Igre 
Rat u Ukrajini 100 dana kasnije: Kraj se ne nazire, strah od eskalacije na jesen, stručnjaci: Cilj Rusije ostaje nejasan
Komentari03/06/2022
-19:19
Rat u Ukrajini ušao je u 100. dan, a za sada ni ruska ni ukrajinska strana nisu blizu pobede, dok su mirovni pregovori u zastoju. Ujedinjene nacije procenjuju da je u sukobu stradalo 4.100 civila, a da je broj izbeglica veći od šest miliona. Trenutno se teške borbe vode u Severodnjecku, a predsednik Ukrajine tvrdi da 20 odsto teriotrije kontrolišu Rusi.
Istovremeno, Evropska unija odobrila je usvajanje šestog paketa sankcija Rusiji, te se čeka početak važenja istih, nakon objave u službenom listu EU. Takođe, nove sankcije Rusiji uvode i Sjedinjene Američke Države. Moskva nije iznenađena novim američkim merama, ali ponavlja da takva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju.
Prema oceni sagovornika Euronews Srbija Ukrajini je u velikoj meri značila vojna pomoć koju je dobijala, te se neprestano vode borbe. Ističu da se za sada kraj ne nazire i da se tokom jeseni mogu intezivirati sukobi.
"Još uvek nejasan glavni cilj"
Govoreći o trenutnoj situaciji i vojnim ciljevima, Vladimir Gligorov iz Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču rekao je za Euronews Srbija da je ključna pouka to što od početka invazije na Ukrajinu, pa sve i do ovog 100. dana nejasan pravi cilj Rusije.
"Invazija na ukrajinu je počela sa nejasnim političkim ciljem, izgledalo je da se teži zauzimanju cele Ukrajine, pod pretpostavkom da će ukrajinski narod da se digne protiv vlasti. To nije uspelo i sada je potpuno nejasno koji je tačno politički cilj, jer ono što se sad kaže da je reč samo o Donbasu ne izgleda ubedljivo", kazao je Gligorov.
Kada je reč o dosadašnjoj pomoći Ukrajini, on je rekao da je ona svakako veoma značajna i da će dalja odluke o načinu i količini pomoći zavisiti od toga koliko će sve da traje.
"Ako bi došlo do neke vrste prekida vatre stvari bi se menjale, sledeći korak bi bio da se organizuje privredni i građavinski, ljudski oporavak Ukrajine, to će biti glavni zadatak, to će biti neophodno. Sve to naravno zavisi do kada će ova, verovatno najgora faza sukoba, da traje", naveo je Gligorov.
Povezane vesti
"Drugačija taktika"
Sa druge strane, Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam rekao je da se čini da je Rusija sada za razliku od prvih dana rata, opredelila za drugačiju taktiku.
"Bojim se da se za razliku od prvih nedelja prešlo na drugu vrstu taktike, na tzv. opozicionirano radovanje. Najveće koncentracije borbi su upravo oko Severodonjecka i pokušaj je da se prođe ka Krematonsku, a ostali deo fronta čini se da suštinski miruje", kazao je Radulović za Euronews Srbija.
Kako je rekao, na tom delu fronta su angažovani vojnici pripadici ukrajinskih oržanih snaga koji imaju godine borbenih iskustava i to je bitan faktor.
Govoreći o pomoći Ukrajini, rekao je da ako se pogledaju izjave i rekacije u Rusiji, ta zemlja nije računala na takvu pomoć kada je počela invaziju.
"Štaviše oni će okriviti Federalnu službu bezbednosti koja nije dala prave podatke i precizne informacije kako će biti dočekane ruske snage koje budu prešle granicu sa Ukrajinom. Na početku rata se očekivalo da će to biti jedansvojevrsni blickrig, a došli smo do toga da govorimo o 100 dana rata i da se agonija nastavlja. Ruska logistika je pretrpela velike gubitke jer je činjenica da je brzi prodor zahtevao da imate gubitke i u ljudstvu i u tehnici sa strane", navodi Radulović.
On je rekao da se nije očekivalo ni na Zapadu da Ukrajina pruži adektavan otpor, a onda kada je situacija počela da se razvija u tom pravcu, počela je da stiže pomoć.
Govoreći o vojnoj pomoći koja je stizala Radulović je naveo da su sada u Ukrajini savremeni sistemi.
Povezane vesti
"Kao prvo, Ukrajina je imala problem sa dejstvom na daljinama na 70km tu su trpeli gubitke, a to će sada moći. Sada će se reći na savremene sisteme. Kako sada stvari stoje Ukrajina će lansirnim vozilima koje će doći moći da dejstvuje ne samo po položajima artiljerije već i po komandnim centrima koji se nalaze iza prve linije fronta", kazao je on.
Efekat sankcija
Kada je reč o sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji, a najnoviji je šesti paket sankcija EU, Vladimir Gligorov iz Instituta za međunarodne ekonomske studije rekao je da su sankcije mera koja ne može da daje efekte odmah, ali su posledice dugoročnije. On je to uporedio sa sankcijama koje su 90ih uvedene Srbiji.
"To nije neko najbolje poređenje, ali je za gledaoce najjednostavnije. Pravi efekat sankcija koje su uvedene Srbiji '92 i '93 godine, osetio se tek nakon godinu - dve dana, rekao je Gligorović i dodao da se isto može očekivati i za Rusiju, ali da je to veća zemlja koja ne trpi sankcije celog sveta.
Povezane vesti
"S vremenom će te sankcije ostvariti željeni cilj, jer je teško videti da će se od njih odustati s obzirom da je njihov glavni cilj da se zapadni svet oslobodi zavisnosti od ruskih izvora energije, a to je sa ruske tačke gledišta najvažniji privredni resurs na duži rok. Ako se to ostvari, a ostvariće se ukoliko se stvar u Ukrajini oduži i ne bude političkog, mirovnog rešenja onda će to biti dugoročan veliki trošak za rusku privredu", rekao je Gligorović za Euronews Srbija.
Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam zaključio je da je trenutno situacija daleko od kraja, iako se može očekivati zatišje tokom leta, izuzez Luganske i Donjecke oblasti.
"Bojim se da će se tokom jeseni intezivirati sukobi", naveo je Radulović.
Komentari (0)