Da li je Zapad ostavio Afriku na cedilu: Vakcinisano tek 12 odsto ukupne populacije, a u četiri države - skoro niko

Komentari

Autor: Euronews Srbija, J.Đ.

21/02/2022

09:50

Da li je Zapad ostavio Afriku na cedilu: Vakcinisano tek 12 odsto ukupne populacije, a u četiri države - skoro niko - Copyright AP Photo/Olivier Hoslet; Denis Farrell; Brian Inganga

veličina teksta

Aa Aa

Vakcine su bile jedno od gorućih pitanja na nedavno završenom dvodnevnom samitu lidera EU i Afrike. U Africi je protiv koronavirusa potpuno vakcinisano tek oko 12 odsto stanovništva, a lideri zemalja sa tog kontinenta ranije su optužili Evropsku uniju za "nagomilavanje" doza.

"Nagomilavaju vakcine, naručili su ih više nego što je potrebno u odnosu na populaciju. Razočaran sam pohlepom koju su pokazali, naročito jer kažu da su naši partneri", rekao je u decembru prošle godine predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa, koji je odnos EU prema Africi nazvao "vakcinalnim aparthejdom".

Afrički lideri su bili nezadovoljni i zbog toga što je proizvodnja vakcina bila zaštićena pravima intelektualne svojine, pa zbog toga nije moglo da bude proizvodnje u Africi.

Nakon samita, međutim, objavljeno je da će šest afričkih zemalja (Južna Afrika, Egipat, Kenija, Nigerija, Senegal i Tunis) dobiti potrebnu opremu i podršku kako bi proizvodile dopstvene doze mRNK vakcina, a proizvođač Fajzer će biti prvi koji će proizvoditi vakcine i na tom kontinentu.

Zašto Afrika nema vakcine?

Nekoliko je prepreka koje sprečavaju afričke države da se vakcinišu protiv koronavirusa istom brzinom kao Evropa - među njima su loša zdravstvena infrastruktura, nedovoljno novca za obuku medicinskog osoblja, ali i nedostatak adekvatnog prostora za skladištenje vakcina, preneo je BBC.

Iako je globalna distribucija vakcina napredovala, to nije imalo mnogo uticaja na većinu afričkih zemalja, koje sve više kaskaju za ostatkom sveta. Iz SZO i Afričkog centra za kontrolu bolesti su čak upozoravali da, i kad vakcine stignu, obično imaju kratak rok trajanja pa moraju brzo da se iskoriste ili da se bace. Zahtevano je da se u Afriku šalju vakcine koje mogu da stoje bar dva i po meseca, i da se zemlje u koje će cepiva stići obaveste bar mesec dana unapred.

U početku distribucije vakcina veliki problem je predstavljao transport, ali i nepredvidljivost širenja samog virusa. Tako je, na primer, veliki broj afričkih zemalja ostao bez vakcina jer su se oslanjali na "Kovaks" program globalne distribucije.

Indija je bila prinuđena da naglo obustavi dalju raspodelu vakcina kroz "Kovaks" zbog toga što je u toj zemlji naglo porastao broj zaraženih i preminulih, pa su zadržali vakcine zbog "sopstvenih hitnih potreba", kako je tada objašnjeno.

Upravo zbog ovakvih situacija, odnosno zavisnosti afričkih zemalja od globalnih programa i, pre svega, EU, na tom kontinentu je stopa vakcinacije ostala izuzetno niska.

Potrebna šest puta brža vakcinacija

Iako je u nekim afričkim zemljama broj vakcinisanih protiv koronavirusa na zadovoljavajućem nivou, mnogo više država grca u problemima.

Na kraju 2021. godine, SZO je objavila kako je samo sedam zemalja u Africi dostiglo cilj od 40 odsto vakcinisanog stanovništva. Od toga, Sejšeli su bili najuspešniji (79.5 odsto), a sledili su Mauricijus (71.5 odsto) i Maroko (61.5 odsto). Preostale četiri zemlje su bili Tunis (47.2 odsto), Zelenortska ostrva (45.6 odsto), Bocvana (42.3 odsto) i Ruanda (40.9 odsto).

Na drugoj strani ove tabele danas se nalaze Burundi, Demokratska republika Kongo (koje imaju manje od jedan odsto vakcinisanih), kao i Čad i Južni Sudan.

"Pandemija zahteva međunarodnu solidarnost, što znači pomoć i saradnju na poljima testiranja i lečenja, a posebno proizvodnje vakcina", rekao je ministar spoljnih poslova DR Konga Kristof Lutundula, prenosi Euronews.

Neki analitičari, uprkos tome što postoje globalni programi distribucije vakcine, ukazuju na to da je pandemija pokazala jedan novi aspekt odnosa među kontinentima.

"Na samom početku, činilo se da će Evropska komisija rado pričati sa Afrikom. Međutim, onda je pandemija nastupila, i promenila mnogo toga što smo ranije znali ili pretpostavljali o partnerstvima i jednakosti", rekao je Frank Matejs sa Univerziteta UN.

Podsetimo, i Srbija je donirala određeni broj vakcina afričkim zemljama - prošlog avgusta je iz kabineta ministra spoljnih poslova objavljeno da je 30.000 vakcina donirano Zimbabveu, 50.000 Zambiji, a vakcine su donirane i Angoli, Namibiji i Tunisu.

Prema procenama SZO, Afrika mora da ubrza stopu vakcinacije šest puta ukoliko namerava da dostigne zacrtani cilj od 70 odsto vakcinisanih do sredine ove godine.