Sukob SAD i EU o čuvanju podataka ponovo u fokusu: Rekordna kazna za Metu može uticati i na druge kompanije

Komentari

Autor: AP, The Washington Post, TechTarget

24/05/2023

17:00

Sukob SAD i EU o čuvanju podataka ponovo u fokusu: Rekordna kazna za Metu može uticati i na druge kompanije - Copyright Tanjug AP/Jeff Chiu

veličina teksta

Aa Aa

Kompanija Meta, u čijem je vlasništvu Fejsbuk, dobila je rekordnu novčanu kaznu od 1,2 milijarde evra zbog kršenja zakona EU o privatnosti prenošenja ličnih podataka korisnika Fejsbuka na servere u Sjedinjenim Državama.

Ova kazna koju je Irska komisija za zaštitu podataka izrekla Meti, ali i odluka kojom je naloženo da u roku od šest meseci prekine obradu ličnih podataka evropskih korisnika u Sjedinjenim Državama, predstavlja najnoviji razvoj u dugogodišnjoj političkoj i pravnoj borbi za pomirenje američkih zakona o potrošačkim podacima sa evropskim zakonima, koji u većoj meri štite privatnost, ali i bezbednost na mrežama.

Odluka bi mogla da dovede i do toga da preduzeća u EU zahtevaju lokalizaciju podataka od američkih kompanija. Takođe, može doći i do prelaska na lokalne alternative, a Kejtlin Fenesi iz Međunarodnog Udruženja profesionalaca za privatnost upozorava da će, "ukoliko diplomatsko rešenje ne dođe uskoro, uticaj na kompanije biti daleko veći od same kazne", prenosi TechTarget.

"Ova odluka je pogrešna, neopravdana i predstavlja opasan presedan za bezbroj drugih kompanija koje prenose podatke između EU i SAD", pišu u saopštenju predsednik Mete za globalne poslove Nik Kleg i glavni pravni službenik Dženifer Njusted.

Rekordna novčana kazna ponovo vratila u fokus sukob SAD i EU

Ova rekordna novčana kazna ponovo je vratila u fokus dugogodišnji sukob i pravnu bitku koja traje od 2013. godine, kada je austrijski aktivista za privatnost Maks Šrems podneo žalbu zbog zabrinutosti koja je bila rezultat otkrića bivšeg saradnika Agencije za nacionalnu bezbednost Edvarda Snoudena, koje je pokazalo da podaci evropskih korisnika nisu dovoljno zaštićeni kada se prenose preko Atlantika, kao i da je Fejsbuk agencijama dao pristup ličnim podacima Evropljana.

Kako piše AP, cela priča još jednom je skrenula pažnju na sukob između Vašingtona i Brisela kada su u pitanju razlike između strogog pogleda Evrope na privatnost podataka i relativno labavog režima u SAD-u, koje čak i nemaju federalni zakon o zaštiti privatnosti.

Sporazum koji pokriva Prenos podataka EU-SAD poznatiji kao "Štit privatnosti", Evropski sud je ukinuo 2020. godine, uz obrazloženje da nije učinjeno dovoljno kako bi se građani zaštitili od "elektronske radoznalosti" američke vlade.

Ova odluka, ostavila je kompanije bez pravnog okvira koji je bio neophodan kada je u pitanju razmena podataka između EU i SAD, zbog čega su rizikovale da ne poštuju Opštu uredbu Evropske unije o zaštiti podataka. Mnoge kompanije tada su bile primorane da preispitaju način na koji čuvaju i prikupljaju podatke Evropljana.

Mada, kako piše Vašington Post, mnoge od njih su mislile da mogu da nastave da prenose podatke preko granica legalno kroz alternativni pravni mehanizam koji se zove Standardne ugovorne klauzule.

Prošle godine, Brisel i Vašington potpisali su sporazum o prerađenom "Štitu privatnosti" koji bi Meta mogla da koristi, međutim, sada se čeka odluka evropskih zvaničnika o tome da li ovaj pakt na adekvatan način štiti privatnost podataka.

Institucije EU sada razmatraju sporazum, a poslanici bloka su ovog meseca pozvali na poboljšanja, uz objašnjenje da zaštitne mere još uvek nisu dovoljno jake, mada se očekuje se da će sporazum biti uspostavljen do leta.

"Ovo bi obezbedilo stabilnost i pravnu sigurnost koju kompanije traže, uz istovremenu snažnu zaštitu privatnosti pojedinaca", naveo je u saopštenju portparol Evropske komisije Kristijan Vigand.

Može li novi pravni okvir da reši problem?

Čak i ako EU krene napred sa novim sporazumom Evropske unije i SAD, to će biti samo još jedno privremeno rešenje za dugotrajna pitanja privatnosti podataka, rekla je za TechTarget analitičarka Forestera Enza Ianpolo.

"Potreba da se olakša poštovanje međunarodnih zahteva za prenos podataka je dobro shvaćena. Međutim, ova kazna pokazuje da postoje situacije koje stvaraju veoma visok rizik i evropski organi za zaštitu podataka će nastaviti da razmatraju ovakve slučajeve, bez obzira na bilo kakve okvire", ističe Ianpolo.

Dodaje da će odluka primorati organizacije da dublje procene rizike koje stvara njihova praksa kada su u pitanju podaci, kao i da donesu odluke o tome kako će te rizike ublažiti na osnovu dobro utvrđenih principa privatnosti.

"Sve organizacije koje rukuju ličnim podacima, a još više one koje eksperimentišu sa novim tehnologijama kao što je veštačka inteligencija, moraju mnogo da nauče iz ove odluke", rekla je ona.

I van tehnoloških giganata, postoje kompanije koje su zabrinute zbog izazova povezanih sa deljenjem podataka između SAD i EU, a analitičar Nader Hejnen smatra da će biti neophodno da se usklade sa strogim pravilima EU o opštoj zaštiti podataka (GDPR), pošto bi novi pravni okvir potencijalno mogao biti poništen, kao i prethodni "Štit privatnosti".

Šta ako Meta bude primorana da prestane da šalje podatke preko Atlantika?

Meta je u svom najnovijem izveštaju o zaradi upozorila da će bez pravnog osnova za prenos podataka biti prinuđena da prestane da nudi svoje proizvode i usluge u Evropi, "što bi materijalno i negativno uticalo na naše poslovanje, finansijsko stanje i rezultate poslovanja".

Kompanija koja rukovodi društvenim mrežama možda će morati da izvrši skupu i složenu rekonstrukciju svojih operacija ako bude primorana da prestane da šalje korisničke podatke preko Atlantika.

Prema informacijama sa veb stranice Mete, ova kompanija trenutno ima 21 centar za skupljanje, čuvanje i obradu podataka, od kojih je 17 u Sjedinjenim Državama, a tri u evropskim državama - Danskoj, Irskoj i Švedskoj, dok se jedan nalazi u Singapuru.

Zbog ove odluke, mnogi giganti društvenih medija poput Mete, biće suočeni sa pritiskom i preispitivanjem svojih praksi prenosa podataka.