Deset godina pape Franje na čelu Katoličke crkve: Vinovnik dugo čekanih promena koje još nisu sasvim završene

Trenutni poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja, izabran je za ovu poziciju na današnji dan pre deset godina, nakon ostavke Pape Benedikta XVI. Od prvog dana njegovog izbora razlikovao se od njegovih prethodnika, a jedan od ranih znakova da će doneti promene bila je činjenica da je on prvi rimski pontif iz Latinske Amerike koji je sebe nazvao po svetom Franji Asiškom.  

Od svog imenovanja, papa Franja stekao je reputaciju nekoga ko je posvećen socijalnoj pravdi, međureligijskom dijalogu i zaštiti životne sredine, a njegovi komentari o klimatskim promenama i siromaštvu dospeli su na naslovnice širom sveta.  

profimedia

Pijero Skiavaci, profesor geopolitike u Vatikanu sa Univerziteta Link u Rimu, rekao je da smo tokom proteklih 10 godina bili svedoci najveće preraspodele moći između gradova, zemalja i kontinenata u istoriji savremene crkve.  

"Prava moć crkve leži u grupi od 120 kardinala koji su zaduženi za izbor novog pape. Smanjen je ukupan broj kardinala koji dolaze iz zapadnog sveta i na taj način se smanjio geopolitički uticaj Zapada dok se povećao uticaj istočnog sveta", rekao je Skiavci. 

Izbegavanje luskuza i raskoši

U svojim govorima i delima, Papa Franja se zalaže za skromnost i jednostavnost, izbegavajući luksuz i raskoš koji su bili povezivani sa prethodnim papama. Često je posećivao i siromašne zajednice i pružao podršku izbeglicama i migrantima. 

Takođe, papa Franja posebno neumorno radi na negovanju odnosa sa islamskim svetom, postavši prvi papa koji je posetio Irak. 

Ovaj poglavar takođe je pokrenuo niz reformi u Vatikanu i u Katoličkoj crkvi, pružio podršku reformama u crkvenom pravu, uključujući pitanja koja se tiču braka i razvoda, kao i pitanja koje se tiču rodne ravnopravnosti.  

profimedia

Kada je Franja postao papa, skandali seksualnog zlostavljanja već su bili mrlja u reputaciji Rimokatoličke crkve. Tokom posete Čileu otkrio je da su stotine ili hiljade čileanskih vernika decenijama zlostavljani od strane katoličkih sveštenika, te je nastojao da se ovim važnim pitanjem pozabavi odlučnije od svojih prethodnika. 

Enciklikom o zaštiti životne sredine 2015. zahteva bolje ophođenje prema svetu i čoveku, pa je ovime izazvao pažnju širom sveta jer se nijedan poglavar pre njega nije u ovoj meri bavio pitanjima zaštite životne sredine.

Kritike upućene papa Franji 

Ovim promenama mnogima u Vatikanu se čini da papa Franja ide predaleko, a time što očekuje više dijaloga i tolerisanja drugačijih mišljenja menja atmosferu na koju su vernici navikli od njegovih prethodnika. 

Mnogi u konzervativnom krilu Rimske kurije dugo su kritikovali papa Franju, govoreći kako je u crkvi oduvek bilo konzervativaca i progresivnih, međutim da je uvek bio postignut kompromis sa obe strane, dok papa Franja nije delovao na ovaj način.  

Kritike na račun pape Franje pojačane su nakon smrti pape emeritusa Benedikta XVI, ali i nakon glasina o njegovoj mogućoj ostavci. Ipak, čak i njegovi kritičari smatraju da ostavka pape ne bi bila korisna za jedinstvo crkve i njega samog.  

Deset godina pape Franje 

Papa Franja je morao da vodi Crkvu kroz neka od najizazovnijih vremena u poslednjih nekoliko godina. Od pandemije do rata u Ukrajini.

profimedia

On je do sada uputio mnogobrojne apele i osude sukoba izražavajući interesovanje da poseti Ukrajinu i Rusiju u okviru napora da se okonča sukob koji je u toku. 

Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Buenos Ajresu, u Argentini, 17. decembra 1936. godine, bio je prvi papa izvan Evrope u poslednjih 1.300 godina i prvi papa koji je preuzeo ime Franja. Jedan je od najstarijih papa u istoriji Rimokatoličke crkve.

"I ja sam star, zar ne?" 

"Izgleda kao juče. Vreme leti. Dok se okrenete, već je sutra. Ovih deset godina je bio život sa tenzijom", rekao je papa n u podkastu Vatikanskih novosti koji je emitovan danas.

Papa se prisetio nekoliko hiljada audijencija, stotina poseta biskupijama i parohijama, 40 apostolskih putovanja u svaki kutak sveta, ali kao najlepši trenutak naveo je susret na Trgu Svetog Petra sa starijima iz celog sveta 28. septembra 2014. godine.

 "Stari ljudi su mudrost i mnogo mi pomažu. I ja sam star, zar ne? Bilo je i nekoliko loših momenata i svi su vezani za užas rata. Prvo posete ratnom grobljima u Redipulji i Anciju, obeležavanje iskrcavanja saveznika u Normandiji, bdenje za zaustavljanje rata u Siriji, a sada i varvarstvo koje traje više od godinu dana u Ukrajini. Iza ratova stoji industrija oružja, ovo je đavolsko delo", poručio je papa Franja.

Prema njegovim rečima, kao biskup koji je "došao s drugog kraja Zemlje" nije očekivao da će postati papa koji će voditi vaseljensku crkvu u vreme Trećeg svetskog rata. 

"Patim kada vidim kako mladići umiru – bili oni Rusi ili Ukrajinci, nije me briga – ne vraćaju se. Teško je", rekao je poglavar rimokatoličke crkve.

Od sveta kao poklon za ovu važnu godišnjicu zahtevao je samo jedno: "Mir, potreban nam je mir".