Igre 
Amerikanka koja se pridružila Islamskoj državi nada se povratku u SAD: Odslužiću kaznu ako je neophodno
Komentari15/01/2023
-13:22
Žena koja je kao dvadesetogodišnjakinja pobegla iz svog doma u Alabami i pridružila se terorističkoj grupi Islamska država (IS), gde je dobila dete sa jednim od boraca, kaže da se i dalje nada povratku u Sjedinjene Države, te da će odslužiti zatvorsku kaznu ako je to neophodno.
U intervjuu iz kampa Roj u Siriji, gde je u pritvoru drže kurdske snage, američki saveznici, Hoda Mutana je rekla da su joj krijumčari na internetu isprali mozak da se pridruži grupi 2014. godine i da žali za svim osim za dobijanjem sina, koji je sada predškolskog uzrasta, prenosi Glas Amerike.
"Ako treba da sedim u zatvoru i odslužim svoju kaznu, učiniću to. Neću se boriti protiv toga", kazala je 28-godišnjakinja za američki list "The News Movement" (TNM). "Nadam se da me moja vlada gleda kao nekoga ko je u to vreme bio mlad i naivan", kaže ona.
To su reči koje je ponavljala u različitim medijskim intervjuima otkako je početkom 2019. pobegla iz jedne od poslednjih enklava pod kontrolom ekstremističke grupe u Siriji.
Četiri godine ranije, na vrhuncu moći IS, ona je na društvenim mrežama izražavala entuzijastičnu podršku grupi, a u objavama na svom Tviter nalogu 2015. godine pozvala je Amerikance da se pridruže grupi i izvedu napade u SAD, predlažući pucnjave iz vozila u pokretu ili udaranje vozilima ljudi na velikim okupljanjima, na primer tokom nacionalnih praznika.
Ko je Hoda Mutana?
Mutana je rođena u Nju Džersiju, a roditelji su joj bili imigranti iz Jemena. Odgajana je u konzervativnom muslimanskom domaćinstvu u Huveru u Alabami.
Svojoj porodici je 2014. godine rekla da ide na školsko putovanje, ali je odletela u Tursku i prešla u Siriju. Put je finansirala čekovima za obrazovanje koje je tajno unovčila.
Povezane vesti
Administracija predsednika Baraka Obame joj je ukinula državljanstvo 2016. godine, što nije čest potez, navodeći da joj je otac u vreme rođenja bio akreditovani diplomata Jemena.
Tanjug/Hoda Muthana/Attorney Hassan Shibly via AP
Njeni advokati su tvrdili da je očev diplomatski angažman okončan pre njenog rođenja.
Ipak, administracija Donalda Trampa je nastavila tu politiku i nije joj dozvolila da se vrati u SAD.
Američki sudovi su podržali administraciju kada je reč o njenom državljanstvu, a u januaru prošle godine Vrhovni sud je odbio da razmatra tužbu u kojoj traži povratak u SAD.
Sve to ju je sa sinom ostavilo u prihvatnom kampu u severnoj Siriji, koji je već nekoliko godina dom za hiljade udovica i dece boraca IS.
Mutana kaže da zbog straha od odmazde i dalje mora biti oprezna o onome što govori.
"Čak i ovde, sada, ne mogu u potpunosti da kažem sve što želim. Ali jednom kada odem, hoću, zalagaću se protiv ovoga. Volela bih da mogu pomoći žrtvama IS na Zapadu, da razumeju da neko poput mene nije deo toga, da sam i ja žrtva IS", kaže ona.
Povezane vesti
Hasan Šibli, advokat koji je pomagao njenoj porodici, kaže da je "apsolutno jasno da joj je ispran mozak i da je iskorišćena".
Dodaje da je Mutana bila u zabludi, da je kao tinejdžerka bila iskorišćena kao žrtva sofisticirane operacije regrutovanja, te da se njena porodica nada da se može vratiti i platiti dug zajednici, te pomoći drugima da izbegnu "mračni put kojim je vođena".
Iako su SAD pokušavale da utiču na evropske saveznike da izvrše repatrijaciju svojih državljana, kako bi se pritisak na kampove smanjio, to se u velikom broju slučajeva nije dogodilo.
U prihvatnom kampu u Siriji i državljani zemalja Zapadnog Balkana
Oko 65.000 simpatizera IS i njihovih porodica - Sirijaca i stranih državljana - borave u kampovima i zatvorima u severoistočnoj Siriji, kojima upravljaju kurdske grupe, podaci su koje je prošlog meseca objavio "Human Rights Watch".
Među njima su i osobe koje poreklo vode iz država Zapadnog Balkana, kojih je prema poslednjim procenama bilo oko 450, od čega oko 200 iz BiH.
Žene koje su optužene za povezanost sa IS i njihova maloletna deca uglavnom su smešteni u kampovima al-Hol i Roj, u kojima su uslovi "opasni po život", kako to navode grupe za zaštitu ljudskih prava.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Oko 37.400 onih koji borave u kampovima su strani državljani.
Između ostalog, "Human Rights Watch" i druge grupe kao probleme u kampovima navode nedostatak hrane, vode i medicinske nege, kao i fizičko i seksualno zlostavljanje.
Kurdske vlasti za kontinuirano nasilje optužuju tajne ćelije IS, uključujući i za seču glava devojčicama iz Egipta od 11 i 13 godina u kampu al-Hol u novembru 2022. Iz organizacije "Human Rights Watć" su naveli da stranci nisu izvedeni pred pravosudna tela koja bi utvrdila potrebu i ispravnost njihovog zatvaranja "što njihov pritvor čini arbitrarnim i nezakonitim".
Nedugo nakon teritorijalnog poraza IS, grupe odgovorne za masakre i mnoge zločine, pozivi za repatrijaciju su uglavnom ignorisani. Ipak, uz protok vremena, zemlje su postepeno počele prihvatati svoje državljane, iako veoma sporim tempom.
"Human Rights Watch" navodi da je tokom prošle godine iz kampova kućama otišlo oko 3.100 stranaca, uglavnom žena i dece.
Prevashodno je reč o Iračanima, koji čine većinu stranaca u kampovima, ali državljani su izručeni i Australiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Rusiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Sjedinjene Države su prihvatile ukupno 39 američkih državljana, a nije jasno koliko još Amerikanaca ima u kampovima.
Ekstremistička grupa više ne kontroliše teritorije u Siriji i Iraku, ali nastavlja da izvodi sporadične terorističke napade, a ima i simpatizere u kampovima.
Komentari (0)