Izrael balansira na žici: Kako ostati saveznik Zapada i pomoći Kijevu, a ne uvrediti Moskvu

Komentari

Autor: Euronews Srbija, BBC, CNN

13/03/2022

17:35

Izrael balansira na žici: Kako ostati saveznik Zapada i pomoći Kijevu, a ne uvrediti Moskvu

Naftali Benet i Vadimir Putin - Copyright AP/Evgeny Biyatov

veličina teksta

Aa Aa

Rano ujutru, u trenutku kada se sve više zemalja pridruživalo u izolaciji Rusije, iz Tel Aviva je za Moskvu poleteo avion. To se dogodilo u tajnosti i na dan jevrejskog praznika za koji tradicija kaže da se odmor može prekinuti samo u slučaju spasavanja života. U letelici, među nekoliko zvaničnika, nalazio se izraelski premijer Naftali Benet. Krenuli su u Kremlj.

Naftali Benet je bio prvi inostrani lider koji je uživo razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom od kada je otpočela invazija u Ukrajini. O sastanku se ne zna mnogo jer nikakve informacije o njemu nisu procurile u javnost, ali je i samo održavanje sastanka priča za sebe. Zašto je Izraelu bilo važno da tako hitno odleti u Moskvu?

Kako piše BBC, Izrael je zemlja koja ima razvijene odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a Benet je pokušao da se pozicionira kao posrednik između dve sukobljene strane. U aktuelnom sukobu Izrael ima nekoliko razloga za zabrinutost - od toga da u Ukrajini živi oko 250.000 Jevreja koji ispunjavaju uslove da dođu da žive u Izrael prema "Zakonu o povratku", do činjenice da je saradnja sa Rusijom za Tel Aviv od izuzetne strateške važnosti i to zbog Sirije.

Dakle, iako je pozvao na prekid vatre, poslao humanitarnu pomoć i pozdravio dolazak ukrajinskih izbeglica, Benet jedva da je pominjao Rusiju i njenog lidera u javnim govorima, piše CNN. Razlozi su komplikovani i svode se na kombinaciju ekonomskih, kulturnih, političkih i što je možda najvažnije bezbednosnih razloga.

Izrael tvrdi da bi trebalo da iskoristi svoju jedinstvenu poziciju kao jedna od retkih zemalja saveznika Zapada koja ima otvoren kanal komunikacije i sa Ukrajinom i sa Rusijom. Može li, međutim, zaista da bude mirotvorac?

Odnosi sa Moskvom

Nakon što su veze između Izraela i Rusije ponovo uspostavljene nakon Hladnog rata, dve zemlje imale su prigodan odnos. Izrael na primer ima veliki broj stanovnika koji govori ruski jezik, a od raspada Sovjetskog Saveza do sredine dvehiljaditih više od milion imigranata stiglo je iz bivšeg SSSR i dobilo državljanstvo zajedno sa njihovim porodicama u skladu sa Zakonom o povratku. Reč je o zakonu koji dozvoljava svakom Jevrejinu ili barem svakom kom su baba ili deda poreklom Jevreji da dobiju državljanstvo Izraela.

Ali, pored ovakvih veza, ono do čega je Izraelu najviše stalo u odnosu sa Rusijom jeste njen uticaj na Iran, te prisustvo Moskve u Siriji.

Kako piše CNN, Rusija jedna od strana u pregovorima o "oživljavanju" Iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. kome se Izrael protivi. Već tu se može steći zaključak da iako je Benetov put u Moskvu u subotu bio fokusiran na invaziju u Ukrajini, ispod površine se zapravo krilo mnogo drugih tema. Kako je rekao jedan zvaničnik za CNN, Benet je u subotu izneo svoj stav u vezi sa sporazumom.

Ali, još važnije od iranskog sporazuma, tu je pozicioniranje u Siriji. Naime, Izrael je više puta referisao na Rusiju kao "naše susede sa severa". Kako navodi BBC, Rusija kontroliše nebo iznad Sirije gde Izrael rutinski izvodi vazdušne udare. Tvrdi da cilja prenose oružja i prevoze militanata povezanih sa Iranom, zemljom koju vidi kao egzistencijalnu pretnju. Dakle, ukoliko bi Tel Aviv pogoršao svoje odnose sa Moskvom mogla bi da se pogorša i "sloboda" delovanja Izraela u Siriji, a to je nešto što Izrael vidi kao vitalno za svoju bezbednost.

Odnosi sa Kijevom

Iako nisu zasnovani toliko na bezbednosti, odnosi između Tel Aviva i Kijeva su ličniji. Kao evropska država koja teži demokratiji i članstvu u EU na čijem čelu se nalazi predsednik jevrejskog porekla, Ukrajina se čini kao prirodan saveznik Izraelu.

Ukrajina takođe ima veliku jevrejsku populaciju, kao što i u Izraelu živi veliki broj ljudi koji su rođeni u Ukrajini. Ekonomski, Ukrajina obezbeđuje najmanje 40 odsto izraelskog uvoza žitarica i važno je središte spoljneg inženjeringa za izraelsku industriju visoke tehnologije.

Međutim, iako su neki zvaničnici osudili invaziju i obezbedili da Izrael pruža humanitarnu pomoć, Tel Aviv se nije obavezao da obezvedi vojnu pomoć. Ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgen Kornijčul osudio je oklevanje Izraela da obezbedi čak i odbrambenu opremu. Na konferenciji za novinare u Tel Avivu u ponedeljak je stavio zaštitnu kacigu i pitao novinare:

"Molim vas, recite mi, kako se ubiti ovom stvari? To jednostavno nije moguće. Dakle, ne znam čega se ovi ljudi plaše".

Pokušaji sa posredovanjem

Inače, čak i pre nego što je počela ruska invazija, ukrajinski predsednik je tražio od Izraela da bude domaćin pregovora u Jerusalimu. Benet je tu mogućnost izneo kada se u oktobru sastao sa Putinom u Sočiju, ali je prema tvrdnjama izraelskih zvaničnika ruski predsednik to odbio.