Najveći izazov za kralja Čarlsa III: Mnoge zemlje su samo zbog kraljice bile članice Komonvelta, šta će biti sada

Najveći izazov kralja Čarlsa III, nakon smrti njegove majke i višedecenijske kraljice zemalja Komonvelta Elizabete II biće da održi ovaj savez na broju. Neke zemlje su i ranije najavljivale odbacivanje monarhije, što je nedavno učinio i Barbados, postavši republika.

Nakon smrti Kraljice Elizabete II koja je uživala posebno poštovanje, ponovo su aktuelizovane teme o izlasku pojedinih zemalja iz Komonvelta, koju trenutno uz Veliku Britaniju čini 14 zemalja.  Poslednja zemlja koja je najavila da će se građani na referendumu izjašnjavati da li će postati republika Antigva i Barbuda.

Premijer ove ostrvske zemlje Gaston Braun najavio je tu mogućnost samo nekoliko dana posle smrti britanske kraljice Elizabete II, ističući da će se referendum održati u naredne tri godine.

On je dodao da taj potez neće biti preduzet iz neprijateljstva kao i da ne veruje da će građani Antigve i Barbuda glasati za republiku na referendumu.

Među državama u kojima se ideja izlaska iz Komonvelta pominjala i ranije jeste i Australija.Međutim, premijer Entoni Albaneze, uprkos naporima koje ulaže od kada je preuzeo funkciju posle izbora u maju ove godine da ta država postane republika, izjavio je juče da nije vreme za promenu, već za odavanje poštovanja životu britanske kraljice Elizabete II.

Albaneze je ranije rekao da održavanje referenduma o tome da Australija postane republika nije prioritet njegovog prvog trogodišnjeg mandata.

Sličnog stava je i premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern. Ona je rekla da smatra da će Novi Zeland u budućnosti postati republika i da će se to desiti tokom njenog života, ali da sada postoje mnogo važnija pitanja za njenu vladu.

Iako od Elizabetine smrti 8. septembra, Ardern nije pričala o tome da bi Novi Zeland mogao da postane republika, prethodno je podržala tu ideju.

"Bilo je debata, mnogo godina unazad. Svoj sam stav iskazala jasno nekoliko puta. Verujem da će Novi Zeland to postati vremenom, tokom mog života, ali ne očekujem da će se to desiti u skorije vreme, niti da će biti na dnevnom redu sada", dodala je ona.

Kako poznavaoci prilika ističu jedno od pitanja u kojima će Čarls morati da pokaže svoju uspešnost poput njegove majke upravo će biti pitanje zemalja koje su u njegovoj nadležnosti, a koje odbacuju monarhiju.

Poslednja zemlja koja je to učinila je Barbados, koja se na taj korak odlučio prošle godine.

"Čarls III dolazi na dobro pripremljen teren"

Bojazan da će Komonvelt početi da se klima nakon smrti kraljice Elizabete koja je uživala posebno poštovanje postoji, a pisac i hroničar kraljveske porodice Fil Dampier ocenio je u razgovoru za Euronews, da može doći do različitiog razvoja situacije u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon kraljičine smrti.

"Barbados je, naravno, odbacio monarhiju prošle godine, što je po meni velika sramota jer je urađeno bez referenduma. I sada ćemo morati da sačekamo i vidimo šta se dešava u ostalim državama poput Australije, Novog Zelanda, Jamajke, zemljama u Karibima. Znate, neke od njih će želeti da se reše monarhije jer ne osećaju isto prema Čarlsu kao što su osećali prema kraljici. Biće zanimljivo videti koja će zemlja to učiniti, a koja neće", navodi on.

Dampier kaže da su moguća i neka iznenađenja, ali smatra da je Australija daleko bliže takvoj odluci nego što neki političari misle.

"Poslednji put kada su imali referendum su odlučili da zadrže monarhiju, ali su tada na tronu imali kraljicu. Videćemo, ali jedna stvar je jasna bila s kraljicom tokom godina i ostaće jasna u eri Čarlsa a to je da je takva odluka apsolutno pravo odluke tih država da li će zadržati monarhiju ili neće", dodaje.

Međutim, bivši ambasador Srbije u Londonu Ognjen Pribičević rekao je danas za Tanjug da se o odbacivanju krune od strane pojedinih zemalja priča već 50 godina.

"I ništa se spektakularno nije desilo, zato što je brend tako jak. Australiji, Kanadi, ili zemljama u Africi, to uopšte nije potrebno, ali oni to zadržavaju zbog brenda. Ako je tu monarhija, te zemlje bolje zvuče i to znači da će dobiti neki posao, investiciju, da će imati više turista", navodi Pribičević.

Tanjug AP/Kirsty Wigglesworth

On ističe da je kraljica Elizabeta II stvorila od Velike Britanije jedan od najvećih svetskih brendova i da njena smrt znači kraj jedne velike epohe.

"Kraljica Elizabeta uradila je neverovatnu stvar, pošto je uspela da pomogne da se monarhija prilagodi vremenu, u situaciji kada se vrlo teško prilagođavaju i mnogo mlađi ljudi. Ona je sa svojih 90 godina i dalje modifikovala monarhiju i napravila ono što je ona danas - uz SAD, engleski jezik i kraljicu - najveći svetski brend", rekao je Pribičević za Tanjug.

Istakao je da će se njena smrt odraziti na Veliku Britaniju, jer tvorca brenda više nema, ali je on toliko čvrst da princ Čarls, koji je dugo čekao na presto, dolazi na jako pripremljen teren.

"Čarls će dinamizirati pre svega svoj odnos prema zemljama Komonvelta. Biće aktivniji i njegovo pojavljivanje u javnosti biće češće, što mu godine dozvoljavaju", smatra Pribičević.

Šta je Komonvelt?

Komonvelt je dobrovoljno udruženje 56 nezavisnih i ravnopravnih država. U njemu živi 2,5 milijardi ljudi, a uključuje i napredne ekonomije i zemlje u razvoju. Trideset dve članice su male države, uključujući mnoge ostrvske države, a vlade članice su se složile sa zajedničkim ciljevima kao što su razvoj, demokratija i mir.

Koreni Komonvelta sežu do britanske imperije, ali danas se svaka zemlja može pridružiti modernom Komonveltu. Poslednje dve zemlje koje su se pridružile Komonveltu bili su Gabon i Togo 2022. godine.

Prema formuli Londonske deklaracije, kraljica Elizabeta II je na čelu Komonvelta. Kada monarh umre, naslednik krune ne postaje automatski novi poglavar Komonvelta. Međutim, na sastanku u aprilu 2018, lideri Komonvelta su se složili da tadašnji princ Čarls nasledi svoju majku na čelu. Ovaj položaj je simboličan, predstavlja slobodno udruživanje nezavisnih članova, od kojih su većina republike, a pet ima monarhe različitih kraljevskih kuća (Brunej, Esvatini, Lesoto, Malezija i Tonga).

Nakon kraljičine smrti 8. septembra 2022. godine, kralj Čarls III je postao šef Komonvelta.

Tanjug/AP/Victoria Jones

Međutim, novoproglašeni kralj Čarls III sada će morati da dobije odobrenje svake od članica Krunskih zemalja Komonvelta, odnosno 15 zemalja koje priznaju britanskog monarha kao svog kralja i šefa države.

Konkretne zemlje u kojima je kao poglavar bila priznata kraljica Elizabeta II čini zapravo 15 zemalja -  Ujedinjeno Kraljevstvo, Antigva i Barbuda, Australija, Bahame, Belize, Grenada, Jamajka, Kanada, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Solomonova Ostrva i Tuvalu.