Iran spreman da Rusiji prenese višedecenijsko iskustvo - tajni vodič za izbegavanje sankcija Zapada
Komentari13/11/2022
-22:49
Iran se sprema da preda Kremlju nacrte svog najefikasnijeg oružja protiv Zapada: podzemne finansijske mreže na koju se oslanja da bi izbegao sankcije, piše briselski list Politiko.
Godinama je Islamska Republika izbegavala američke pokušaje da je izoluje, izgradnjom paralelnog univerzuma lažnih kompanija i stranih banaka - uključujući velike finansijske institucije sa sedištem u Evropi i SAD - koje iranske kompanije koriste da izbegnu međunarodne kontrole i prate poslovanje u inostranstvu.
Dok se Rusija suočava sa sve većom međunarodnom izolacijom zbog rata u Ukrajini, Iran, koji Moskvi već šalje oružje, ponudio je da podeli svoje iskustvo u veštini izbegavanja sankcija, kažu zapadne diplomate. Niz nedavnih sastanaka visokih ruskih i iranskih zvaničnika, uključujući šefa iranske centralne banke Alija Salehabadija i zamenika ministra ekonomije Alija Fekrija, uključivao je postavljanje temelja za tu saradnju, tvrde diplomate.
Ako Moskva uspe da kopira iranski sistem, mogla bi se nadati da će ublažiti uticaj mnogih sankcija sa kojima se suočava, posebno u sektoru nafte i gasa, koji čine okosnicu njene ekonomije. Takav sistem bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dao mnogo više fleksibilnosti i vremena da nastavi rat protiv Ukrajine tako što će održavati priliv prihoda od nafte, piše Politiko.
"Svako ko je zainteresovan da promeni rusko stanje duha treba da shvati da je paralizacija rusko-iranskih finansijskih sposobnosti od suštinskog značaja", rekao je jedan od zapadnih zvaničnika.
Diplomate koje su izdale upozorenje o tehnikama izbegavanja sankcija takođe su primetile da su zapadne banke, poput nemačke Komercbanke i Dojče banke, kao i Sitigrupa u SAD, igrale ulogu u pomaganju Iranu da nastavi da prikuplja prihode od izvoza putem podzemnih transakcija. Rizik je da bi iste zapadne banke, svesno ili nesvesno, mogle da budu uvučene u istu stvar i kada je u pitanju Rusija.
Mada nema spomena o nekim konkretnim dogovorima, da se radi na bližim odnosima Rusije i Irana potvrđuje i saopštenje Kremlja, u kom se navodi da su "predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov iranski kolega Ebrahim Raisi razgovarali telefonom o hitnim bilateralnim pitanjima, kao i kako da intenziviraju političku i ekonomsku saradnju".
"Oni su se dotakli nekih hitnih bilateralnih pitanja fokusirajući se na to kako da se izgradi saradnja na političkom, trgovinskom i ekonomskom planu, uključujući i u oblasti transporta i logistike", navedeno je u saopštenju.
Transkaspijsko "prijateljstvo"
Tokom leta, Teheran i Moskva su vodili razgovore o korišćenju Irana kao "zadnja vrata" za rusku naftu kada se Teheran i svetske sile vrate nuklearnom sporazumu, prema kojem će Islamska Republika obuzdati svoj atomski program u zamenu za ublažavanje sankcija. Ali usred brutalnog obračuna iranskog režima sa demonstrantima poslednjih nedelja i rastućeg skepticizma u pogledu obnavljanja sporazuma u Vašingtonu, verovatnoća dogovora je izbledela.
Međutim, odnosi između Rusije i Irana, koji su sarađivali u Siriji kako bi podržali režim Bašara el Asada u građanskom ratu u toj zemlji, intenzivirali su se na drugim frontovima. Iran je postao glavni dobavljač dronova kamikaza koje Rusija koristi u Ukrajini, na primer. U međuvremenu, Teheran je zatražio od Kremlja pomoć u unapređenju svog nuklearnog programa, objavio je CNN prošle nedelje, pozivajući se na američke obaveštajne službe.
Iran ima decenije iskustva u pronalaženju načina da izbegne američke sankcije, ali je napravio posebno važne korake od 2018. godine, nakon što se američki predsednik Donald Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma i ponovo uveo barijere. Tramp je tvrdio da je aranžman sa Iranom nedovoljan da spreči Teheran da napravi bombu. Evropske zemlje, predvođene Nemačkom i Francuskom, usprotivile su se odluci SAD, ali su bile nemoćne da je zaustave.
Međutim, čak i pre Trampovog poteza, evropske banke i kompanije nisu bile voljne da se ponovo angažuju u saradnji sa Iranom, jer su mnoge američke sankcije ostale na snazi, a većina firmi je procenila da je rizik izlaganja američkim kaznama previsok.
Iransko rešenje je bilo da unaprede svoje "podzemne kanale trgovine".
Podaci o nedavnim transakcijama u koje je, kako piše, Politiko imao uvid, između iranskih klirinških kuća i lažnih stranih kompanija koje kontroliše režim, sugeriše da je obim transakcija pri kojima se izbegavaju sankcije najmanje desetine milijardi dolara godišnje. Podaci, koje su potvrdili zapadni zvaničnici, naglašavaju stepen do kojeg je Iran uspeo da zaobiđe takozvanu "kampanju maksimalnog pritiska" koju je Vašington pokrenuo 2018.
To bi takođe moglo da objasni zašto se Iran, uprkos značajnim ustupcima administracije američkog predsednika Džoa Bajdena, opirao ponovnom ulasku u nuklearni sporazum. Pregovori su dospeli u ćorsokak čak i pre nedavnih protesta u Iranu.
Dok su američke sankcije uzele danak kada je u pitanju iranska ekonomska proizvodnja, teheranska finansijska mreža "u senci" osigurala je da ekonomija nastavi da funkcioniše, ako ne punom parom onda dovoljno jakim tempom, istovremeno osiguravajući privilegije elitama. Iako su inflacija i nezaposlenost u Iranu visoki što je takođe doprinelo nemirima, ekonomija Irana je nedavno pokazala "znake života", rastući za više od 4 odsto samo u poslednjoj fiskalnoj godini, prema podacima Svetske banke.
Kako šema funkcioniše?
Tu stupa na scenu iranska tajna mreža lažnih kompanija.
Samu naftu je prilično lako isporučiti "ispod radara", korišćenjem transporta sa broda na brod u otvorenim vodama, a zatim mešanjem u stranim lukama sa drugom sirovom naftom kako bi se prikrilo njeno poreklo. Veća poteškoća za Iran je da dobije novac od prodaje bez alarmiranja nadzornika u međunarodnom finansijskom sistemu, kojim iz regulatorne perspektive dominiraju SAD.
Umesto da se nafta prodaje direktno krajnjem kupcu, ona se prodaje preko lažnih kompanija, često drugim posrednim kompanijama. Samo prošle nedelje, SAD su sankcionisale članove, kako su opisali, lanca za šverc nafte koji podržava Iran, a koji je Vašington optužio da usmerava novac Hezbolahu, terorističkoj grupi sa sedištem u Libanu koju podržava Teheran.
"Pojedinci koji vode ovu ilegalnu mrežu koriste mrežu fiktivnih kompanija i lažne taktike, uključujući falsifikovanje dokumenata, da bi prikrili poreklo iranske nafte, prodali je na međunarodnom tržištu i izbegli sankcije", rekao je Brajan Nelson, viši zvaničnik američkog ministarstva finansija.
Međutim, sposobnost tihog finansiranja terora samo je jedna od bezbroj prednosti koje Iran izvlači iz svog podzemnog finansijskog sistema. Najveća prednost je to što Teheran ima pristup stranoj valuti bez da nijedan dolar faktički uđe u iranski bankarski sistem. Iako većina sredstava generisanih kroz mrežu ostaje u inostranstvu, lokalne kompanije mogu da koriste prihod koji tamo ostvare kao kolateral kod kuće.
Tajni finansijski sistem Irana izgrađen je na onome što je u zemlji poznato kao "menjačnice". Organizacije, kojih ima na desetine, su klirinške kuće sa sedištem u Iranu koje upravljaju mrežom lažnih kompanija u inostranstvu, obično registrovanih u Kini, UAE i Turskoj. Ove "menjačnice" su pod strogim nadzorom iranskog režima.
Ako iranska firma treba da preduzme inostranu transakciju zabranjenu sankcijama, njena lokalna banka može da se obrati jednoj od kuća da "filtrira" plaćanje kroz lavirint lažnih kompanija, što otežava pronalaženje pravog porekla, kažu zapadne diplomate.
Uloga zapadnih banaka
Manje poznat nivo ove podzemne trgovine je centralna uloga velikih zapadnih banaka. Mnoge transakcije, koje uključuju sve, od nafte do starog metala, denominirane su ili u evrima ili u dolarima. To znači da poravnanje, poslednji korak u transakciji, zahteva učešće evropske ili američke banke, u zavisnosti od valute.
Prema podacima iranske menjačnice u koje je Politiko imao uvid, Iran je koristio velike banke sa sedištem u EU za ovakve transakcije. Prema pravilima američkih sankcija, domaćim i stranim bankama koje posluju u SAD zabranjeno je da obavljaju gotovo sve finansijske poslove koji uključuju Iran.
Diplomate su rekle da podaci o razmeni pokazuju da se zarada od nezakonitog iranskog izvoza prenosi kroz međunarodni bankarski sistem, ali nema dokaza da su banke bile svesne da su te transakcije deo šeme Teherana da zadrži prihod od nafte. Ako američka vlada ne navede posebno imena lažnih kompanija, banke često ne uspevaju da otkriju sumnjivu aktivnost.
Iako banke imaju stroge procedure za ulaženje u trag poreklu sredstava, Iranci su postali majstori u skrivanju mesta odakle dolazi gotovina. Ništa u podacima o kliringu ne otkriva vezu sa Iranom. Transakcije o kojima je reč često uključuju istu grupu kompanija i banaka, sa sedištem u Kini, Turskoj, UAE, Singapuru i Indiji, i kreću se u vrednosti od nekoliko hiljada dolara do nekoliko miliona.
Lavovski deo transakcija prolazi kroz Ujedinjene Arapske Emirate, kažu diplomate. Blizina UAE Iranu i labavo regulatorno okruženje čine ga privlačnim mestom za Teheran, dodaje se. Međutim, isti atributi su upali u oči i evropskim zvaničnicima, pa se očekuje da će Evropska komisija u narednim danima staviti UAE na svoju listu "visokorizičnih" zemalja u pogledu pranja novca i finansiranja terorizma.
Jedna od kompanija koja se često pojavljuje u evidenciji transakcija je "Hua Gong HK", registrovana u Hong Kongu. Osnovana je u oktobru 2018, ubrzo nakon što su SAD počele da ponovo uvode sankcije Iranu. Zapadne diplomate kažu da je ta firma lažna kompanija kojom upravlja "Tahajori garantno društvo", jedna od najvećih iranskih menjačnica.
Transakcije "Hua Gonga" tokom prošle godine prolazile su i kroz Dojče banku i kroz Sitibank, i to preko kineskih banaka. Primaoci sredstava koje je bile su firme u Hong Kongu, Italiji i Singapuru. Politiko piše da su evropske banke odbile da komentarišu da li su svesne da iza navedenih transakcija stoje iranski entiteti, ali su navele da sve poštuju zakone i čine šta je u njihovoj moći da otkriju da li su neki od njihovih klijenata vršili ilegalne transakcije.
Teško pronaći krivce
Zvaničnici bliski bankama su u privatnim razgovorima rekli da je lakše reći kako bi trebalo da se uđe u trag nekanoitim subjektima, nego to uraditi. Banke su uložile milijarde u sofisticirane kompjuterske sisteme kako bi iskorenile sumnjive transakcije i angažovale armije stručnjaka za finansijske zločine. Ipak, Iranci su često korak ispred njih.
"Teško je znati kada dođe do zloupotrebe". priznao je izvršni direktor jedne od banaka. "Ljudi koji se ovim bave profesionalno poznaju jurisdikcije koje ne sarađuju sa američkim vlastima, tako da i ovde postoji regulatorna arbitraža", dodao je.
Portparolka američkog ministarstva finansija nije komentarisala konkretne banke koje je naveo Politiko, ali je rekla da vlast već dugo pažljivo prati da li se sprovode sankcije Iranu i Rusiji i da će to nastaviti da čini, što uključuje i nadzor nad finansijskim institucijama.
Kršenje američkih sankcija je u prošlosti bilo izuzetno skupo za evropske banke. Na primer, 2014. godine, francuski BNP je kažnjen sa 8,9 milijardi dolara zbog kršenja američkih sankcija Iranu i drugim zemljama. Evropska unija je ukinula većinu finansijskih sankcija Iranu u okviru nuklearnog sporazuma iz 2015, koji evropske sile nastavljaju da poštuju. Bez obzira na to, većinom su se evropske banke klonile od saradnje sa Iranom, zbog straha od izloženosti američkim sankcijama.
Dok su nacionalni regulatori u Evropi odgovorni za nadzor nad svojim bankama, na Evropskoj centralnoj banci je kao upravitelju zajedničke valute da nadzire transakcije denominirane u evrima koje se odvijaju kroz njen sistem poravnanja, poznat kao "TARGET2".
Kritičari optužuju centralnu banku da zatvara oči pred zloupotrebom ovog sistema. Na pitanje Politika kako je Evropska centralna banka (ECB) kontrolisala svoju mrežu i da li je bila svesna nezakonitih aktivnosti u koje su umešane iranske lažne kompanije i banke evrozone, portparol je rekao: "ECB sprovodi sankcije EU, a ne sankcije koje nameću jurisdikcije koje nisu članice EU. Što se tiče sankcija EU, ECB osigurava da 'TARGET2' ne izvršava transakcije koje potpadaju pod sankcije".
Ipak, čak i ako preduzimanje finansijskih transakcija sa iranskim poslovnim subjektima nije kršenje sankcija EU, evropski propisi usmereni na borbu protiv pranja novca zahtevaju od banaka da sprovode temeljne provere identiteta svojih klijenata. Nedostaci EU u tom pogledu su očigledni godinama, pa je u septembru jedan od regulatora rekao da zvaničnici širom regiona "moraju da učine više" u borbi protiv nezakonitih aktivnosti u evropskom finansijskom sistemu.
Dok se to ne dogodi, kažu zapadne diplomate, Iran će nastaviti da koristi evropsku finansijsku infrastrukturu bez straha od otkrivanja, što je primer za koji kažu da će ga Rusija slediti.
"Ovo nije samo 'rupa u zidu'. Nema nikakvog zida"; rekao je jedan od zvaničnika.
Komentari (0)