U poplavama u Avganistanu najmanje 50 ljudi poginulo, broj nastradalih bi mogao da naraste Meta ukinula ograničenja za Trampov nalog na Fejsbuku i Instagramu

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Zašto bi napad na Ukrajinu mogao da bude "noćna mora za Kinu": Tri nepomirljiva cilja koja komplikuju život Pekingu

Komentari

Autor: Euronews Srbija, CNN, Politico, Tanjug

25/02/2022

16:08

Zašto bi napad na Ukrajinu mogao da bude "noćna mora za Kinu": Tri nepomirljiva cilja koja komplikuju život Pekingu

Putin i Si - Copyright Tanjug/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

veličina teksta

Aa Aa

Šta je stav Kine povodom ruskog napada na Ukrajinu, da li će, kada i na koji način on biti konkretno verbalizovan - neka su do važnih pitanja koja okupiraju svetsku javnost u danu kada je Moskva lansirala napad od koga je veći deo sveta strepeo poslednjih nedelja. Stav Kine je do izvesne mere i jeste verbalizovan danas kada su mediji nizom pitanja pritisli portparolku kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing, koja do kraja nije "poklekla" da ruske akcije nazove invazijom. Ipak, uprkos tome svetski mediji danas u fokus, barem kada je reč o Pekingu, stavljaju nešto drugo - komplikovanu situaciju u kojoj se on nalazi zbog svega što se dešava u Ukrajini.

Naime, kako se kriza u Ukrajini zaoštrila, Peking se našao u složenoj situaciji u kojoj zapravo treba da izbalansira između produbljivanja veza sa Moskvom i svoje proaktivne spoljne politike uporne odbrane državnog suvereniteta, piše CNN.

U tekstu pod naslovom "Putin stavlja Kinu u nevolju", Politiko piše da je ideja da bi manjinsko područje ili etnička grupa jednostavno mogla da zatraži nezavisnost i da bude priznata od strane nuklearne supersile zapravo "kineska noćna mora", s obzirom na stalnu zabrinutost Pekinga zbog neslaganja u regionima kao što su Tibet, Sinđan i Hongkong. Ovo nije način na koji Peking želi da se vodi međunarodna diplomatija, konstatuje Politico.

Kina takođe ne želi da njene rastuće strateške veze sa Putinom pokvare njene poslovne odnose sa bogatim zapadnim ekonomijama koje su se pokazale jednoglasnim u svom protivljenju Putinovim akcijama u Ukrajini. Putin je, kako se navodi, možda bio počasni gost na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, ali on im sada "zadaje glavobolju", piše Politiko.

"Kinezi pokušavaju da balansiraju"

Uoči Putinovog priznanja separatističkih Luganske i Donjecke narodne republike u ponedeljak uveče, Kina i Rusija su čvrsto gradile mostove saradnje. Ruski predsednik je 4. februara dao izjavu o kinesko-ruskoj strategiji u međunarodnim odnosima sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom tokom posete ZOI koje su uglavnom bile bojkotovane.

To je izazvalo uzbunu u Zapadnoj Evropi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da Moskva i Peking traže "novu eru" i da žele da zamene "postojeća međunarodna pravila", a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nazvao je to "revizionističkim manifestom".

U smislu javne retorike, Kina i dalje pokušava da se drži blisko sa Rusima. Državni list "Global Tajms" okrivio je SAD za događaje u Ukrajini, rekavši da je Vašington "konačno primorao Rusiju da pokuša da ostvari svoje bezbednosne zahteve na takav način".

Kineska vlada, međutim, zna da je njena kalkulacija sa Rusijom problematična, piše Politiko.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji nekoliko dana pre Putinovog priznanja Luganske i Donjecke narodne republike, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je bio pod pritiskom o tome koliko daleko je otišla posvećenost Pekinga suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

Potpredsednik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir Evan Fajgenbaum rekao je da ga suprotstavljeni međunarodni ciljevi Pekinga stavljaju u "veoma tešku poziciju" u vezi sa Ukrajinom.

"Kinezi pokušavaju da izbalansiraju tri cilja koja se ne mogu pomiriti - strateški odnos sa Rusijom, posvećenost dugogodišnjim spoljnopolitičkim principima u vezi sa nemešanjem i želja da se minimizira kolateralna šteta kineskim interesima usled ekonomskih previranja i potencijalnih sekundarnih sankcija od SAD i EU. Pošto nije verovatno da će moći da imaju sva tri istovremeno, moraće da odbace jedan ili drugi od ovih ciljeva i verovatno je da će opstati na principima dok politika moći i praktična razmatranja ostaju", rekao je on, koji je ranije bio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.

Kina je, inače, u prošlosti bila oprezna da se previše prikloni ruskom "vojnom avanturizmu". Kina svakako nije sledila Venecuelu, Nikaragvu, Nauru i Siriju u priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije posle rata 2008. godine.

Veliko pitanje za Kinu svakako se svodi na temu Tajvana. Neizbežno pitanje se pojavilo na brifingu za štambu kineskog ministarstva spoljnih poslova samo dan nakon Putinovog proglašenja.

"Postoji samo jedna Kina na svetu, a Tajvan je neodvojivi deo kineske teritorije", rekao je portparol kineskog ministarstva Vang Venbin. On je odbio direktno da kaže da li Donbas treba da bude tretiran kao neodvojivi deo Ukrajine, dodajući: "Kina pažljivo prati razvoj situacije u Ukrajini. Stav Kine po pitanju Ukrajine je konzistentan. Treba poštovati legitimne bezbednosne brige bilo koje zemlje, a ciljeve i principe povelje UN treba zajednički podržavati".

Kineski "Global Tajms" se na Tviteru suočio sa ministarkom spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras zbog podrške grupe vodećih ekonomija G7 teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Opisujući Tajvan kao "kineski Donjeck" Global Tajms je naveo da se nada da bi mogao da računa na podršku G7 kada dođe vreme da se "iskorenjuju" secesionisti na Tajvanu.

Problem Tajvana

I dok je situacija u Ukrajini pod budnim okom sveta, reflektori su takođe usmereni i na ostrvo na drugom kraju sveta - Tajvan.

Kako piše CNN, na površini možda postoje paralele. I Tajvan i Ukrajina su demokratije naklonjene Zapadu čiji bi status quo mogle da preokrenu "moćne aristokratije". U slučaju Tajvana, Komunistička partija Kine traži eventualno "ponovno ujedinjenje" sa ostrvom za koje tvrdi da je njegova teritorija. Kada je reč o Ukrajini, ruski predednik smatra Ruse i Ukrajince "jednim narodom", a u ponedeljak uveče je priznao nezavisnost dve samoproglašene republike Donjeck i Lugnsk.

I neki svetski lideri su poslednjih nedelja implicirali veze između sudbine Ukrajine i Tajvana. Tajvanska liderka Tsai Ing Ven rekla je da bi Tajvan mogao da "saoseća" sa situacijom u Ukrajini s obzirom na njeno iskustvo sa "vojnim pretnjama i zastrašivanjem iz Kine".

Na Zapadu, britanski premijer Boris Džonson je u rubotu rekao da će se "odjeci" onoga što se dešava u Ukrajini "čuti na Tajvanu", dok je američki državni sekretar Entoni Blinken ranije ovog meseca rekao da "drugi gledaju" odgovor Zapada Rusiji.

Poslednjih godina raste zabrnutost da bi Kina pod vođstvom Si Đinpinga mogla da preduzme kontrolu nad Tajvanom, a Peking će verovatno pažnjivo da prati situaciju u Ukrajini u potrazi za znacima kako zapadne sile reguju i koliko su ti odgovori ozbiljni.

Kina poziva na razgovore

Kina je danas pozvala na razgovore kojima bi se rešavala kriza u Ukrajini, bez direktnog pominjanja i kritikovanja vojnog napada Rusije, uz optužbe da su Vašington i njegovi saveznici pogoršali situaciju, prenosi AP.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing saopštila je novinarima da je „pitanje Ukrajine složeno sa svojom istorijskom pozadinom" i da je ono što se danas dešava "posledica delovanja više složenih faktora“.

"Kina pomno prati najnovija dešavanja. I dalje se nadamo da zainteresovane strane neće zatvoriti vrata miru i da će se umesto toga uključiti u dijalog i konsultacije i sprečiti dalju eskalaciju situacije", naglasila kineska zvaničnica.

Hua je danas navela da Peking "poziva strane da poštuju legitimne bezbednosne zabrinutosti drugih", navodi AP.

Ipak, portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova, nije poklekla da kategoriše ruski napad na Ukrajinu kao "invaziju" tokom konferencije za novinare koja je danas održana.

Kada su je novinari upitali nekoliko puta da li će ruske napade nazvati invazijom, Hua je više puta izbegla da direktno odgovori sa "da" ili "ne", prenosi CNBC.