Igre 
Uoči godišnjice terorističkog napada, Bajden ponovo produžio vanredno stanje
Komentari10/09/2022
-19:40
Američki predsednik Džozef Bajden produžio je na još godinu dana vanredno stanje, koje je uvedeno 14. septembra 2001. posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra iste godine.
"Produžavam za još jednu godinu vanredno stanje proglašeno 14. septembra 2001. godine, proglasom 7463, a u vezi sa terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine", poručio je Bajden, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće.
Bajden je naglasio da je i dalje prisutna teroristička pretnja koja je dovela do prve deklaracije o uvođenju vanrednog stanja 14. septembra 2001, posle napada na Njujork i Vašington.
''Iz tog razloga, zaključio sam da je neophodno produžiti važenje i posle 14. septembra 2022. nacionalnog vanrednog stanja s obzirom na teroristički pretnju'', precizirao je Bajden.
U Sjedinjenim Američkim Državama sutra će biti obeležena 21. godišnjica napada terorističke mreže Al Kaide na Njujork i Vašington.
Tog dana su islamski teroristi oteli četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u savremenoj istoriji.
Ukupno je, prema zvaničnim podacima, živote izgubilo 2.977 ljudi, ne računajući 19 otmičara, većina njih u Njujorku.
Povezane vesti
U nedelju 21 godina od napada Al Kaide
U Sjedinjenim Američkim Državama sutra će biti obeležena 21. godišnjica od kada su islamski teroristi oteli četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u savremenoj istoriji.
Predsednik SAD DŽozef Bajden obratiće se tim povodom i položiti venac kod Pentagona, saopštila je Bela kuća, preneo je AP.
Prva dama DŽil Bajden govoriće na Nacionalnom memorijalnom obeležju leta 93 u Šenksvilu, u Pensilvaniji.
Potpredsednica Kamala Haris i njen suprug prisustvovaće u Njujorku ceremoniji komemoracije u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar.
U utorak 11. septembra 2001. godine, napadači samoubice oteli su američke putničke avione i udarili njima u dva njujorška nebodera, ubivši hiljade ljudi.
Ovaj napad ostaje jedan od najtraumatičnijih događaja veka, ne samo za Ameriku već i za ostatak sveta, preneo je Bi-Bi-Si.
Četiri aviona koja su letela nad istočnim delom Sjedinjenih Američkih Država istovremeno je oteo mali tim otmičara.
Povezane vesti
Oni su zatim upotrebljeni kao džinovski navođeni projektili kako bi udarili u zgrade simbole Njujorka i Vašingtona.
Dva aviona udarila su u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
Prvi je udario u Severnu kulu u 08:46 časova po istočnom vremenu, drugi je udario u Južnu kulu u 09:03 sati.
Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima, i obavivši čitav grad gustim dimom.
Za manje od dva sata, obe kule od 110 spratova srušile su se u ogromnom oblaku dima.
U 09:37 časova, treći avion uništio je zapadno krilo Pentagona - ogromnog sedišta američke vojske nadomak Vašingtona, glavnog grada države.
Četvrti avion srušio se u polje u Pensilvaniji u 10:03, nakon što su putnici pružili otpor.
Veruje se da su otmičari nameravali da napadnu zgradu Kapitola u Vašingtonu.
Sveukupno je živote izgubilo 2.977 ljudi ne računajući 19 otmičara, većina njih u Njujorku.
Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u četiri aviona, u Kulama bliznakinjama, poginulo je 2.606 ljudi na licu mesta ili kasnije od povreda, a u Pentagonu je stradalo 125 ljudi.
Najmlađa žrtva bila je dvogodišnja Kristina Li Henson, koja je umrla u jednom od aviona sa roditeljima Piterom i Sju.
Najstariji je bio 82-godišnji Robert Norton, koji je bio u drugom avionu sa suprugom Žaklinom, sa kojom je putovao na svadbu.
Kad je udario prvi avion, procenjuje se da je u kulama bilo 17.400 ljudi.
Niko nije preživeo iznad zone udara u Severnoj kuli, ali je 18 njih uspelo da pobegne sa spratova iznad zone udara u Južnoj kuli.
Među žrtvama bilo je državljana iz 77 zemalja.
Njujork je izgubio 441 pripadnika službi hitnih intervencija.
Hiljade ljudi je ranjeno ili je kasnije razvilo bolesti povezane sa napadima, a među njima i vatrogasci koji su radili u ruševinama.
Napade je iz Avganistana isplanirala ekstremistička islamistička mreža Al kaida.
Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al kaida je krivila SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu.
Otmice je izvelo 19-oro ljudi, radeći u tri tima od po pet članova i jednom od četiri - u avionu koji se srušio u Pensilvaniji.
Svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku i to u letačkim školama u SAD.
Petnaest otmičara bili su Saudijci kao i sam Bin Laden.
Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.
Manje od mesec dana posle napada, predsednik SAD DŽordž V. Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije, kako bi iskorenio Al kaidu i pronašao Bin Ladena.
Međutim, američka vojska je tek 2011. godine konačno locirala i ubila Bin Ladena u susednom Pakistanu.
Navodni planer napada od 11. septembra, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Pakistanu 2003. godine.
Od tada ga drže u američkom pritvoru u Zalivu Gvantanamo gde još uvek čeka na suđenje.
Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti "Nulta tačka" - mesto na kom su se srušile Kule bliznakinje.
Na toj lokaciji sada se nalaze spomenik i muzej, a zgrade su ponovo podignute, ali drugačijeg izgleda.
Završena centralna građevina - Svetski trgovinski centar Jedan iliti "Kula slobode" - još je viša (541 metar) od originalnog Severnog tornja, koji je bio visok 417 metara.
Renoviranje Pentagona potrajalo je nešto manje od godinu dana, a osoblje se vratilo u kancelarije u avgustu 2002. godine.
Komentari (0)