Igre 
NATO okreće fokus na Kinu: "Ima ih svuda, od Arktika do Zapadnog Balkana, od svemira do sajber prostora"
Komentari09/12/2022
-23:15
NATO alijansa je ojačala svoj istočni bok zbog ruskog rata protiv Ukrajine, ali njen fokus takođe počinje da se pomera još više na istok-prema Kini. To je dovelo do kritika nekih država članica ali i Pekinga da NATO odstupa od svojih prioriteta, i zajedno tvrde da on treba da ostane transatlantski savez što i jeste.
Novi strateški koncept Kine ipak je zabrinuo čelnike NATO koji su na sastanku u Bukureštu na sledeći način komentarisali nova svetska pomeranja: Kina nije protivnik, ali pojačava vojnu modernizaciju, povećava svoje prisustvo od Arktika do Zapadnog Balkana, od svemira do sajber prostora i nastoji da kontroliše kritičnu infrastrukturu NATO saveznika".
Generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio je uoči sastanka da stav NATO-a protiv Rusije uključuje desetine hiljada vojnika i važne vojne kapacitete od sistema protivvazdušne odbrane i raketnih bacača do borbenih aviona i ratnih brodova raspoređenih širom Evrope.
Saveznici takođe redovno izvode zajedničke vežbe na kopnu, na moru i u vazduhu, koje se održavaju bilo gde između Arktika i Mediterana. Ali četiri saveznika iz NATO-a, uključujući dva evropska, brane interese u Indo-Pacifiku i svaki sukob tamo bi mogao da ih uvuče u opasnu prekretnicu.
Dakle, cilj je jasan! Treba da se predvidi šta bi moglo da se desi u regionu, kakav bi trebalo da bude odgovor alijanse i šta to znači za evropsku odbranu.
Jednog dana Kina bi mogla da napadne SAD koji je nosilac NATO pakta i čija doktrina sve više zagovara tezu da je Kina najveća pretnja po bezbednost Amerike, jer njena zapadna obala i prekomorske teritorije, uključujući Havaje i Guam, takođe čine pacifičku teritoriju.
Vašington je naveo Kinu u svojoj najnovijoj Strategiji nacionalne bezbednosti kao svoj „najvažniji geopolitički izazov“ i "jedini konkurent sa namerom da preoblikuje međunarodni poredak, jer sve više poseduju moć u ekonomskom, diplomatskom, vojnom i tehnološkom smislu da to učini."
Povezane vesti
Američki državni sekretar Antoni Blinken istakao je posle sastanka NATO-a u sredu da „ne tražimo sukob sa Kinom, naprotiv, želimo da to izbegnemo" ali da "radimo na konkretnom prilagođavanju kako bismo odgovorili na izazov."
Pentagon ne isključuje mogućnost kineskog napada na SAD
Ipak, u Pentagonu, " apsolutno ne odbacuju mogućnost da bi Kina jednog dana mogla da napadne Sjedinjene Države". Kristin Berzina, viši naučni saradnik za bezbednosnu i odbrambenu politiku u Nemačkom Maršal fondu američkog istraživačkog centra razmišlja upravo na taj način.
"Da li je to vrlo verovatno u kratkom roku? Ne. Da li je to moguće na srednji i dugi rok? Da, to je zabrinjavajuće"- rekla je za Euronews.
'Strategija SAD prema Kini, prema dokumentu o nacionalnoj bezbednosti, uključuje sporazum da su saveznici i partneri na istoj strani kako bi delovali "sa zajedničkim ciljem". Evropski saveznici, međutim, još uvek ne procenjuju vojnu pretnju sa istim osećajem zabrinutosti, ali su veoma zabrinuti zbog Kine koja poseduje ključnu infrastrukturu EU.
Za Evropu nisu samo za strahovanje "oružje, municija i projektili", nego veliki udeo kineskog kapitala u Evropi i konkurencija na tržištu.
Ali nekoliko faktora je počelo sve više poćelo da izaziva nelagodu. To su kinesko odbijanje da osudi ruski rat u Ukrajini, saznanje da kineska ulaganja u evropsku infrastrukturu od posebnog značaja mogu da nose bezbednosne rizike, i veliki trgovinski disbalans u korist Kine sa Pekingom koji ograničava pristup svog tržišta strancima.
Tu je i agresivnija retorika prema Tajvanu, koji Peking smatra delom svoje teritorije, njegovo nasilničko ponašanje u Južnom kineskom moru i granični spor sa Indijom. Ipak, bitka sa Kinom, u Evropi, je uglavnom vezana za uticaj i interes. Indo-Pacifik je globalni komercijalni centar. Oko 60 odsto pomorske trgovine prolazi kroz Aziju, a oko jedne trećine kroz Južno kinesko more, tako da bi svaki prekid saobraćaja u tom području imao posledice i po Evropu.
Povezane vesti
"Postoji gomila situacija u geostrateškom i geoekonomskom polju koje mogu da se tiču zemalja članica NATO-a, a posebno pitanja snabdevanja ili čak pitanja hrane, životne sredine, ili velikih pandemija. Sva ova pitanja su problemi vezani za bezbednost.
Neprekidni napori Kine da iskoristi svoju ekonomsku i geopolitičku moć da širi nejedinstvo u međunarodnim organizacijama takođe su sve veći, kažu stručnjaci. "Svet međunarodnih organizacija ili multilateralne diplomatije je nešto što je neverovatno važno za Evropsku uniju i evropske zemlje," rekla je Kristin Berzina, navodeći kao primer pokušaje Svetske zdravstvene organizacije da istraži poreklo pandemije COVID-19. "Kina je tražila ulazak u sve relevantne međunarodne organizacije i strateški ih potkopavala iznutra."
Može li Evropa da se brani?
Za NATO saveznike, posao je dvostruk: Zaštititi svoje vrednosti i interese kod kuće kroz veću sajber otpornost i napore protiv dezinformacija, kao i više angažovanja na Arktiku,u svemiru i regionu kroz jačanje odnosa sa lokalnim partnerima. "Kina sa interesovanjem gleda šta se dešava oko Ukrajine - sankcije, režim ekonomskih sankcija i tako dalje, kao i način na koji zemlje NATO-a pomažu Ukrajini, i razmišlja, to je ono što možemo naučiti od ovoga u slučaju napada na Tajvan", kaže Filip Le Kor iz organizacije Karnegi Evropa.
SAD i Kanada, kao i Francuska i Velika Britanija, imaju saveze u Indo-Pacifiku, a glavni partneri su Japan, Južna Koreja, Australija i Novi Zeland. Za ove saveznike u NATO-u, to bi moglo značiti još više jačanje njihove vojne saradnje i kompatibilnosti sa ovim zemljama kroz zajedničke vojne vežbe.
"Ovo je očigledno nova oblast jer do sada NATO nije bio uključen u ovaj region." Još jedan uticaj koji bi ovaj rastući američki fokus na Indo-Pacifik mogao imati na Evropu je manji broj američkih trupa i opreme na njenom tlu. "Postojao je filozofski dugoročni prigovor od strane SAD da plaćaju račun za evropsku odbranu," rekla je Berzina.
I dok bi „SAD želele da ostanu u Evropi, cene svoje evropske partnere i vide Rusiju kao pretnju i potpuno su filozofski, strateški, ideološki na strani Evrope, postavlja se pitanje o američkim sposobnostima i kapacitetima da istovremeno preuzmu i evropski teritorijalni vojni napad i pacifički napad." "A ako se to dogodi, može li Evropa da se brani? To je daleko više razgovor za današnje vreme nego što je bilo u prošlosti," rekla je Kristin Berzina.
Komentari (0)