Bajdenova poseta Evropi: 11 tačaka neslaganja Amerike i Evropske unije

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden će se uskoro sastati sa članovima G7 grupe zemalja, ali i sa NATO liderima, kao i čelnim ljudima Evropske Unije.

Ovo će biti njegov prvi boravak u Evropi od kako je na poziciji američkog predsednika a neće mu biti lako, jer i dalje ima dosta tačaka koje predstavljaju "kamen spoticanja" u odnosima SAD i EU.

1. "Carinski trgovinski rat"

Džo Bajden je ostao na istom putu koji je Donald Tramp zacrtao kada je u pitanju trgovinska politika zemlje, a to uključuje i carine na čelik i blokadu sudskog sistema Svetske trgovinske organizacije (STO), piše Politiko.

Bajdenova "kupujte američko" politika favorizuje američke kompanije na velikim javnim tenderima, što je jedan od razloga zbog kojih Brisel priprema novo pravno sredstvo za osiguravanje reciprociteta u velikim javnim ugovorima. Posle gotovo deset godina, EU konačno kreće u planove za jačanje velikih kompanija, što bi moglo naškoditi SAD-u.

Brisel i Vašington su se dogovorili da objave privremeno "primirje" kada su u pitanju carine na čelik, aluminijum i Erbas-Boing saobraćaj. Međutim, dugoročno rešavanje trgovinskih sporova biće pravi test za odnos između Evrope i SAD.

2. Odricanje od patenata vakcine

Vašington je nedavno promenio mišljenje, odlučivši da podrži odricanje od patenata kada je u pitanju vakcina protiv koronavirusa. Evropska unija se već duže vreme protivi sličnom predlogu u STO. 

Pexels

Cilj Vašingtona je da omogući širu proizvodnju vakcina protiv koronavirusa, time što vakcine ne bi bile zaštićene patentima, dok EU smatra da ovo ne bi funkcionisalo, i navodi ograničavajuće faktore poput kapaciteta proizvodnje. Ipak, nisu sve države članice EU saglasne sa ovim stavom - Italija i Belgija se protive.

3. Razmena podataka

Prošlo je gotovo godinu dana otkako je Vrhovni sud EU poništio ugovor o razmeni podataka sa SAD pod nazivom "Štit privatnosti", zbog straha od zloupotrebe. Već drugi put ovakav ugovor je "ugašen" od strane EU sudija pre nego što je i potpisan, a pritisak da stupi na snagu je sve jači.

Brisel i Vašington nisu saglasni oko izmena koje bi u ugovoru trebalo napraviti kako bi se ispunili visoki zahtevi EU kada je u pitanju privatnost, ali Bajden će verovatno hteti da iskoristi posetu Evropi da "pogura" pravljenje izmena, u razgovoru sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen.

Ulozi su veliki. "Štit privatnosti" je trebalo da bude platforma za milijarde dolara u okviru digitalne trgovine između SAD i EU, i kompanije sa obe strane Atlantika već gotovo godinu dana snažno se zalažu za novi ugovor. 

4. Trgovina sa Kinom

EU je u decembru sklopila investicioni sporazum sa Pekingom, usred pritiska SAD na Kinu da isporuči nove informacije koje bi mogle da rasvetle poreklo koronavirusa.

Džo Bajden tada još uvek nije položio zakletvu, ali se ipak oglasio kako bi upozorio EU da ovaj dogovor sa Kinom možda i nije u njihovom najboljem interesu. budućnost ovog sporazuma je neizvesna jer i Evropski parlament ima neke prigovore, ali to ne znači da su Vašington i Brisel na istoj strani kada je u pitanju trgovina sa Kinom.

Pixabay

Iako su SAD zabranile uvoz proizvoda iz regiona Sinđijang zbog zabrinutosti oko načina na koji se amo tretiraju radnici, EU nije uvodila takva ograničenja. 

5. Cene lekova

Često su se SAD žalile da Evropa premalo plaća lekove, ostavljajući farmaceutske kompanije da se većinom oslanjaju na predaju u SAD kako bi opstale. 

Takozvane "procene zdravstvene tehnologije" su uobičajene u Evropi više od dve decenije, i zaslužne su za sprečavanje nagle promene cena lekova i održavanje zdravstvenih sistema pristupačnim.

Bajden je obećao da će se pozabaviti cenama lekova, a neki od demokrata u SAD su čak izradili i nacrt zakona koji bi saveznoj vladi dao moć da pregovara o cenama. Međutim, ovaj nacrt već nailazi na protivljenje drugih članova iz njihove partije, koji žele umerenije reforme. 

Podela u partiji bi proizvođačima lekova mogla da omogući izbegavanje onoga što smatraju "najgorim mogućim scenariom za cene lekova u SAD", ali ovo pitanje će nastaviti da bude tačka spoticanja između SAD i Evrope.

6. Oporezivanje velikih tehnoloških kompanija

Očekuje se da će za manje od mesec dana biti postignut dogovor o promeni svetskog poreskog režima. 

Nakon što je administracija SAD predstavila nove predloge, čije su "mete" 100 najvećih svetskih kompanija, zemlje Evrope (a posebno Francuska), nestrpljive su da uključe velike tehnološke kompanije u proces oporezivanja.

Ipak, ništa još nije definitivno. Sjedinjene Američke Države su nametnule, pa ubrzo odložile, milijarde dolara poreza mnogim zemljama uključujući i evropske.

Evropska komisija takođe treba da objavi sopstveni sistem digitalnih poreza koji bi mogao da zakomplikuje poslednje dane pregovora. 

Tanjug AP/John Locher

Oči američkih zakonodavaca toliko su uprte u međunarodne pregovore o multinacionalnom porezu na dobit preduzeća, da je većina njih previdela digitalni porez koji će EU posebno predložiti. 

7. Pitanje veštačke inteligencije

Evropa pokušava da započne pregovore sa SAD o kontroli veštačke inteligencije (AI) još od kako je Džo Bajden došao na vlast, ali se Vašington i dalje ne oglašava.

Evropska unija želi da stvori globalni zlatni standard za bezbedno korišćenje AI, ali će SAD, u kojima se nalaze najveće svetske kompanije koje se ovom oblašću bave, teško pristati na pravilnik sastavljen u Briselu.

Čanica Evropske komisije Margaret Vestager, nedavno je izjavila da će samit EU i SAD pokrenuti transatlantsku inicijativu namenjenu jačanju tehnološke saradnje, nazvanu Trgovinsko-tehnološki savet. 

Međutim, SAD još uvek nisu odgovorile na "sporazum o veštačkoj inteligenciji" koji je u decembru predstavila predsednica Ursula fon der Lejen.

Na obe strane Atlantika sve je veća zabrinutost zbog toga za šta sve veštačka inteligencija može da se koristi u rukama autoritarnih država poput Kine, a SAD i EU su saglasni da bi tehnologije trebalo razvijati na osnovu demokratskih vrednosti. Doduše, nikome nije jasno šta to u stvari znači.

U aprilu je Evropska komisija predložila prvi zakon o veštačkoj inteligenciji na svetu, kojim se reguliše upotreba AI u onim situacijama gde najviše može da našteti ljudima. 

Iz SAD još uvek nema naznaka da će se o sličnom zakonu raspravljati.

8. Ograničeni porez na ugljen-dioksid

Sjedinjene Američke Države ne kriju da im se ne dopada inicijativa EU za trgovinu ugljen-dioksidom, koja je najavljena za jul.

Brisel priprema takse koje će ograničiti cene uvoza čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, u nastojanju da spreči EU kompanije (koje trenutno plaćaju poreze u okviru EU) da se "priklone" labavijim globalnim jurisdikcijama. 

EPA/RYAN TONG

Iz EU se nadaju i da će njihov plan podstaći kompanije koje su veliki emiteri ugljen-dioksida da dodatn porade na zaštiti životne sredine, jer bi zemlje sa ekvivalentnim cenama bile izuzete od poreza. 

Stvar je u tome što SAD nemaju ograničenu "federalnu klimatsku cenu", i oporezivanje uvoza iz SAD bi moglo da izazove "osvetu" u vidu većih nameta Evropskoj uniji.

9. Reforma poljoprivrede

Model malih porodičnih farmi je ukorenjen duboko unutar evropske kulture, pa je samim tim i Evropa mnogo spremnija da učini svoje poljoprivredne proizvode "zelenijim" nego što su to SAD. 

Ovo bi moglo da uplaši američke zakonodavce, koji su upozorili da bi plan EU da transformiše svoju poljoprivredu tako da bude još "zelenija" do 2030. godine mogao imati pogubne efekte na odnose EU i SAD. 

Genetski modifikovani usevi dugo su bila stvar oko koje nije moglo biti nikakvog dogovora, jer su ih potrošači u EU često nazivali "frnkenštajnskom hranom".

Međutim, EU bi uskoro mogla da donese odredbe koje razlikuju genetski modifikovanu hranu i useve kojima je sastav izmenjen na sličan način, pa bi to mogao da bude korak bliže onome što je u SAD već slučaj - da se genetski modiikovani usevi tretiraju kao i "normalni".

10. Cene ugljen-dioksida

SAD i EU imaju slične klimatske ciljeve i za njihovo postizanje biće potreban nagli pad emisije ugljen-dioksida. Međutim, njihovi pristupi rešavanju ovog problema potpuno su različiti.

Evropska unija se nada da će, ukoliko natera velike zagađivače da plate velike troškove kroz kroz sistem za trgovanje emisijama, smanjiti emisiju štetnih gasova.

U SAD, Kongres se i dalje neumoljivo protivi određivanju savezne cene ugljenika, uprkos tome što su mnoge države učinile upravo to.

11. Severni tok 2

Budući da Brisel do sada nije mogao da nađe pravni način da zaustavi izgradnju Severnog toka 2, zemlje koje su se ovome otvoreno protivile (npr. Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija) nadale su se da će američki predsednik Džo Bajden stati na put ovom projektu iza kog stoji ruski Gasprom.

Snovi im se nisu ostvarili, jer je krajem maja Bajden i javno odustao od pokušaja da zaustavi izgradnju Severnog toka dva, kako bi pokušao da spasi odnose SAD i Nemačke.

Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

Iz Ukrajine nisu baš bili zadovoljni ovim Bajdenovim potezom, i rekli su da ruski predsednik Vladimir Putin sada imao "sve potrebne karte u rukama", kakda su u pitanju pregovori o sukobu u Donbasu. 

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u ponedeljak da bi sankcije Severnom toku 2 stvorile "zatrovani odnos sa jednim od naših najbližih partnera, Nemačkom".

Iako je Berlin zadovoljan Bajdenovom odlukom, njegova reputacija saveznika post-sovjetskih zemalja u Evropi ozbiljno je narušena.