Igre 
Najmlađa milijarderka na svetu, bogata naslednica i kriptokraljica: Upoznajte tri najveće prevarantkinje današnjice
Komentari22/10/2022
-21:11
Od Karla Poncija, po kom je jedan tip piramidalne prevare dobio ime, do Lua Perlmana, koji je "ojadio" na stotine ljudi za više od 300 miliona dolara, istorija pamti veliki broj ljudi koji su poželeli da se obogate "sada i odmah", ne birajući sredstava ni načine da dođu do novca.
Ipak, vrlo malo žena ima u neslavnom društvu najvećih prevaranata sveta, ali u novijoj istoriji to počinje da se menja.
Od "najmlađe milijarderke na svetu", preko "bogate naslednice", pa sve do "kriptokraljice", upoznajte tri najveće prevaratkinje novog doba.
Elizabet Holms - sinonim za zamke startap kulture
Elizabet Holms zvali su "ženski Stiv Džobs". Važila je za najmlađu milijarderku na svetu koja je svoje bogatstvo sama izgradila. Gostovala je na gotovo svim velikim konferencijama na kojima svetu otkrivaju svoj recept za uspeh oni koji su ga "uprkos svemu i svima" ostvarili. U svet kojim tradicionalno dominiraju stariji muškarci ušla je kao vrlo mlada žena, obećavajući da njena "Theranos" firma može da donese revoluciju na polju dijagnostike zahvaljujući aparatu po imenu "Edison".
AP/Jeff Chiu
Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da njen jedinstveni uređaj - uopšte ne radi. Umesto na vrhu sveta, Holms bi uskoro trebalo da završi u zatvoru, nakon što je proglašena krivom za prevaru "tešku" preko 400 miliona dolara.
Slučaj njene kompanije postao je simbol zamki startap kulture Silicijumske doline, koji je mnoge investitore ostavio "kratkih rukava".
"Revolucionarna" ideja
Povezane vesti
Holms potiče iz imućne porodice, čiji su preci pokrenuli proizvodnju jednog od najčešće upotrebljavanih pekarskih kvasaca u Americi "Fleischmann's Yeast". Iako njeni roditelji - Kristijan i Noel - nisu bili ni milijarderi, bili su dovoljno bogati da svojoj ćerki priušte studije na Stanfordu, jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu.
Već na prvoj godini studija mlada Elizabeta došla je na ideju da napravi flaster koji bi testirao mikroskopski male uzorke krvi u potrazi za infekcijom i predlagao pravu dozu antibiotika koji bi je lečio.
Nedugo potom napravila je biznis plan za "Theranos" startap za proizvodnju specijalnog dijagnostičkog alata i odlučila da napusti studije, a novac koji su joj roditelji namenili za obrazovanje, iskoristi da pokrene kompaniju.
Nagovorila je svog profesora Čeninga Robertsona da postane prvi član odbora "Theranosa" i počela da privlači investitore svojim jedinstvenim proizvodom.
AP/Jeff Chiu
Ona je tvrdila da je osmislila uređaj po imenu "Edison", koji iz male količine krvi može da otkrije mnoge bolesti i koji bi mogao da služi kao "laboratorija u malom". On bi omogućio običnim ljudima da brzo i u sopstvenom domu dođu do važnih zdravstvenih parametara. Na američkom tržištu, gde su zdravstvene usluge često skuplje nego bilo gde u svetu, takav jedan uređaj mogao je da postane ozbiljna konkurencija velikim laboratorijskim centrima i njena ideja nailazila je na oduševljenje zajmodavaca, jer je obećavala milijarde od prodaje. Već do kraja 2004. godine prikupila je šest miliona dolara kapitala, iako kompanija tehnički još nije radila.
Iako je Holms istupila u žižu javnosti 2013. i postala medijska zvezda, sam "Theranos" bio je misterija sve do njenog pada.
Holms je brižljivo gradila svoj medijski imidž, oponašajući svog uzora, osnivača kompanije "Epl" Stiva Džobsa. Pojavljivala se isključivo u crnim rolkama po kojima je on bio poznat i unajmila dizajnere iz njegove kompanije da dizajniraju "Edison". Obećavala je da će dijagnostički alati kompanije "Theranos" biti dostupni u krugu od desetak kilometara od svakog američkog domaćinstva i investitorima tvrdila da njene testove već koristi američka vojska u svojim sanitetskim helikopterima.
AP/Jeff Chiu
Povezane vesti
Privukla je krupna imena kao što je Rupert Merdok i Henri Kisindžer i našla se na naslovnim stranama magazina "Fortune", "Forbes" i "Inc", kao i na Tajmovoj listi 100 najutcajnijih ljudi. Godine 2015. "Theranos" je vredeo devet milijardi dolara, a Holms proglašena najmlađom milijarderkom na svetu. Iste godine, tadašnji američki potpredsednik Džo Bajden posetio je njenu laboratoriju u Palo Altu i pohvalio Elizabet kao inspiraciju.
Međutim, pukotine u njenoj priči otkrili su upravo zaposleni u njenoj kompaniji.
Pad "Theranosa"
Povezane vesti
Holms je tvrdila da njihov proizvod omogućava dijagnostiku najrazličitijih bolesti - od dijabetesa do karcinoma uz nekoliko kapi krvi. Međutim, u laboratoriji "Theranosa" zaposleni su počeli da primećuju probleme sa uređajem koje su dokumentovali u svojim izveštajima.
Kada su dvoje zaposlenih Tajler Šulc i Erika Čong alarmirali svoje nadređene i ukazali im na nedostatke, shvatili su da ih niko ne doživljava ozbiljno. Umesto da provere šta sa "Edisonom" nije u redu, čelnici firme otpustili su oba istraživača i zapretili im tužbama. Šulc se nije dao zaplašiti. Kontaktirao je novinara Džona Karejroua koji je objavio interni članak u oktobru 2015. u kom je obelodanio da "Theranos" ne koristi sopstvene mašine za testove krvi i da "Edison" daje nepouzdane rezultate.
AP/Jeff Chiu
Iz kompanije su poricali sve optužbe, ali se o nepouzdanosti njihovog aparata saznalo i iz drugih izvora. Godine 2016. nakon što je "Edisonov" nepouzdan rezultat u otkrivanju gustine krvi, ugrozio život jednoj pacijentkinji, počela je zvanična istraga kompanije. Jedan po jedan investitor počeo je da im okreće leđa, a Regulatorna agencija za finansijsku industriju najavila je pokretanje krivične tužbe protiv Holms i njenog poslovnog partnera Rameša Sanija Balvanija. "Theranos" je ugašen u septembru iste godine.
Elizabet Holms proglašena je krivom zbog prevare investitora u januaru ove godine, a sada se suočava sa pretnjom da 20 godina provede iza rešetaka. Porota je proglasila Holms krivom po četiri tačke optužnice, uključujući zaveru s ciljem prevare investitora i po tri tačke povezanih prevara. Ona još nije privedena i trenutno pokušava da spreči izricanje presude zakazano za 18. novembar.
Priča o "Theranosu" i Elizabet Holms ekranizovana je u filmu "Dropout" u kom je glumi popularna glumica Amanda Sejfrid.
Ana Sorokin - "uljez" u visokom društvu
Ništa manje filmska nije ni priča o Ani Sorokin, poznatijoj kao Ana Delvi, prevarantkinji koja se lažno predstavljala kao bogata naslednica i koja je na kraju osuđena i odležala četiri godine zatvora zbog teške krađe i prevare.
Njena priča poslužila je za Netfliksovu seriju "Inventing Anna", koja je premijerno emitovana 11. februara i ubrzo postala planetarni hit.
Kako je "srušena" Anina kula laži
Sorokin, koja je rođena u Rusiji, a odrasla u Nemačkoj, od 2013. se predstavljala kao bogata naslednica - pričala je čas da joj je otac naftni magnat čas bogati biznismen (iako je nekada bio kamiondžija, a potom se bavio trgovinom klima-uređaja).
AP/Richard Drew
U Njujork je došla, kako je govorila, kako bi započela sopstveni biznis i za kratko vreme postala miljenica džet-seta Menhetna. Živela je u luksuznim hotelskim sobama, putovala od Omahe do Marakeša, davala visoke napojnice taksistima i portirima...
Ali ništa od toga Ana nije mogla sebi da priušti, već se iza tog života na visokoj nozi krila prevara. Ona je sve vreme baratala novcem koji nije bio njen i koji je dobijala na laži. Igru velike naslednice, igrala je i onda kada je od jedne banke zatražila kredit od 22 miliona dolara za osnivanje tobožnje Fondacije Ana Delvi.
U početku niko nije sumnjao kada bi zatražila da joj plate taksi ili avio-kartu svojom kreditnom karticom - jer njeno objašnjenje delovalo je sasvim logično - komplikovano je prebaciti novac sa računa u Evropi.
Vremenom, njeno ponašanje "upalilo je lampice". Epilog - Ana je uhapšena, a posle dugog procesa je osuđena 2019. godine na zatvorsku kaznu u trajanju od četiri do 12 godina. Zbog dobrog vladanja, iza rešetaka je provela četiri godine, ali je ubrzo ponovo uhapšena, jer joj je istekla američka viza.
AP/Mary Altaffer
Tek nedavno, ona je ponovo puštena na slobodu i čeka deportaciju u Nemačku.
"Zaslužujem drugu šansu"
Samo nekoliko dana nakon što je puštena iz zatvora, Sorokin je dala intervju za CNN u kom je izjavila da "žali zbog izbora koje je napravila".
"Takođe osećam da sam mnogo naučila i da sam porasla kao ličnost", rekla je ona.
Kada joj je novinar rekao da ne deluje kao da se istinski kaje, odgovorila mu je: "Definitivno jesam iskorištavala ljude. Ali bila sam mlađa i naučila sam iz svojih grešaka", rekla je Ana.
profimedia
Upitana zašto je pristala da provede dodatnih godinu i po dana u imigracionom pritvoru, umesto da se vrati u Evropu, objasnila je: "Osećam da ako bih samo otišla i rekla: 'Šta god, nastaviću dalje i preseliti se u Evropu', prihvatila bih etikete koje su pokušavali da mi nalepe. Mislim da zaslužujem drugu šansu".
Ruža Ignatova - nestala "kriptokraljica"
Za razliku od Holms i Sorokin, priča o prevarantkinji Ruži Ignatovoj još nije ekranizovana, iako ima sve elemente potrebne za vrhunski krimić. Štaviše, njena prevara već je opisana u knjizi novinara Džejmija Bartleta "The Missing Cryptoqueen" koji je putovao Evropom i spajao deliće slagalice o ovoj misterioznoj osobi.
"Kriptokraljica", kako je glasio nadimak ove žene, nalazi se na listi deset najtraženijih begunaca, a američki Federalni istražni biro (FBI) nudi nagradu od 100.000 dolara onima koji im pomognu u njenom pronalaženju.
profimedia
Ignatova je optužena da je prevarila naivne investitore iz različitih krajeva sveta i izmamila im na milijarde dolara preko svoje kriptovalute OneCoin, koju je pokrenula 2014. godine.
Kako je sve počelo
Ruža Ignatova rođena je 1980. godine u Bugarskoj, a sa roditeljima se još u detinjstvu preselila u Nemačku. Bila je odlična učenica studirala je na Univerzitetu Oksford, da bi kasnije doktorirala na polju privatnog međunarodnog prava na Univerzitetu u Konstanci.
Prema pisanju Bartleta, Ruža je neverovatno inteligentna žena, koja je jedno vreme radila za vrhunske konsultantske firme. Međutim, u jednom trenutku shvatila je da joj novac koji je zarađivala nije dovoljan. Poželela je još.
profimedia
U to vreme tek je počeo da se razvija bitkoin, koji je privukao ogromne investicije širom sveta i Ignatova je odlučila da im postane konkurencija.
Pokrenula je kriptovalutu OneCoin 2014. godine, i počela da učestvuje u brojnim konferencijama i glamuroznim događajima, na kojima je impresionirala prisutne svojim govorima, držanjem i blještavim nakitom, pa je njena kompanija do kraja 2016. prikupila više od 3,353 milijarde evra od prodaje.
Međutim, iako je njena kompanija tvrdila da poseduje "privatni blokčejn", za razliku od bitkoina i drugih sličnih valuta, OneCoin nije imao uporište ni u jednoj javnoj, osiguranoj i decentralizovanoj blokčejn tehnologiji, što ga je zapravo činilo bezvrednim.
Koristeći povoljan trenutak u začetku ove i dalje mlade industrije, Ignatova je garantovala investitorima ogroman povraćaj uz minimalne rizike i nudila im procenat, ukoliko bi OneCoin prodali još nekome od svojih prijatelja i poznanika.
profimedia
Tako je razvila sistem poznat kao "Poncijeva prevara" koja prestaje da "radi" onog momenta kada presuši priliv novih investitora. Kada se to desilo Ruži, ona je jednostavno - nestala.
Potraga za Ružom traje
Kada je Ignatova 2017. godine posumnjala da njen tadašnji dečko, inače Amerikanac, nešto krije od nje, ozvučila mu je stan i shvatila da on već neko vreme sarađuje sa FBI agentima u istrazi oko OneCoin.
Istog dana ukrcala se na let iz Sofije do Atine i više je nikada niko nije video.
Američke vlasti od 2017. tragaju za Ignatovom koja je 2019. i zvanično optužena, između ostalog za prevaru elektronskim putem i prevaru sa hartijama od vrednosti.
Ona je jedina žena na FBI listi desetoro najtraženijih ljudi, a u njihovom opisu stoji da govori engleski, bugarski, nemački i da najverovatnije ima lažni pasoš.
Poslednji put kada je viđena, imala je tamnu kosu i braon oči, ali istražitelji smatraju da je najverovatnije izmenila lični opis.
Komentari (0)