Igre 
Napad na demokratiju: Može li se povući paralela između političkog haosa u Brazilu i upada u Kapitol 6. januara 2021.
Komentari10/01/2023
-07:02
U nedelju su demonstranti koji podržavaju bivšeg predsednika Brazila, nacionalistu Žaira Bolsonara, upali u Kongres i zgrade vlade u Braziliji kako bi poništili izbore koji su doveli levičarskog lidera Luiza Inasija Lulu da Silvu na vlast početkom meseca.
Izgrednici su pljačkali državne institucije - paradoksalno, pod brazilskom zastavom na kojoj je moto "ordem e progresso", odnosno "red i napredak" - u pokušaju da se ne prizna mirna predaja vlasti.
Najveći napad na tekovine demokratije u Brazilu u poslednjih nekoliko decenija bila je vest o nedeljnoj pobuni koja je izazvala šok širom sveta. Ali ono što je dodatno uznemirilo mnoge jesu odjeci američke pobune pre skoro tačno dve godine, kada su pristalice republikanskog bivšeg predsednika Donalda Trampa upali u Kapitol u Vašingtonu 6. januara u pokušaju da spreče Džoa Bajdena da preuzme dužnost.
Slično vreme događaja navelo je komentatore i analitičare da prave poređenja između ova dva događaja. Ali da li su protesti toliko slični kao što izgledaju? Na prvi pogled, izgleda da ova dva incidenta imaju neverovatnu sličnost jedan sa drugim.
Predsednici desnice odbijaju da priznaju poraz - uključuju se teorije zavere
Priča o Brazilu i SAD je izuzetno slična. U oba slučaja, krajnje desničarski, vatreni predsednik koji voli da koristi Tviter, osporava svoj poraz na demokratskim izborima, propagirajući neistine i teorije zavere svojoj bazi vernih pristalica.
U SAD, od poraza Trampa i inauguracije njegovog naslednika, propaganda i razne teorije pretvorile su se u nasilni ustanak koji ima za cilj da zauzme same zgrade koje predstavljaju "srce nacije" u demokratskim sistemima.
U slučaju postizbornih nereda u Brazilu - slična slika. Prozori su razbijeni, umetnička dela i obeležja oštećena, čak i ustav države iz 1988, i to sve su učinili demonstranti ogrnuti u zastave svoje zemlje.
Povezane vesti
U srži oba protesta leži slična nacionalistička ideologija koja ima istorijski otpor prema demokratskom prenosu vlasti.
"Bolsonarov pokušaj puča je jadna kopija", bile su reči kojima je argentinski istoričar Federiko Finčelštajn, stručnjak za fašističku istoriju, pokušao da opiše nedeljne događaje.
Florida kao destinacija za gubitnike
Shodno tome, i Bajden i Lula su žestoko osudili demonstrante, etiketirajući ih kao ekstremiste i pretnju nacionalnoj bezbednosti. U Brazilu su, međutim, otišli korak dalje, nazvavši ih "fašistima" što američki lideri uglavnom izbegavaju u kvalifikacijama političkih protivnika. Na kraju, obojica svrgnutih predsednika idu na isto mesto - na Floridu.
Iako je Tramp lako našao utočište u svojoj ogromnoj rezidenciji Mar-a-Lago, Bolsonarova sudbina izgleda da je bila nešto manje glamurozna, pošto je bivši predsednik navodno primećen kako jede pileća krilca u restoranu Orlando KFC, a naknadno su mediji javili da je hospitalizovan u bolnici u Orlandu sa bolom u stomaku. Bolsonaro je u poslednje vreme više puta bio hospitalizovan zbog opstrukcije creva nakon što je bio žrtva napada nožem tokom kampanje za predsednika 2018. godine, preneo je Rojters.
Ipak, iako su poređenja između Brazila i američkih antidemokratskih nereda možda prikladna, ključne razlike ipak ostaju i vide se u različitom vremenskom trajanju dva događaja. Upad na Kapitol dogodio se dve nedelje pre Bajdenove inauguracije, dok je do nereda u Brazilu došlo više od nedelju dana nakon što je Lula preuzeo dužnost.
Prvi je predstavljao pokušaj ometanja prenosa vlasti, a drugi je imao za cilj da ga sruši. Pobuna u Brazilu takođe je imala još jedan cilj - zauzimanje Predsedničke palate. Bela kuća, u kojoj je Tramp u to vreme još zvanično boravio 6. januara 2021, ostala je netaknuta.
Ali možda najveća razlika ostaje u izrazito različitim društveno-političkim kontekstima koji okružuju događaje.
Povezane vesti
Kao zemlja čija demokratija nije pretrpela velike preokrete tokom prošlog veka, 6. januar je posebno pogodio SAD kao retko viđen mračan politički trenutak, koji je često izvor intenzivnih medijskih i akademskih debata. Brazil, s druge strane, ima turbulentniji odnos sa demokratijom, koja je i sama formalno ponovo uvedena 1985. godine, nakon 21-godišnje vojne diktature. Vek koji ostavlja iza sebe isprekidan je revolucijama, državnim udarima i ustancima, a njegova istorija je istorija veće političke nestabilnosti od SAD.
Sama vojska je igrala potpuno različitu ulogu u antidemokratskim ustancima obe zemlje. Bivši pripadnici oružanih snaga su možda bili umešani u napade na američki Kapitol, ali u Brazilu su visoki vojni zvaničnici podržali pro-Bolsonarove proteste koji su prethodili neredima, iako nisu učestvovali u neredima u nedelju.
"Mislim da je pošteno reći da su delovi brazilske vojske ohrabrivali ono što se dogodilo. Ali kada je došlo do incidenata, oružane snage su utihnule", napisao je američki istoričar Rafael Ioris, prenosi Euronews.
Američki pravosudni sistem je zauzeo čvrst stav u obračunu sa sopstvenim pobunjenicima, od kojih su stotine već osuđene. Osudio ih je i veći deo medija, iako je među konzervativcima 6. januar i dalje kontoverzna tema.
Lula takođe može da obeća da će se sa demonstrantima obračunati "gvozdenom pesnicom" jer je pred novinarima rekao da će „svi oni koji su ovo uradili biti pronađeni i kažnjeni."
Ali pošto su u pokušaj brazilskog državnog udara možda uključeni pojedinci na visokim političkim funkcijama, veliko je pitanje može li novi predsednik zaista to i da ostvari.
Komentari (0)