalizirao svoju odanost Rusiji. Ovaj korak bi to samo formalizovao", rekao je Prajs novinarima. Iz Vašingtona je, takođe, saopšteno i da se "njihovi stavovi po pitanju Snoudena nisu promenili".
Često se oglašava putem Tvitera, gde uglavnom komentariše regulacije vezane za tehnologiju. Nedavno je pružio podršku Džulijanu Asanžu, napisavši da je on zapravo "politički zatvorenik".
Edvard Snouden je oženjen Amerikankom Lindzi Mils, i imaju dvojicu sinova koji su rođeni u Rusiji.
Komentari (0)