Fokus

Dodeljena Nobelova nagrada za hemiju: Tri naučnika zaslužna za uvođenje "klik hemije" u eru funkcionalizma

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/10/2022

-

11:52

Dodeljena Nobelova nagrada za hemiju: Tri naučnika zaslužna za uvođenje "klik hemije" u eru funkcionalizma
Dodeljena Nobelova nagrada za hemiju: Tri naučnika zaslužna za uvođenje "klik hemije" u eru funkcionalizma - Copyright Tanjug/Christine Olsson/TT News Agency via AP

veličina teksta

Aa Aa

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju su Amerikanka Kerolin Bertoci, Danac Morten Meldal i Amerikanac K. Beri Šarples.

Nobelova nagrada za hemiju 2022. posvećena je olakšavanju teških procesa. Bari Šarples i Morten Meldal postavili su temelje za funkcionalni oblik hemije - "klik hemiju", u kojoj se molekularni gradivni blokovi spajaju brzo i efikasno. Karolin Bertoci je uzdigla "klik hemiju" u novu dimenziju i počela da je koristi u živim organizmima.

Hemičari su dugo bili vođeni željom da izgrade sve komplikovanije molekule. U farmaceutskim istraživanjima, ovo je često uključivalo veštačko obnavljanje prirodnih molekula sa lekovitim svojstvima. Ovo je dovelo do mnogih molekularnih konstrukcija koje su vredne divljenja, ali one su generalno dugotrajne i veoma skupe za proizvodnju, navodi se u saopštenju.

"Ovogodišnja nagrada za hemiju bavi se time da ne komplikujje stvari, već da radi sa onim što je lako i jednostavno. Funkcionalni molekuli se mogu izgraditi čak i jednostavnim putem", kaže Johan Akvist, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.

Beri Šarples započeo je čitavu priču. Oko 2000. godine skovao je koncept "hemije klikova", koji je oblik jednostavne i pouzdane hemije, gde se reakcije dešavaju brzo i izbegavaju se neželjeni efekti.

Ubrzo nakon toga, Morten Meldal i Beri Šarples, nezavisno jedan od drugog, predstavili su ono što je sada krunski dragulj "klik hemije": azid-alkin ciklodaciju katalizovanu bakrom. Ovo je elegantna i efikasna hemijska reakcija koja je sada u širokoj upotrebi. Između mnogih drugih upotreba, koristi se u razvoju farmaceutskih proizvoda, za mapiranje DNK i stvaranje materijala koji više odgovaraju svrsi.

Kerolin Bertoci podigla je "klik hemiju" na novi nivo. Da bi mapirala važne, ali neuhvatljive biomolekule na površini ćelija, razvila je reakcije klika koje rade unutar živih organizama. Njene bioortogonalne reakcije se odvijaju bez narušavanja normalne hemije ćelije.

Ove reakcije se sada koriste globalno za istraživanje ćelija i praćenje bioloških procesa. Koristeći bioortogonalne reakcije, istraživači su poboljšali ciljanje lekova protiv raka, koji se sada testiraju u kliničkim ispitivanjima.

"Klik hemija" i bioortogonalne reakcije odvele su hemiju u eru funkcionalizma što donosi najveću korist stanovništvu.

Uskoro opširnije na Euronews.rs

Komentari (0)

Svet