Igre 
Ni rukovanje nije pomoglo: Nižu se incidenti koji zatežu inače napetu strunu odnosa Vašingtona i Pekinga
Komentari05/06/2023
-18:51
"Rat sa Sjedinjenim Američkim državama bio bi katastrofa za ceo svet", rekao je kineski ministar odbrane Li Šangfu u svom prvom velikom govoru od preuzimanja te funkcije. On je, govoreći na bezbednosnom samitu u Singapuru, rekao da "neke zemlje sve žešće ulaze u trku naoružanja u Aziji", ali da je dodao i da je svet "dovoljno velik i za Kinu i za SAD, pa bi te dve zemlje trebalo da nađu zajednički jezik".
Izjave novog kineskog ministra odbrane dolaze u trenutku kada tenzije između Vašingtona i Pekinga ponovo jačaju, a poslednji u nizu incidenata koji tome doprinose, jeste video-snimak koji je objavila američka mornarica, na kom se vidi trenutak kada je kineski ratni brod presekao plovni pravac američkog raketnog razarača u Tajvanskom moreuzu.
Američki raketni razarač Čang Hun i kanadski ratni brod Montreal sproveli su u subotu retku zajedničku misiju u osetljivom morskom području Tajvanskog moreuza, plovnom putu koji je nadomak Tajvana, ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom.
Na snimku koji je objavila američka mornarica čuje se i radio upozorenje koje je na engleskom upućeno kineskom brodu u kojem se spominje "pokušaj ograničavanja slobodne plovidbe", iako je tačna formulacija nejasna zbog audio pozadine u kojoj dominira zvuk vetra.
Do ovog bliskog susreta je došlo nakon što su dve zemlje razmenile optužbe povodom izostanka vojnih pregovora i nesuglasica o gotovo svim značajnim pitanjima - od ekonomije i trgovine, do Tajvana i sukoba u Ukrajini, što izaziva bojazan da bi razmirice Pekinga i Vašingtona mogle da izmaknu kontroli, prenosi Rojters.
Li: Ne približavajte se našim vodama; Pentagon: Dela govore više od reči
Obe strane, i kineska i američka, komentarisale su ovaj, ali i druge slučajeve za koje smatraju da narušavaju njihove odnose.
"Zašto se sve ovo dešava u blizini kineskih suverenih voda i vazdušnog prostora? Kineski brodovi i avioni se nikada ne približavaju vazdušnom prostoru i vodama drugih zemalja", rekao je Li na konferenciji u Singapuru.
Povezane vesti
"Najbolji način da se to spreči je da se vojni brodovi i avioni ne približavaju našim vodama i vazdušnom prostoru. Kakve ovo ima veze sa vašom bezbednošću? Pazite na svoje teritorijalne vode i vazdušni prostor, onda neće biti problema", dodao je Li.
Kineski zvaničnik je govorio dan nakon što su američki sekretar odbrane Lojd Ostin i kanadska ministarka odbrane Anita Anand kritikovali Peking zbog "opasnih vazdušnih incidenata" i situacije u Tajvanskom moreuzu.
Ostin je rekao da je kineska vojska izvela "alarmantan" broj rizičnih presretanja iznad Južnog kineskog mora. Anand je, pozivajući se na slična presretanja kanadskih vojnih aviona koji nadgledaju primenu sankcija UN protiv Severne Koreje, rekla da je Kina "sve više remetilačka globalna silom koja zanemaruje međunarodna pravila i norme".
Nakon Lijevog govora, Pentagon je rekao da je i dalje "zabrinut zbog sve rizičnijih i nasilnijih aktivnosti kineske vojske u regionu", uključujući one poslednjih dana.
"Dela govore više od reči, a opasno ponašanje kineske vojske koje smo videli oko Tajvanskog moreuza, u Južnom i Istočnom kineskom moru i šire, zaista govori sve", navedeno je iz Pentagona.
"Rukovanje za večerom nije zamena za pravi angažman"
Kada su se prošlog mesca sastali američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i najviši kineski diplomata Vang Ji, izgledalo je kao da se možda nazire mirniji period u turbulentnom odnosu između SAD i Kine.
Bio je ovo prvi bilateralni sastanak u Vašingtonu posle nekoliko meseci, ali čak iako je Peking pristao da se o nekim stvarima pregovara, ipak je po nekim drugim temama zauzeo još čvršći stav nego ranije, piše američki "Njujork tajms".
Povezane vesti
Pre nekoliko nedelja, kineski avion je proleteo direktno ispred američkog iznad Južnog kineskog mora, izvršivši manevar tik pred "nosem" američkog aviona. Ovaj potez su iz SAD nazvali "nepotrebno agresivnim".
Takođe, Kina je odbila poziv SAD da se Li Šangfu sastane sa Lojdom na samitu u Signapuru, kako je rečeno iz Pentagona, uprkos tome što su se njih dvojica rukovali i razmenili par reči na samom otvaranju samita.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao da "kurtoazno rukovanje tokom večere ipak nije zamena za suštinski angažman".
Povezane vesti
"Kina gleda na pristup njenim visokim zvaničnicima, kao na nagradu za poslušnost, pre nego kao na mehanizam za uspostavljanje stabilnosti ili rešavanje nesporazuma. Morate da pristanete na uslove Kine, da biste dobili te sastanke", rekao je za "Njujork tajms" Dru Tompson, bivši američki zvaničnik a trenutno predavač na Univerzitetu u Singapuru.
Tanjug/AP/Andrew Caballero-Reynolds
Dok američki zvaničnici vide otvorene vojne komunikacije kao put ka izglađivanju odnosa sa Kinom, iz Pekinga nisu sasvim sigurni koliko su te namere "iskrene", s obzirom na niz sankcija i stalne kritike upućene pojedinim kineskim zvaničnicima iz Vašingtona.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju na to da bi, ako se uskoro ne uspostavi kontakt, moglo da dođe do velikih posledica.
"U nedostatku dijaloga, postoje neprihvatljivi rizici na obe strane. To uključuje i rizik od 'mesečarenja', sve dok se ne desi sukob zbog Tajvana", rekla je Boni Glejzer, direktorka Indopacifičkog programa u Nemačkom Maršal fondu.
Jedna od sankcija koje Kina najviše zamera SAD, jeste zabrana pristupa određenim segmentima američke tehnologije, kao što su poluprovodnici. U onome što stručnjaci vide kao recipročan potez, Kina je zabranila pojedinim kompanijama da kupuju proizvode od Mikron tehnologije, proizvođača mikročipova iz SAD.
"Kada Kina govori o pokušaju da se nađe stabilnost u odnosu, obično se radi o tome da se popusti strateški pritisak SAD. Žele da Vašington obustavi sankcije i kontrole izvoza", naveo je Pol Henli, bivši direktor za odnose sa Kinom američkog Nacionalnog saveta za bezbednost.
Pogoršani trgovinski odnosi
Bez obzira na to što trgovinski odnosi SAD i Kine i dalje ne trpe toliko da bi se značajno i trajno poremetila svetska tržišta, i u ovoj sferi vidi se odraz pogoršanih odnosa na relaciji Peking-Vašington.
Kina će uskoro učestvovati u manje od polovine američkog uvoza jeftine robe iz Azije, što će biti prvi put u poslednjih deset godina da se to desilo, preneo je list FT, dodajući da se umesto toga zapadne kompanije okreću drugim zemljama.
Koristeći podatke američke konsultantske firme "Kerni", FT piše da SAD pokušavaju da smanje oslanjanje na Kinu, odnosno da će "do kraja 2023. godine, kineski deo uvoza jeftine robe iz Azije u SAD definitivno biti manje od 50 odsto".
Prošle godine, jeftina roba iz Kine činila je 50,7 odsto uvoza u SAD iz atzijskih zemalja, a 2013. godine čak oko 70 odsto. Sa druge strane, povećan je udeo uvoza iz Vujetnama, Indije i Malezije.
AP Photo/Kin Cheung, File
Navodi se da je izmeštanje proizvodnje iz Kine počelo još za vreme bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, ali da je sada još brže zbog serije sankkcija i ekonomskih odluka aktuelne američke administracije.
"Novi američki zakoni nastavljaju da odvlače roizvodnju iz Kine u SAD i Meksiko, na primer, kada se radi o poluprovodnicima i baterijama za električna vozila", rekao je Patrik van den Boše, jedan od autora izveštaja iz "Kernija".
U martu, u izveštaju "Morgan Stenlija" pisalo je da "povećana cena rada u Kini, geopolitičke tenzije i pitanja ljudskih prava čine da se kompanije sve manje oslanjaju na Peking kao najveću svetsku fabriku".
Od balona do broda
Odnosi između Vašingtona i Pekinga već duže su loši, a čini se da se vremenom samo dodatno pogoršavaju, jer čim izgleda kao da su se tenzije smirile, pojavi se neki novi incident.
Prvi u nizu većih incidenata bio je balon nad teritorijom SAD, koji je američka vojska oborila, a za koji je tvrdila da je zapravo kinesko oruđe za špijuniranje, podupirući to argumentom da je balon viđen iznad vojnih objekata u Montani.
Sa druge strane, kineska vlada je negirala da koristi špijunske balone kako bi prikupljala američke tajne, i umesto toga je saopštila da je zaista u pitanju balon iz Kine, ali da "pripada privatnom licu ili kompaniji" i služi za "prikupljanje meteoroloških podataka".
Koliko su odnosi loši, govori i činjenica da, mada niko od visokih zvaničnika ne govori ozbiljno o mogućnosti rata, i jedna i druga strana ipak žele da budu spremne u slučaju da se desi neka vrsta sukoba ove dve supersile.
Tanjug/Ryan Seelbach/U.S. Navy via AP
Zbog toga su američke diplomate, odnosno članovi komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa za Kinu, u aprilu napravili simulaciju sličnu društvenoj igri "Riziko", kako bi videli potencijalne posledice ukoliko do rata zaista dođe.
Zaključak je, kao što bi se moglo i misliti, veliki broj žrtava, potresi globalnih finansijskih tržišta i opšte remećenje svetskog poretka.
Američki zvaničnici objasnili su, doduše, da ova igra ne znači planiranje rata, već da je u pitanju "traženje načina da se ojača američko odvraćanje, odnosno da se spreči da rat koji uključuje SAD, Kinu i Tajvan ikada i počne".
Preporuka za vas
Komentari (0)