Putinova zalivska zaleđina: Naftni giganti u Aziji ne uvode sankcije Rusiji uprkos pozivima sa zapada

Komentari

Autor: Jovan Đurić

05/03/2022

21:58

Putinova zalivska zaleđina: Naftni giganti u Aziji ne uvode sankcije Rusiji uprkos pozivima sa zapada

Mohamed bin Salman i Vladimir Putin - Copyright AP/Natacha Pisarenko

veličina teksta

Aa Aa

Dok zapadne države uvode sve žešće sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, arapski svet se uglavnom odlučio na tišinu. Tako je Arapska liga nedavno samo saopštila da se "nada diplomatskom rešenju", a gotovo nijedna arapska država nije se oglasila protiv Rusije ili Ukrajine, sa izuzetkom Libije i Sirije, koje su na suprotnim stranama. "Najglasnija je", međutim, tišina velikih izvoznika nafte i tradicionalnih partnera Sjedinjenih Američkih Država - Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se "osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu" i zahteva se momentalni prekid vatre, a među zemljama koje su glasale "za" bile su i Saudijska Arabija i UAE. One su na ranijem glasanju bile uzdržane, da bi, ipak, kasnije prelomile i osudile ruski napad. Bez obzira na to kako su glasale, ove dve zemlje nisu se priključile Zapadu kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.

Iako su zapadne države uvele niz sankcija Kremlju, i dalje su od mera izuzete one koje se tiču nafte i gasa. Računica je jasna - ukoliko bi Zapad zaista lišio ruskog predsednika Vladimira Putina dela prihoda koje dobija od izvoza energenata, to bi značajno pogodilo ekonomiju Rusije. Stvar je, međutim, u tome što su evropske zemlje u manjoj ili većoj meri ipak zavisne od ruskih energenata, pa bi ovaj nedostatak mogao da se premesti većim izvozom nafte sa Bliskog istoka. Upravo tu leži problem.

Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK (koja se u "proširenom" sastavu zove OPEK+, a kao takva uključuje i Rusiju od 2016. godine) saopštila je 2. marta da će se pridržavati svog plana o povećanju proizvodnje na 400.000 barela dnevno i u aprilu. Upravo ovakvom odlukom, odbačeni su pozivi SAD i drugih država da se poveća proizvodnja sirove nafte zbog toga što su cene porasle u velikoj meri usled zapadnih sankcija Rusiji.

Predvodnicama OPEK-a se smatraju upravo UAE i Saudijska Arabija, pa se od tih zemalja prvenstveno i očekivalo da naprave korak dalje i podrže Zapad uvođenjem određenih mera Moskvi.

Rusija na Bliskom istoku

Iako su na naftnom tržištu zemlje Bliskog istoka tradicionalno partner SAD, u poslednjih nekoliko godina, izgleda da su ti odnosi zahladneli u korist Rusije.

Kada su u pitanju UAE, odnosi te zemlje sa SAD su se pogoršavali svakom novom odlukom američke administracije. Eskalacija se desila prošlog decembra kada su UAE suspendovale pregovore sa SAD u vezi sa kupovinom F-25 aviona, zbog toga što je Vašington uslovljavao njihovu upotrebu.

Nezadovoljstvo Belom kućom nastavilo se i ove godine, kada su jemenski pobunjenici napali Abu Dabi, a vlasti UAE smatrale odgovor SAD "mlakim".

Smatra se da je građanski rat u Siriji uveliko otoplio odnose UAE i Rusije, zbog toga što se ruska plaćenička Vagner grupa 2015. godine pridružila borbi na strani Bašara Al-Asada kog podržavaju upravo UAE, preneo je "Financial Times".

Putin i Asad, 2018. godine na Samitu G20

Ni odnosi sa Saudijskom Arabijom nisu mnogo bolji. To je moglo da se primeti 2018. godine, nedugo nakon što je novinar Džamal Kašogi misteriozno ubijen, za šta se smatra da su krivi agenti Saudijske Arabije koji su radili direktno po naredbama princa Mohameda bin Salmana.

Na sastanku G-20, Vladimir Putin je bio jedan od retkih svetskih lidera koji su se pozdravili sa Bin Salmanom, a čak mu je i javno "bacio pet". Takođe, odnosi su dodatno pogoršani dolaskom Džoa Bajdena na mesto predsednika SAD, zbog toga što je on javno kritikovao "kršenje prava koje dolazi iz palate u Rijadu".

Princ kao posrednik

Sve ovo, međutim, ne sprečava lidera Saudijske Arabije da istakne želju Rijada za posredovanjem u ratu između Ukrajine i Rusije. Kako je saopštila državna Saudi novinska agencija, Bin Salman je 3. marta telefonom razgovarao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Navedeno je da je Putinu rekao kako je da je Rijad spreman da posreduje između Moskve, Kijeva i svih strana povezanih sa tekućom ukrajinskom krizom.

"Princ je ponovio želju Saudijske Arabije da se održi stabilnost tržišta nafte i naglasio ulogu OPEK+ u održavanju ravnoteže, naglasivši da je neophodno da se poštuju sporazumi u okviru ove grupe", saopšteno je iz Saudi novinske agencije.

Putin je, kako je navedeno u saopštenju Kremlja, rekao Bin Salmanu da je "neprihvatljivo politizovati pitanje globalnog snabdevanja energentima".

Sa druge strane, Bin Salman je Zelenskom rekao da Saudijska Arabija podržava sve što bi moglo da doprinese do eskalacije krize, kao i da je spremna da bude medijator između svih zainteresovanih strana.

Dodato je da će Saudijska Arabija produžiti vize ukrajinskim posetiocima, turistima i rezidentima u zemlji kojima ovi dokumenti uskoro ističu, što "potvrdđuje da Vlada brine o njihovom komforu i bezbednosti".