Igre 
Izbori se bliže u Turskoj dok inflacija divlja: Da li Erdogana mogu da spasu glasači iz Evrope
Komentari23/04/2023
-14:53
Manje od mesec dana pred izbore u Turskoj, kriza sa inflacijom u toj zemlji dovela je do situacije u kojoj sve više ljudi ne može da priušti namirnice poput mesa ili mleka. Ovo može biti problem za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, jer birači koji 14. maja praznih stomaka izađu na birališta, teško da će biti blagonakloni prema aktuelnim vlastima.
Erdoganov fokus u okviru ove političke kampanje jeste upravo ekonomska politika, što se jasno videlo u njegovoj izjavi od pre dve nedelje.
"Spustićemo inflaciju tako da bude jednocifrena, i tako definitivno spasiti svoju zemlju od ovog problema", rekao je Erdogan na početku svoje kampanje pred pristalicama na stadionu u Ankari.
Turskoj je zaista i potreban taj spas o kom Erdogan priča - poslednje zvanične statistike pokazuju da je inflacija u martu, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila više od 50 odsto, dok je prošlog oktobra bila na čak 85 odsto, prenosi "France 24".
Turska lira je u martu pala na istorijski nisku vrednost prema dolaru, što je samo poslednja u nizu situacija koje oslikavaju njene periodične padove vrednosti i inflacionu krizu koji potresaju tursku ekonomiju od 2018. godine.
Stručnjaci u velikoj meri za ovo krive Erdoganovo verovanje, nasuprot svim ekonomskim dokazim, da će visoke kamatne stope dodatno pospešiti inflaciju, zbog čega je turski predsednik snizio kamatne stope kada je neophodna čvrsta monetarna politika da bi se inflacija obuzdala.
Mleko i meso kao "luksuz"
Mada zvanične statistike martovsku inflaciju stavljaju na oko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema računici Nezavisne grupe za istraživanje inflacije (ENAG), turske vlasti montiraju brojke i prava inflacija iznosi čak 112 odsto, preneo je DW.
Povezane vesti
Najveći problem predstavljaju cene hrane - prema studiji Sindikalnog istraživačkog centra, cene prehrambenih proizvoda porasle su za 1.750 odsto tokom proteklih dvadeset godina tokom kojih je na vlasti Erdoganova AKP.
Turska se na globalnoj listi inflacije hrane nalazi na petom mestu: sa 69 odsto, Turska se nalazi iza Libana, Zimbabvea, Argentine i Irana.
Prema podacima Nacionalnog udruženja za crveno meso, u proteklih mesec dana je cena mlevenog goveđeg mesa porasla za više od 30 odsto, dok je povećanje u prošloj godini iznosilo 147 odsto.
profimedia
Kriza ne znači samo da je Turcima, na primer, teže da odu na odmor u inostranstvo, već da je mnogima od njih sada teško da priušte namirnice za sopstvena domaćinstva: faktor koji bi mogao da utiče na odluku onih koji izađu na izbore 14. maja.
"Inflacija vezana za prehrambene proizvode će biti ključno pitanje na izborima", smatra turski politikolog Berk Esen sa Univerziteta Šabanči u Istanbulu.
"Skok cena hrane značajno slabi vladu. Samo iz tog razloga, vlada se suočava sa problemima da sačuva svoju biračku bazu. Važan deo biračkog tela AKP-a je niža srednja klasa. A ona je direktno pogođena inflacijom cena hrane", rekao je Esen za DW.
Prosečni građani Turske više ne mogu sebi da priušte mleko i mesne proizvode, rekao je za nemački list Semsi Bajraktar, predsednik Turskog udruženja poljoprivrednika. On je dodao da proizvođači, zbog rasta cena stočne hrane, više ne mogu da hrane svoje životinje.
Povezane vesti
Šta kažu ankete?
Ono što mnogi nazivaju Erdoganovom "neortodoksnom" ekonomskom politikom, kako je sam predsednik rekao, nastaviće se ukoliko on pobedi na predstojećim izborima.
Erdogan je za javni servis TRT pre nekoliko dana naveo da je cilj vlade postizanje ekonomskog rasta baziranog na investicijama, zaposlenju, proizvodnji i viškovima, kao i da će se "taj proces nastaviti nakon 14. maja".
Upitan da li to znači da se neće odstupati od "turskog modela ekonomije" kako mnogi nazivaju ovakav pokušaj borbe protiv inflacije, Erdogan je rekao: "Svi na svetu imaju svoje modele. Mi svoj zovemo turski model".
Mada je najavio da će sa istom politikom nastaviti i nakon izbora, pitanje je da li će biti u prilici da to učini, jer bi kriza troškova života mogla znatno da utiče na izborne šanse turskog predsednika.
"Anketu za anketom, vidimo da se do 80 odsto ispitanika žali na ekonomske uslove. Takođe, 80 odsto njih misli da će se stvari pogoršati u narednih godinu dana, a 60 odsto misli da će živeti lošije za 12 meseci", rekao je za VOA Atila Jasilada, analitičar iz "GlobalSourcePartners".
Trenutno, Erdogan i njegova partija AKP ne stoje najbolje na anketama. U poslednje dve decenije bez problema su dolazili do pobede, ali prošlonedeljna ispitivanja koje je obavio "Mediapol" pokazuju da Kemal Kiličdaroglu iz opozicije ima 42,6 odsto šanse za pobedu, naspram Erdoganovih 41,1 odsto.
profimedia
Analitičari, međutim, upozoravaju da bi ankete lako mogle prevariti one koji posmatraju sa strane.
"Nisam baš siguran koliko verujem anketama. Mnogi posmatrači jednostavno pretpostave da će, zbog loše ekonomske situacije, AKP izgubiti glasače, ali to ne mora nužno da bude slučaj. Mislim da će im se dobar broj glasača vratiti, nakon 'fletrovanja' sa idejom da će uraditi nešto drugo", rekao je za "France24" Hauard Ajzenštat, stručnjak za Tursku sa Instituta za Bliski istok iz Vašingtona.
Kiličdarogluova ekonomska platforma bilo bi vraćanje na "ortodoksne" monetarne politike, ali opozicija osim opštih crta nije ponudila mnogo detalja o tome kako bi se sve moglo izvesti.
"Opozicija obećava povratak poverenja i normalnosti, ali njihov problem je što bi to zahtevalo 'kratkoročan bol'. To znači da radije govore o načinima na koje je Turska dospela u ovakvu situaciju, i predstavljaju izbore kao 'referendum o Erdoganu', ne postavljajući mnogo pitanja o tome kako bi zaista izgledalo da pobede", rekao je Ajzenštat.
"Pružanje ekonomske sigurnosti i vraćanje vlade na osnove, to je ono što Turskoj treba. Međutim, to neće nužno biti ni popularno, ni lako", zaključio je.
Kakvu bi ulogu turski birači u inostranstvu mogli da imaju?
Građani Turske će glasati na predsedničkim izborima 14. maja, ali s obzirom na to da se procenjuje da je 5,3 odsto biračkog tela registrovano da glasa u inostranstvu, uloga turskih iseljenika mogla bi da bude ključna u odlučivanju o ishodu između Erdogana i njegovog glavnog rivala.
Ankete pokazuju da su dvojica kandidata trenutno "rame uz rame", ali one ne uzimaju u obzir moguće namere turskih birača u inostranstvu, pretežno u Evropi i posebno Nemačkoj.
Da bi osvojio predsedničku funkciju u Turskoj, kandidat mora da dobije prostu većinu glasova ili, drugim rečima, više od 50 odsto. Na izborima 2018. Erdogan je u prvom krugu osvojio 52,6 odsto i tako izabran. Od 50,07 miliona važećih glasova dobio je 26,33 miliona. Ovo je bilo 1,3 miliona glasova više nego što mu je bilo potrebno da pređe 50 odsto. Sve brojke uključuju glasove date u inostranstvu.
Na izborima te godine, 3,04 miliona turskih državljana registrovano je da glasa u inostranstvu. Upoređujući glasove pokazalo se da je Erdogan u velikoj meri imao podršku turskih državljana koji žive u inostranstvu. Dok je dobio 52,4 odsto glasova u Turskoj, dobio je 59,4 odsto u inostranstvu ili skoro 895.000 glasova.
Na izborima 2018, 87 odsto turskih birača registrovanih u inostranstvu bili su stanovnici 19 država članica EU, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške ili Švajcarske. Skoro polovina svih glasača iseljenika je 2018. živela u Nemačkoj.
Ne postoji anketa koja predviđa kolika će biti izlaznost birača u inostranstvu 14. maja ili njihove preferencije u glasačkoj kutiji. Erdoganova Partija pravde i razvoja očekuje da će glasovi biti u njenu korist i ima za cilj povećanje izlaznosti u inostranstvu.
Može li se na ovim izborima desiti dramatična promena u preferencijama turskih iseljenika? Kriza troškova života i rastuća stopa inflacije mogu imati ulogu u pomeranju glasova nekih ljudi u Turskoj od Erdogana. Međutim, to nije velika briga za turske iseljenike jer im nisu direktno izloženi, piše Euronews.
Komentari (0)