Referendum o opozivu predsednika Meksika: Izlaznost ispod 20 odsto i troškovi od 80 miliona dolara

Meksiko je u nedelju održao prvi referendum o opozivu svog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, koji se prema trenutnim zvaničnim podacima, završio u njegovu korist. Podršku da "zadrži posao" dalo mu je između 90,3 i 90,1 odsto birača, pokazali su podaci Nacionalniog izbornog instituta (INE), koji takođe navode da je na ovaj referendum izašlo između 17 i 18,2 odsto Meksikanaca, što nije ni blizu 40 odsto koliko je zapravo potrebno da bi rezultat bio obavezujući.

Međutim, da se svakako ništa ne menja, što se tiče samog Lopeza Obradora nakon ovih izbornih rezultata i konteskta izlaznosti, potvrđuje pisanje Vašington posta koje navodi da u slučaju kada bi odziv glasača bio ispod 10 odsto, što u ovom slučaju nijte tako, onda bi on nadležnim institucijama morao da opravda svoju potrebu za njegovim održavanjem.

U svakom slučaju, mala izlaznost i interesovanje građana po pitanju referenduma ne iznađuje stručnjake. Analitičar sa Instituta za tehnologiju i visoko obrazovanje u Meontereju Patrisio Morales kaže za američki portal NPR da je broj onih koji su glasali mali, a da je nedostatak svesti o referendumu i potencijalna nezainteresovanost jedan od razloga za malu izlaznost. On podseća da je svega sedam odsto birača učestvovalo i na referendumu od prošle godine kada su odgovarali na pitanje o tome da li treba procesuirati bivše predsednike.

U svakom slučaju, deo opozicje i stručne javnosti ovaj referendum u neku ruku naziva kotroveznim, pre svega zbog "bacanja velike količine novca", što se zapravo kosi sa činjenicom da se i sam predsednik bori i insistira na štednji. Sa druge strane, britanski Gardijan navodi da je za ovu "šetnju do glasačkih kutija" država iz budžeta morala da izdvoji oko 70 miliona evra (80 milona dolara).

Takođe, pojedini sturučnjaci ovaj potez Lopeza Obradora ocenjuju i kao propagandnu vežbu i poligon na kojem je imao priliku da vidi koliku realnu podršku ima tokom trajanja svog mandata. Da ovo glasanje zapravo i nije imalo neki smisao, piše i Gardijan koji navodi i da su nedavne ankete i pokazale da više od polovine meksičkog biračkog tela smatra da je ovo glasanje nepotrebno, što su zapravo potvrdili i rezultati od jedva 18 odsto izlaznosti.

Nakon svega, opozicija i jedan deo stručne javnosti zapravo ovaj potez predsednika Meksika opisuju i kao "unapred predviđeni izborni lisitić" koji, prema njihovoj proceni, podstiče spekulacije da bi upravo on mogao da vrati produženje ograničenja svog predsedničkog mandata, koji je sada ograničen na period od šest godina, prenosi Rojters.

NPR takođe navodi i da njegovi protivnici tvrde da je insistiranje na referendumu zapravo način da sebi obezbedi podršku nakon niza političkih skandala, rasta cena hrane ali i njegove nesposobnosti da kontrološe veliko nasilje na ulicama Meksika, za šta je inače pričao da će da se zalaže.

Međutim, Lopez Obrador je još pre održavanja raferenduma na ove kritike odgovorio negativno rekaviši da mu to nije cilj, a ona je rezultate izbora nazvao "istorijskim".

profimedia

"Nemamo kralja u Meksiku. Rezultati su prouka da je glavni vladar u našoj zemlji demokratija koja mora da postane i navika u našoj zemlji", poručio je u svom obraćanju.

On je ranije sam referendum okarakterisao kao moćno sredstvo za jačanje diretkne demorkatije, piše NPR, a njegovre pristalice su ga u tome podržale.

Predsednik postao iz trećeg pokušaja

Predsednik Meksika i levičar Andres Manuel Lopez Obrador je najpre bio gradonačelnik Meksiko Sitija i u svojoj predizbornoj kampanji 2018. godine obećavao da će državu "radikalno da transformiše" kao i da će "iskoreniti korupciju". U javnosti je poznat po nadimku Amlo, po početnim slovima imena, a predsednik je postao iz trećeg plkušaja i to 1. jula 2018. godine, piše BBC.

Predstavljajući se kao anisistemski kandidat, Lopez Obrador je svoje najžešće kritike uputio na račun "mafije moćnika" za koju tvrdi da već decenijama upravlja Meksikom, što mu zapravo i sada, gotovo četiri godine kasnije, opozicja i zamera da ništa nije učinio.

Rođen kao sin bakalina 13. novembra 1953. godine u seoskoj zajednici Tepatitan u južnoj državi Tabasko, Lopez Obrador je počeo političku karijeru u Instiucionalnoj revolucionarnoj partiji (PRI), koja je decenijama vladala Meksikom. Kada se 1986. razočarao u PRI, pridružio se ocepljenom pokretu Demokratska struja, koji je kasnije prerastao u levičarsku Stranku demokratske revolucije (PRD). Onda je 2000. godine izabran za  gradonačelnika Meksiko Sitija. 

Tokom mandata na čelu prestonice, Lopez Obrador je ostao upamćen po programu socijalne pomoći za stare i pokušaju da u saradnji sa biznismenom Karlosom Foksom obnovi centar grada. Za predsednika se kandidovao 2006. pa 2016. godine, da bi na kraju i pobedio iz trećeg pokušaja 2018.