Igre 
Lideri G7 i NATO traže strategiju za nastup prema Kini, mogli bi da imaju neočekivanog "džokera"
Komentari14/06/2021
-19:56
Kina je bila jedna od ključnih tema kada je u pitanju nedavno završeni samit G7 zemalja. Između ostalog, postignut je konsenzus o tome da je potreban zajednički stav u pogledu onoga što su članice G7 nazvale "kršenjem osnovnih ljudskih sloboda u Kini". Ova azijska zemlja bila je jedna od glavnih tema današnjeg NATO samita. Šta to u vezi sa Kinom najviše smeta liderima zapadnih svetskih sila?
"Potreban odgovor ono što se jasno vidi"
Na samitu G7 je postignut dogovor da je neophodno da članice zajedno istupe prema "nepravedno niskim cenama izvozne robe iz Kine", kako je rekao jedan od zvaničnika iz administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Dodao je i da postoji posvećenost da se skrene pažnja na "zloupotrebu ljudskih prava i kršenje osnovnih sloboda" u Kini, kao i da se preduzme akcija kao odgovor na ono "što se jasno vidi".
"Rekao bih da je bilo jednoglasnosti u pogledu spremnosti da se skrene pažnja na zloupotrebu ljudskih prava i kršenja osnovnih sloboda", kazao je neimenovani zvaničnik, a preneo Rojters.
Takođe, lideri G7 pozvali su Kinu i da "poštuje ljudska prava u poluautonomnom gradu Hongkongu i u pokrajini Sinđijangu, gde živi muslimanska ujgurska manjina".
Saopštili su i da su zabrinuti zbog situacije u Istočnom i Južnom kineskom moru i oštro se usprotivili jačanju tenzija u Tajvanskom moreuzu.
Tanjug/AP/Patrick Semansky
Lideri G7 su podržali i novi globalni plan pomoći siromašnim zemljama za izgradnju infrastrukture, u nastojanju da odgovore na kinesku inicijativu "Pojas i put".
Povezane vesti
Odobreno je pokretanje plana "Izgradimo bolji svet" (B3W), vrednog 40.000 milijardi dolara, kojim bi se pomoglo smanjenje nedostatka infrastrukture u zemljama u razvoju.
"Prošlo je vreme kad je mala grupa zemalja donosila velike odluke"
U odgovoru na navode lidera G7, iz Kine su poručili da su "davno prošli dani kada su globalne odluke donosile male grupe zemalja".
Kineska ambasada u Londonu je izrazila veliko nezadovoljstvo i oštro se usprotivila spominjanju Sinđijanga, Hongkonga i Tajvana, ističući da su navedene "iskrivljene činjenice i prikazane zlokobne namere nekoliko zemalja, kao što su SAD", preneo je Rojters.
Kao odgovor na saopštenja lidera G7, portparol kineske ambasade u Londonu je rekao i da su odavno prošli dani kada su globalne odluke donosile male grupe zemalja.
Stav Kine je da su sve države jednake, bez obzira da li su velike ili male, siromašne ili bogate, i da svetska pitanja treba rešavati u konsultaciji sa svim zemljama, dodao je on.
"Nedozvoljeno je mešanje u unutrašnja pitanja Kine i niko ne sme da kleveta Kinu i da ugrožava njene interese. Odlučno ćemo braniti naš nacionalni suverenitet, bezbednost i interese i suprotstaviti se svakoj nepravdi i napadima", navodi se u saopštenju ambasade Kine u Londonu.
Stoltenberg: "Kina nije neprijatelj"
Kada je sastanak 30 zemalja članica NATO u pitanju, za sada je poznato samo da će Kina biti jedna od tema.
Povezane vesti
"Pitanja koja su danas na agendi tiču se svih nas. Prvi od izazova sa kojima smo suočeni je Rusija, ali i u sve većoj meri Indo-pacifički region sa Kinom", rekla je kancelarka Nemačke Angela Merkel.
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, poručio je da je zabrinut jer Kina brzo širi svoj nuklearni arsenal i vojno sarađuje sa Rusijom. On je pozvao članice da odgovore na uspon Kine i ocenio da je sastanak "ključan trenutak" za Alijansu..
"I dalje smo zabrinuti zbog čestog nedostatka transparentnosti i upotrebe dezinformacija u Kini. Ne ulazimo u novi hladni rat i Kina nije naš protivnik, niti neprijatelj. Ali kao savez moramo zajedno da se pozabavimo izazovima koje uspon Kine predstavlja za našu bezbednost", rekao je Stoltenberg.
Tanjug AP/Olivier Hoslet
Povezane vesti
On je rekao da je neophodan odgovor na ekonomski, politički i vojni uspon Kine, i da će konačno saopštenje sa samita "zacementirati novu strategiju prema Pekingu".
"Kina nam se približava. Vidimo ih u sajber prostoru, vidimo Kinu u Africi, ali takođe vidimo kako Kina uveliko ulaže u našu ključnu infrastrukturu. Znamo da Kina ne deli naše vrednosti. Moramo zajedno da odgovaramo kao savez", naglasio je, dodajući da Kina "nije neprijatelj ili protivnik".
Bajden jača savezništvo sa Evropom
Kako prenosi list Gardijan, veliki deo odnosa lidera G7 i NATO prema Kini diktiran je načinom na koji se američki predsednik Bajden odnosi prema ovoj azjskoj zemlji. Bajdenov plan je, za razliku od onog koji je bio Trampov, da osigura podršku evropskih zemalja u "trgovinskom ratu" sa Kinom.
Još jedna stvar zbog koje bi zemlje Evrope mogle da budu zainteresovane da se priklone SAD, jeste to što im Bajden ukazuje na one momente u kojima će zapravo u one biti uhvaćene u "unakrsnoj vatri" između SAD i Kine.
Ipak, Bajden je odlučio da ne bude sve samo šuplja priča, već i da evropskim liderima predoči kredibilnu ekonomsku strategiju kojom će moći da se suprotstave kineskom modelu državnog kapitalizma. Upravo ta ideja stoji iza plana "Izgradimo bolji svet", kojim se zemljama u razvoju nudi ulaganje u luke, puteve i digitalnu infrastrukturu.
Jakob Funk Kjerkegor iz Nemačkog Maršal Fonda za Gardijan je rekao kako se čini da Bajdenova strategija već donosi uspeh, i da su za to "užasni diplomatski potezi Kine jednako zaslužni koliko i bilo šta što su SAD uradile".
Mario Dragi "džoker" protiv Kine
Osim Bajdena, postoji još jedna, pomalo neočekivana figura koja bi mogla da bude ključna za stav G7 lidera prema Kini.
U pitanju je trenutni premijer Italije kome je ovo prvo prisustvoanje G7 samitu, Mario Dragi.
Italija se 2019. godine pridružila kineskom planu "Pojas i put", a u periodu od 2000. do 2019. godine, Kina je u ovoj zemlji uložila u investicije 15.9 milijardi evra.
Osnivač italijanskog pokreta Pet zvezdica, Bepe Grilo, čak se i sastao sa kineskim ambasadorom istog dana kada je Dragi došao na samit G7.
EPA/Riccardo Antimiani
Mario Dragi će pokušati da približi Italiju zapadnim zemljama i da je odalji od Kine, a to je i dokazao sprečivši italijansku telekomunikacionu kompaniju "Fastveb" da zaključi ugovore sa kineskim kompanijama Huavej i ZTE.
Boris Džonson, premijer Velike Britanije, trebalo bi da stoji rame uz rame sa Bajdenom kada je Kina u pitanju, ali je ipak malo manje spreman na akciju od svog italijanskog kolege.
Tako je britanska vlada prošle nedelje odbila predlog kojim bi se uvele sankcije Kini zbog navodnog prisilnog rada, i saopštila da "Kina nudi više mogućnosti ekonomiji Ujedinjenog kraljevstva nego bilo koje drugo tržište".
Komentari (0)