Naftne igre koje cenu dižu u nebesa: Vašington vidi potez Saudijske Arabije kao "izdaju", Bajden upozorava na posledice

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će "biti posledica" po Saudijsku Arabiju nakon što je kartel Opek+ zemalja izvoznica nafte odlučio da smanji proizvodnju. To je potez za koji iz Bele kuće kažu da ide na ruku Rusiji zbog toga što podiže cene nafte, ali analitičari napominju i da su vlasti u Rijadu odlučile da smanje proizvodnju da bi zaštitili budžet koji umnogome zavisi od nafte. U međuvremenu je cena prošlog petka porasla za četiri odsto, što je najveći nivo u prethodnih pet nedelja, i dodatni izvor zarade za članice Opek+.

Bajden je u opštom tonu naveo da, "kada se Dom i Senat vrate sa pauze, moraće da se priča o tome". Postojaće neke posledice za ono što su uradili, zajedno sa Rusijom", rekao je Bajden u u intervjuu za CNN. Kartel Opek+, čiji član je i Rusija, prošle nedelje je najavio planove za smanjenje proizvodnje nafte za dva miliona barela dnevno.

Ovaj potez razljutio je Belu kuću i Kongres, istovremeno ukazavši na sve lošije odnose između Vašingtona i Rijada. Poslanici obe američke stranke pozvali su na različite mere za kažnjavanje Saudijske Arabije. Upitan da li je vreme da SAD ponovo razmisle o svom odnosu sa Saudijcima, Bajden je kratko odgovorio sa "da", ali je odbio da precizira koje su mere na stolu.

"Neću da ulazim u ono što bih razmatrao i u ono što trenutno imam na umu. Ali posledica će biti", naveo je američki predsednik, prenosi Blumberg.

Ovakav potez Opek+ kartela je dodatan udarac za Bajdena ne samo zbog toga što dolazi nekoliko nedelja pre novembarskih izbora pred koje Demokrate ne stoje baš najbolje, već i zbog toga što je američki predsednik, usled energetskih problema sa kojima se Zapad suočava, izgleda bio spreman da, bar za sada, "zakopa ratne sekire" sa saudijskim de fakto vladarom, princem Mohamedom bin Salmanom. 

profimedia

Bajden je u julu otputovao u Saudijsku Arabiju gde se sastao sa Bin Salmanom i poručio da "SAD neće odustati od Bliskog istoka", uprkos tome što je iz njegove administracije rečeno kako je upravo Bin Salman kriv za ubistvo novinara Džamala Kašogija, a Bajden lično je rekao da će saudijski princ postati "izopštenik".

Upravo zbog te julske posete prilikom koje su se Bajden i Bin Salman naizgled "drugarski" pozdravili, u Vašingtonu su verovali kako postoji dogovor da se nastavi pumpanje nafte, pa tim pre odluku kartela o smanjenju proizvodnje vide kao "izdaju", prenosi Njujork tajms. 

Dodaje se i da je Bajdenova administracija tražila od saudijskih zvaničnika da sačekaju još mesec dana i vide da li će cene nafte zaista pasti kao što se pribojavaju, ali je Bin Salman odlučio da se ipak smanji proizvodnja zbog straha od toga da bi pad cena energenata oštetio budžet njegove zemlje, koji umnogome zavisi upravo od prodaje nafte.

"Više ne primamo naređenja od Vašingtona"

Ističući da odluka nije usmerena ni na koji način direktno protiv Bajdena, saudijski zvaničnici su uveravali američke zvaničnike kako su spremni da značajno povećaju proizvodnju u decembru, kada Evropska unija treba da obuzda izvoz ruske sirove nafte, navodi Njujork tajms. 

Bez obzira na to kako zvaničnici iz Opek+ objašnjavaju svoju odluku da smanje pumpanje nafte, brojke su broje - a one kažu da je u petak, 7. oktobra, cena nafte porasla za dodatnih četiri odsto, na najviši nivo u prethodnih pet nedelja, i to upravo zbog odluke o smanjenoj proizvodnji.

U izveštajima od 12. oktobra čini se kao da se cena nafte malo spustila (za barel Brenta plaća se 94,55 dolara u odnosu na 97,92 koliko je bilo tog 7. oktobra), ali ostaje činjenica da odluke Opek+ kartela i te kako utiču na cene energenata širom sveta.

I za neke komentatore u Zalivu, energetska kriza je pojačala značaj ovog regiona za globalna tržišta.

"U ovom trenutku svima je potrebna zalivska nafta, svima su potrebni Saudijska Arabija i UAE. Neki u Vašingtonu definitivno ne shvataju da postoji novi Zaliv i mi više ne primamo naređenja iz Vašingtona", rekao je za FT Abdulhalek Abdula, profesor političkih nauka iz Emirata.

Kakve bi posledice mogle da budu po Rijad?

Mada Saudijci tvrde da odluka o smanjenoj proizvodnji nafte nije usmerena protiv SAD, u Vašingtonu smatraju da i te kako imaju razloga da budu ljuti, a kada su u pitanju potencijalne posledice po Rijad, tu već ima nekoliko predloga.

Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da Bajden veruje kako bi SAD trebalo da "preispitaju bilateralne odnose sa Saudijskom Arabijom i vide da li taj odnos služi interesima nacionalne bezbednosti", dodajući da je razlog za ovu "evaluaciju odnosa" nedavna odluka OPEK-a, prenosi Gardijan.

Robert Menendez, predsednik komiteta za spoljne poslove Senata iz redova Demokrata, zapretio je zamrzavanjem prodaje oružja i bezbednosne saradnje sa Saudijcima, rekavši da princ Bin Salman "pomaže da se Putinov rat finansira kroz kartel". 

"Jednostavno, ne može se biti na obe strane u ovom sukobu. Neću odobriti nikakvu saradnju sa Rijadom dok Saudijska Arabija ne preispita svoju poziciju u pogledu rata u Ukrajini. Dosta je bilo", rekao je Menendez.

Prilikom obraćanja, ipak je sugerisao da se ne zalaže za apsolutnu zabranu saradnje u svakom smislu, već za "prekid trgovine oružjem i bezbednosne saradnje u onoj meri u kojoj to ne bi naškodilo američkom osoblju i interesima". 

Tom Williams/Pool via AP

Senator i kongresmen iz redova Demokrata, Ričard Blumental i Ro Kana, u autorskom tekstu za Politiko optužili su Saudijsku Arabiju da "podriva napore SAD i pomaže da se podstakne Putinova invazija na Ukrajinu".

"Međutim, SAD imaju kako da odgovore - mogu odmah da zaustave masovne isporuke američke ratne tehnologije u ruke Saudijaca koji je jedva čekaju. Jednostavno rečeno, Amerika ne bi trebalo da pruža tako neograničenu kontrolu nad strateškim odbrambenim sistemima očiglednom savezniku našeg najvećeg neprijatelja - Vladimira Putina", smatraju oni.

Bivši analitičar CIA i stručnjak za Saudijsku Arabiju Brus Ridel rekao je da izjave iz Bele kuće predstavljaju "dramatičan preokret".

"Prešli smo ponovo put od saradnje sa princem Bin Salmanom do toga da on postaje 'izopštenik'. Mislim da je pritisak unutar Demokratske partije da se nešto uradi povodom toga ogroman. Mediji i institucije koji su važni Demokratama zahtevaju da se preduzmu neki koraci - možda će to biti smanjivanje isporuka oružja", naveo je Ridel za Gardijan.

Uprkos ovim pozivima da se razmisli o ukidanju isporuka oružja Saudijskoj Arabiji, moguće je i da do toga ipak neće doći. Kirbi je u pojašnjenju svoje izjave o "preispitivanju američkog odnosa prema Saudijcima" naveo da to verovatno neće uticati na dalju saradnju Vašingtona i Rijada kada je u pitanju poboljšanje vazdušne bezbednosti regiona.

"Ništa se nije promenilo u vezi sa našim uverenjem da je integrisana mreža vazdušne odbrane na Bliskom istoku od pomoći ne samo za naše nacionalne bezbednosne interese, jer 70.000 Amerikanaca živi u Saudijskoj Arabiji a još i više u regionu, već je to i u interesu naših saveznika i partnera u tom delu sveta", rekao je Kirbi.