NASA traži nazad svoje bubašvabe: Mesečeva prašina i insekti iz misije Apola 11 završili na aukciji

NASA želi nazad svoju mesečevu prašinu i bubašvabe. Američka svemirska agencija je zatražila od bostonske aukcijske kuće RR da zaustavi prodaju mesečeve prašine prikupljene tokom misije Apolo 11 1969. godine, kojom su kasnije hranjene bubašvabe tokom eksperimenta kako bi se utvrdilo da li lunarna stena sadrži bilo kakvu vrstu patogena koji predstavlja pretnju za zemaljski život.

Materijal, rekao je advokat NASA u pismu aukcionaru, još pripada američkoj saveznoj vladi. Materijal iz eksperimenta, uključujući bočicu sa oko 40 miligrama mesečeve prašine i tri leša bubašvaba, trebalo je da bude prodat za najmanje 400.000 dolara, ali je povučen iz bloka za aukciju, saopštili su iz RR.

"Svi Apolo uzorci, kako je navedeno u ovoj kolekciji predmeta, pripadaju NASA i nijednoj osobi, univerzitetu ili drugom entitetu nikada nije data dozvola da ih čuva nakon analize, uništenja ili druge upotrebe u bilo koju svrhu, posebno za prodaju ili pojedinačno prikazivanje", navodi se u pismu koje je NASA uputila 15. juna.

"Tražimo da više ne olakšavate prodaju bilo kakve robe koja sadrži elemente iz eksperimenata koje je omogućila misija Apola 11 (to uključuje bubašvabe, kao i ostale uzorke), kao i da zaustavite proces licitacije", dodali su iz NASA.

Tanjug AP/Lawrence McGlynn/RR Auction photo via AP

U drugom pismu od 22. juna, NASA advokat je zatražio od RR aukcijske kuće da sarađuje sa trenutnim vlasnikom materijala kako bi bio vraćen saveznoj vladi.

Misija Apolo 11 donela je više od 21 kilograma lunarnog kamenja na Zemlju. Nekima su hranjeni insekti, ribe i druga mala stvorenja da bi se videlo da li će ih to ubiti.

Bubašvabe koje su hranjene mesečevom prašinom donete su na Univerzitet u Minesoti gde ih je entomolog Marion Bruks secirala i proučavala. Ona je rekla da nije pronašla nikakve dokaze da je bilo zaraznih agenasa, odnosno da je materijal sa meseca bio toksičan ili izazvao bilo kakve negativne efekte, objavljeno je u listu "Mineapolis tribjun" 1969. godine.

Međutim, mesečev kamen i bubašvabe nikada nisu vraćeni agenciji NASA, već su bili izloženi u kući Bruks, a njena ćerka ih je 2010. godine prodala osobi koja ih sada stavlja na aukciju, a čiji identitet RR ne želi da otkrije. Advokat ove aukcijske kuće Mark Zejd rekao je da nije neobično da treća strana polaže pravo na nešto što je stavljeno na licitaciju.

"NASA ima iskustvo u potrazi za predmetima koji se odnose na rane svemirske programe, iako su bili nedosledni u tome", rekao je Zejd. Po sopstvenom priznanju, NASA je u jednom od svojih pisama priznala da nije znala za prethodnu aukciju predmeta iz eksperimenta sa bubašvabama.

"Ranije smo sarađivali sa NASA i uvek smo sarađivali sa vladom SAD kada polažu pravo na predmete. Na kraju krajeva, želimo da se ponašamo na odgovarajući način i zakonito", rekao je Zejd.

On je dodao da se predmeti za sada nalaze u ovoj aukcijskoj kući, ali da će na kraju NASA i osoba koja ih prodaje morati da nađu zajedničko rešenje.