Zamenik ministra spoljnih poslova Irana za Euronews Srbija: Želimo da ekonomske odnose podignemo na viši nivo

Zamenik ministra spoljnih poslova Islamske Republike Iran Ali Bageri boravio je u poseti Srbiji tokom koje se sastao sa političkim i ekonomskim zvaničnicima. Razgovaralo se o novoj sednici Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju i o završetku sporazuma o strateškom partnerstvu dve zemlje. O tim temama, ali i o situaciji u Iranu za Euronews Srbija govorio je zamenik ministra spoljnih poslova te zemlje Ali Bageri.

Koja je bila svrha posete Vaše Ekselencije Srbiji? O čemu ste razgovarali i s kim? Kako ocenjujete odnose naših dveju zamalja?

- Tokom ove posete sreo sam se sa političkim i ekonomskim zvaničnicima Srbije. Održali smo prvi krug političkih konsultacija Irana i Srbije, razgovarali smo sa predsednikom Narodne skupštine Srbije, ministrom spoljnih poslova, zvaničnicima ministarstava finansija i trgovine i turizma. Razmotrena su i različita politička, ekonomska, kao i druga pitanja od interesa dve zemlje, uključujući pripreme za skorašnju posetu iranskog ministra spoljnih poslova Beogradu i pripreme za posetu uvaženog predsednika Republike Srbije Iranu, koja će najverovatnije biti obavljena početkom sledeće godine. Pripremali smo održavanje nove runde sednice Mešovitiog komiteta za ekonomsku saradnju Irana i Srbije i finalizaciju dokumenta o strateškom partnerstvu dve zemlje.

Po pitanju ekonomskih odnosa sa Srbijom, suočavamo se sa određenim preprekama, a tokom ove posete vođeni su veoma dobri i efikasni pregovori, tako da prepreke možemo da rešavamo inicijativama i kreativnim rešenjima, da bi nivo ekonomskih odnosa dve zemlje podigli na prihvatljiv nivo. Sve u svemu, ovu posetu smatram uspešnom, jer sam stekao ozbiljan utisak da imamo zajedničko razmišljanje o važnim međunarodnim strateškim pitanjima što je vredan kapital i solidan oslonac za izgradnju stabilnih i strateških odnosa između Islamske Republike Iran i Republike Srbije.

Pomenuli ste strateška pitanja, Iran je često u vrhu svetskih vesti. Sa nekim zemljama sveta ima nesporazuma. Da li su sukobi u svetu i nastale krize, posebno sa energentima, poboljšale pregovaračku poziciju Irana? Koja je vaša ocena u vezi sa tim?

- Pregovori o ukidanju embarga, koji su počeli pre godinu i po dana u Beču, imali su mnogo uspona i padova, ali je inicijativom Islamske Republike Iran, put pregovora usmeren ka napred. Do sada smo savladali mnoge prepreke, a ostalo je nekoliko malih koje su razmatrane tokom nedavno održanog sastanka u Njujorku između iranske i druge strane, posebno sa evropskom posrednikom, a takođe je i šef iranske Organizacije za atomsku energiju posetio Beč i imao dobar i konstruktivan sastanak sa guvernerom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, što je stvorilo pogodnu osnovu za napredak pregovora.

Da li i dalje u pregovorima preovladava mišljenje Džozefa Borelja, visokog predstavnika Evropske unije, koji je u avgustu rekao da je ovaj dokument od 25 stranica o iranskom nuklearnom program koji je na stolu, finalni dokument po principu - prihvati ili ostavi?

- Gospodin Borelj i gospodin Mora, kao koordinatori pregovora, odigrali su konstruktivnu ulogu u unapređenju pregovora, ali je činjenica da, dok se o svemu ne dogovori, ništa nije dogovoreno, a mi smo svoje zahteve izneli I potencirali na njima. Sada su napravljene izmene u tekstu, i nadamo se da ćemo nekim izmenama, koje mogu ispuniti pravedne i razumne zahteve Islamske Republike Iran, pomoći da se sporazum finalizuje.

Što se tiče optužbi koje se iznose na račun vaše zemlje u oblasti ljudskih prava u vezi sa nedavnim dešavanjima u vašoj zemlji, recite nam zašto se održavaju ove demonstracije, koji su razlozi nezadovoljstva i zbog čega se često na demonstracije reaguje silom? 

- Kao što znate, jedna 22-ogodišnja devojka je sprovodena u poseban centar radi informisanja o pravilima Islamske Republike Iran koje se odnose na hidžab. Ona nije bila uhapšena. Tamo je, na žalost, imala zdravstvene probleme i posle toga je preminula u bolnici. Od samog početka događaj je bio predmet posebne pažnje nadležnih organa naše zemlje, a uloženi su veliki napori da se razjasni istina. I pre njene smrti, predsednik Islamske Republike Iran, koji se tada nalazio u službenoj poseti van zemlje, telefonom je naložio pravosudnim i policijskim organima da detaljno i ozbiljno istraže taj događaj, i čak je u okviru iranskog parlamenta formirana posebna komisija.

Činjenica da su ljudi zabrinuti za svoje sunarodnike je pozitivna. U nekim zemljama policija svakodnevno iz raznih razloga puca na veći broj ljudi, koji bivaju povređeni, pa čak i ubijeni pa se ipak takva atmosfera ne stvara. Jedan od razloga je to što je naš narod osetljiv na sudbinu svojih sunarodnika.

Inače, u Islamskoj Republici Iran kritika i protest su ne samo što legalni, već su i deo našeg zakona. Prema našim verskim zakonima, ljudi ne samo da imaju pravo da kritikuju i protestuju, već je to njihova verska dužnost. Imamo princip koji se zove pozivanje na dobro i odvraćanje od zla, i pre nekoliko godina parlament je doneo zakon za njegovu primenu. Na osnovu toga je normalno načelo da ljudi imaju pravo da kritikuju i protestuju protiv neefikasnosti različitih državnih institucija. Ali važna stvar je umešanost stranaca u ovu stvar. Sećate se da je pre nekoliko godina policija ubila osobu u Americi, dok se u Iranu to nije dogodilo i ta osoba nije bila uhapšena, niti je ubijena. U Americi su bile demonstracije u vezi s tim događajem, ali da li se sećate da su francuski predsednik, francusko ministarstvo spoljnih poslova, britanski premijer, nemačka kancelarka ili drugi zvaničnici zauzeli taj stav i podržali demonstrante i izrazili saosećanje sa demonstrantima protiv američke vlade.

Ili, na primer, imali smo pitanje žutih prsluka nedeljama u Parizu. Teško da ćete naći bilo koji dokument u kom su američki kongres ili predsednik, biranski premijer ili nemački kancelar su podržali žute prsluke ili zauzeli stav protiv francuske Vlade. Niko ništa nije uradio. Važno je zašto su zapadne vlade, koje su igrale najveću i najvažniju ulogu u kršenju prava iranske nacije proteklih godina, pa čak i više od toga, igrale ulogu u negiranju života iranske nacije, kako mogu da podržavaju ljudska prava u Iranu. Mi smo narod koji je pod sankcijama. Prema svim međunarodnim propisima, humanitarna pomoć, kao što su hrana, lekovi i medicinska oprema nisu predmet sankcija, ali evropske zemlje su sve to sankcionisale iranskoj naciji. Zbog embarga ovih evropskih zemalja, uključujući Francusku, ubijena su neka iranska deca koja su bolovala od određenih bolesti, uključujući i bolest dece leptira. Ko je odgovoran za njihovo ubistvo? Uzrok tome su zemlje koje su ovoj deci zbog embarga onemogućavale pristup lekovima. Dostava lekova pacijentu treba da se vrši čak i u ratnim uslovima i u takvim uslovima su čak bolnice, sanitarna vozila su posteđeni od ratnih dejstava.

Molim vas da pitate Vlade u Evropi i Americi koje su zauzele stav po ovom pitanju, zašto su sankcionisali i ovu devojku zbog koje su sad protesti, kada su joj bili potrebni lekovi i niste dozvolili da lek stigne do nje? Embargo na lekove i medicinsku opremu Sjedinjenih Država i evropskih zemalja protiv iranske nacije je kazna bez diskriminacije za sve iranske građane. Evropljani nisu istinoljubivi, i lažni su u odbrani ljudskih prava.

Euronews Srbija

Ako je, kao što ste rekli, ljudima dozvoljeno da protestuju, zašto je onda protiv njih upotrebljena sila u nedavnim dešavanjima? Čuli smo da je u jednom slučaju policija pucala u devojku šest puta. Je li to tačno?

- To su laži koje zapadni mediji šire protiv Irana i iranskog naroda. Tokom cele godine, tokom nedelje, pa čak i dana, okupljamo se, izražavamo svoje mišljenje i čak protestujemo na raznim mestima u Iranu. Zašto se ovako nešto dešava kada ljudi lako mogu da izraze svoje nezadovoljstvo i proteste? Razlog je taj što Amerikanci i slepi Zapad žele da iskoriste svaki povod za podsticanje nestabilnosti. Svaka zemlja koja želi da živi samostalno i ne želi da oblikuje svoje ponašanje u okvirima Amerikanaca, postane meta za Amerikanaca, a Amerikanci pokušavaju da na sve načine izvrše pritisak na njih.

Kakav je sad status odnosa Irana sa Zapadom? Iran je posle ubistva komandanta Korpusa garde islamske revolucije otišao na granicu rata sa Izraelom, Amerikom i Zapadom. Rekli ste da ste imali plodne razgovore u Njujorku. Jedan broj američkih zatvorenika je oslobođen, a sada se govori o oslobađanju francuskih zatvorenika. Da li su to znaci relaksacije odnosa Irana sa Zapadom?

- Prvo, ta osoba koja ja napustila Iran, nije bio zatvorenik, već mu je bio zabranjen izlaz iz Irana, pošto je iranski državljanin. Što se tiče zatvorenika, imamo sporazume sa nekim državama na osnovu kojih vršimo razmenu zatvorenika. Nemamo ugovor sa nekim državama poput Sjedinjenih Država i nekih drugih evropskih zemalja. U takvima slučajevima naš pogled je humanitaran i tražimo mehanizme za oslobađanje zatvorenika, osim ako se radi o ljudima koji su počinili teška krivična dela. Nemamo nikakav sukob sa zapadnjacima, hoćemo da budemo nezavisni. Zapadnjaci imaju problem sa nama. Zapadnjaci ne žele našu nezavisnost. Želimo da budemo nacija sa nezavisnim postojanjem i identitetom, ali Amerika i Zapad to ne prihvataju i kažu da moram prihvatiti sve što je u okviru njihove politike, kao što kažu i nekim drugim zemljama i one slušaju. Naš narod to ne prihvata. Naš narod je hrabar, zreo i pametan.