Između fudbalske i političke arene: Najskuplje Svetsko prvenstvo u istoriji prate brojne kontroverze

Početkom ove nedelje počelo je dugo iščekivano Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se održava u Kataru. Međutim, u fokusu javnosti nisu samo rezultati na terenu, već i brojne kontroverze koje prate ovo takmičenje. Teme koje su u fokusu tiču se načina na koji je Katar dobio organizaciju događaja, prava radnika, LGBT prava, mogućnost konzumiranja alkohola...

Sve je počelo u trenucima kada je objavljeno da će Katar biti domaćin Mundijala, nakon čega su usledile optužbe da su zvaničnici FIFA podmićeni, mada istraga koju je svetska kuća fudbala kasnije naručila nije pronašla čvrste dokaze za te tvrdnje, a prvi put na Bliskom istoku organizovano je najskuplje Svetsko prvenstvo.

"Niklo" je sedam stadiona, novi aerodrom, novi metro i putevi. Jasminko Pozderac, bivši amabasador Srbije u Katru kaže za Euronews svet da je bez sumnje reč o najskupljem događaju u svetu fubala.

"Polemislao se i oko toga koliko je potrošeno. Poređenja radi, Rusija je potrošila 11 milijardi dolara za organizaciju mundijala, a Katar 200. To jeste veliki iznos. Mora da se nalgasi da su uradili kompletnu infrastrukturu od saobraćajnica do metroa. Ono što je bitno je da je izgrađen jedan aerodrom. Neki su pominjali da su dva, ali ne, jednan je stari. Katar je pokazao da može da organizuje veliko takmičenje. Oni žele da se svetu prikažu kroz sport", kaže Pozderac.

Međutim, tokom prirema za Svetsko prvenstvo Katar se našao na na meti kritika zbog ophođenja prema migrantskim radnicima koji rade na ovom projektu. Na primer, Amnesti internešenel, organizacija za zaštitu ljudskih prava, optužila je Katar da se služi prinudnim radom. Ona je saopštila da radnici žive u lošim uslovima, plaćaju visoke naknade za zapošljavanje i da im se ne isplaćuju nadnice i oduzimaju im se pasoši.

Zapadni mediji su pisali o tome da je hiljade radnika migranata umrlo tokom izgradnje velelepnih stadiona, i da su mnogi smrtni slučajevi povezani sa radom u lošim uslovima i na ekstremnim vrućinama. Pozderac kaže da se o tim brojkama spekuliše i navodi da zapravo sve međunarodne organizacije mogu lako da provere kakvo je relano stanje na terenu.

"Mi spekulišemo sa brojem poginulih radnika. DW kaže da je 1.200, neko govori 5.800, ili 6.500 ili 15.000. To nije dobro, to je licitaicja sa ljudskim životima. To ne vodi ničemu. Katar je otvorio sve što je vezano za to. Sve međunarodne organizacije koje vode računa o ljudskim pravima imaju mogućnost da pogledaju sva ta dokumenta i da se određeni deo menja. Ja sam svedok je taj zakon o radu 2020. godine drastično promenjen u Kataru. Ranije ste mogli da dođete samo ako imate sponzora, sada to više nije tako. Ljudi sada mogu da promene poslodavca, da promene zemlju. To je nešto što je Katar uradio i to takođe zahvaljući svim sportskim događajima", objasnio je.

Veruje da se politika ovog puta umešala u sport. Naime, pre početka Mundijala među učesnicima završnog turnira došlo je do neuobičajenog spora izazvanog propisom u Kataru, kojim se zabranjuje isticanje zastave duginih boja i drugih obeležja LGBT zajednice. 

"Jeste, i potika je iznad fudbala ovde. Katar živi po strogim šerijatskim zakonima. Oni su jasno definisali kakav je odnos prema istopolnim zajednicama i to apsolutno nije moglo da se menja. Pre tri ili četiri godine je rečeno da alkohola na stadionu neće biti. Sada smo svi kao iznenađeni. Katar je sve to ranije jasno stavio do znanja", objašnjava Pozderac.

On navodi da je Katar verovatno napravio neke ustupke, ali da, kako kaže, nije želeo da prelazi neke granice. 

"Neka se sve završi i ja sam siguran da će se o tome razgovarati u relevantnim insitucijama. Katar je jako blizak sa Evropskim parlamentom i daju izjave za sve. Oni su stalno u kontaktu. Katar ima svoju istinu", rekao je.

"Tišina iranskih igrača koja se daleko čula"

Još jedna vest iz Katra koja nema veze sa fudbalom proteklih dana bila je u fokusu svetske javnosti. Reč je o reprezentativcima Irana koji su odlučili da u prvom meču ne pevaju himnu svoje zemlje i to uoči početka utakmice protiv Engleske. Razlog za to je podrška žrtvama antivladinih protesta u Iranu. 

Kapiten Irana Alireza Džahanbahš je u najavi meča sa Engleskom najavio da će svi fudbaleri zajedno da odluče da li će pevati ili ne himnu i na kraju su odlučili da tokom njenog intoriranja ćute. Ova tišina zapravo daleko se čula, čak do matične zemlje koja nije ostala imuna na ovu odluku.

Posledica toga je da su fudbalski repereznantivci ove zemlje pred sledeći meč sa Velsom ipak otpevali himnu koju su pre toga ignorisali. To je skrenulo veliku pažnju javnosti, čak i više od toga da su upravo na toj ukamici savladali Vels sa dva gola razlike.

Mirko Dautović, analitičar međunarodnih odnosa koji se za Euronews svet uključio iz Bejurta, glavnog rada Libana, ima svoje viđenje razvoja ovog događaja i kaže da veruje da su fubaleri nakon svega uplašeni za svoju, ali i subdine svojih porodica. 

"Misim da je iranski fudbalski tim dobio verovatno telefonski poziv ili poruku i to vrlo brzo posle svoje utakmice sa Engleskom i da im je rečeno da se ta vrsta bojkota i podrške protestima ne ponovi. Svi oni imaju porodice kod kuće. Oni ne mogu tek tako da prebegnu, da traže azil za sebe, a da ostave njih na milost i nemilost režimu koji u istoriji nije prezao od toga da izvrši pritisak i na rodbinu disidenata. Tako da mislim da je to uzrokovalo ne baš naročito iskreno i ne baš punim srcem pevanje te himne", smatra Dautović.

Upitan kakva bi sudbina mogla da sačeka fubalere nakon porvatka u domovinu pošto se prvenstvo završi, kaže da nije naročito optimističan po tom pitanju i da je moguće da celokupan tim petrpi strašne sankcije, "bilo smrtne ili zakonske kazne".

Napominje i da je stav fudbalera Irana bio veoma hrabar, kada se uzme u obzir šta se dešavalo drugom ljudima koji su tako nešto uradili.

"Mislim da je to bilo izuzetno hrabro. U Iranu je fudbal strast. Nacionalni igrači su viđeni kao heroji. Utoliko su oni zbog te svoje slave opasniji po režim. Njihova poruka se daleko jače čuje i sve više ljudi je voljno da je čuje", rekao je on