Odjeci Bajdenovog govora o stanju nacije u specifičnom trenutku: "Amerika simbolično ušla u hladni rat s Kinom"

Džo Bajden je pre nekoliko dana održao govor o stanju nacije u ključnom trenutku za njegovo predsedavanje, tačnije baš kada bi trebalo da pokrene kampanju za reizbor i po prvi put ima posla sa republikancima koji kontrolišu jedan dom Kongresa.

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put za Euronews Srbija kaže da Bajdenov govor liči na govor iz predizborne kampanje prvenstveno zato što kada tradicionalno analiziramo obraćanja o stanju nacije američkih predsednika, uglavnom se sastoje iz dva dela.

"Prvi predstavlja neku rekapitulaciju, predstavljanje postignutih uspeha u prethodnom periodu, dok drugi treba da pruži tu neku viziju, da popularizuje i predstavi određene ciljeve i politiku koju vi želite da ostvarite u sledećem periodu", naveo je Rašeta. 

Novo lice iza Bajdena bio je i Kevin Makarti, republikanski predsednik Predstavničkog doma koji je, dok se Bajden hvalio dvopartijskim dostignućima, povremeno aplaudirao, pa se čak i nasmejao.

"Često nam govore da demokrate i republikanci ne mogu da rade zajedno. Ali, u protekle dve godine dokazali samo da su cinici i zagovornici ove teorije pogrešili", rekao je Bajden.

Tokom govora mogli smo videti da Bajden poziva na jedinstvo između dve partije.

"Preko 300 zakona su zajedno uspeli da donesu otkako je Bajden predsednik tako da sa te strane postoji neka vizija, optimizam i otpornost američke nacije. Možemo ovo percipirati kao jedan korak do konačne objave kandidature Džozefa Bajdena jer izgleda da demokrate neće tražiti drugog predstavnika s obzirom da imamo komešanje i raskol u republikanskoj partiji. Tako da je iz njihovog ugla gledanja najbolje tražiti jedinstvo i dati Bajdenu da ponovo trči trku", kaže Rašeta.

Tanjug AP/Jacquelyn Martin

Pomirljiv ton prema republikancima ne bi trebalo da iznenađuje budući da Bajden ima preko 30 godina iskustva u Senatu i dokazuje da uspešno može da radi sa Mičom Mekonelom i Kevinom Mekartijem.

"Mislim da je potrebno to za neke stvari, posebno sada kada će se on naći u defanzivi i braniti određena prava Amerikanaca - pravo na abortus, istopolne brakove i sl. Tu je potrebno da postoji poseban konsenzus, posebno sada kada postoji spoljna pretnja", ističe sagovornik Euronews Srbija.

"Amerika simbolično ušla u Hladni rat sa Kinom"

Mnogo tema se našlo u centru pažnje, a iako je najveći događaj bilo obaranje kineskog balona za nadzor, Bajden ga je jedva pomenuo. "Kao što smo i jasno rekli prošle nedelje, ako Kina ugrozi naš suverenitet, mi ćemo delovati da zaštitimo našu zemlju. I jesmo", rekao je američki predsednik.

"Iako nije izričito mnogo pričao o Kini, određene industrije na koje je stavljen akcenat, stalan govor o takmičarskom duhu u Americi, to sve je usmereno na to da je Amerika, sada već i sa ovim obaranjem balona i simbolično ušla u hladni rat sa Kinom", rekao je Rašeta i dodao:

"Tajming je bio izuzetno specifičan jer je 5. februara trebalo da dođe do posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji ne samo da je trebalo da se sretne sa svojim parnjakom Jangom Đečijem, nego je trebalo da ima i sastanak sa Sijem. Došlo je do odlaganja. Postojao je pokušaj još od sastanaka na marginama G20 samita na Baliju između Bajdena i Sija kada je postojala jedna želja između obe strane da dođe do ostvarivanja jednog detanta između ove dve super sile. Ovakav postupak i grubo kršenje teritorijalnog integriteta SAD dovodi do toga da do te posete verovatno neće doći do kraja ove godine i da će ti odnosi i dalje biti na tankom ledu". 

 

Tanjug/Chad Fish via AP, File

Govoreći o namerama Kine i onome što je balon mogao da usnimi, Rašeta kaže:

"Poznato je da su ovakve balone Kinezi koristili za špijunažu u Japanu i na Filipinima i, naravno Tajvanu", kaže on i dodaje da sadržaj koji je balon snimio prvenstveo zavisi od senzora i tehnoloških kapaciteta balona.

"Zona koju je on prelazio nalazi se iznad Montane gde su ranije bile baze nuklearnih bombardera vojske SAD. Naravno, tu postoji želja da se vidi da li se oni i dalje nalaze tu, koliko Amerika može brzo da odgovori na ovakvu jednu provokaciju, kada generalno testirate kapacitete vašeg protivnika", ističe Rašeta.

Ni rat u Ukrajini nije bio tema

Druga velika spoljnopolitička priča u protekloj godini, ruska invazija na Ukrajinu, takođe nije dobila veliku pažnju u Bajdenovom govoru. Predsednik je poželeo dobrodošlicu ukrajinskom ambasadoru u SAD i najavio savezničku podršku naciji. Ali, nije iskoristio priliku da pozove Kongres na novu pomoć.

Nije pominjao ni nedavni zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju i humanitarnu krizu koja se tamo odvija. Umesto toga, u fokusu predsednika bile su stvari koje se tiču unutrašnje politike.

Bajden je govorio i o rekordno niskoj nezaposlenosti. Istakao je da inflacija i visoke cene energenata sada opadaju, te je pominjao sve načine na koje će njegova dosadašnja zakonodavna dostignuća pomoći da se poboljša američka industrija.

Tanjug AP/Jacquelyn Martin

Skrenuo je pažnju i da podizanje limita duga. Pozivajući se na zahteve republikanaca da se povećanje limita duga poveže sa smanjenjem potrošnje, Bajden je primetio da nijedan predsednik nije dodao više nacionalnom dugu od njegovog prethodnika Donalda Trampa, na šta su republikanci odgovorili podsmehom.

Kao i svako obraćanje o stanju nacije, Bajdenov govor je takođe uključivao listu predloga od kojih većina ima male šanse da postanu zakoni. Dve od njih - reformu policije i novo zakonodavstvo o kontroli oružja, u sali su predstavili njegovi gosti, roditelji Tajra Nikolsa i heroj iz masovne pucnjave u parku Monterej u Kaliforniji.