Igre 
Olimpijske igre u senci diplomatskog bojkota i pandemije - da li će u Pekingu pobediti sport ili politika?
Komentari09/02/2022
-23:00
Nedavnim otvaranjem Zimskih olimpijskih igara, Peking je postao prvi grad koji se može pohvaliti organizovanjem i letnjih i zimskih OI. Ipak, umesto da se govori samo o sportu, ove Igre održavaju se u senci pandemije, ali i političkih izazova.
Reč je o drugim olimpijskim igrama u kovid uslovima, a uz to, geopolitički izazovi doveli su do toga da se nekoliko zemalja odluči na diplomatski bojkot. SAD, Australija, Kanada i Litvanija, kao jedina članica Evropske unije, odlučili su da vladine zvaničnike ne pošalju u Peking. Sa druge strane, upečatljiv događaj je svakako dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u prestonicu Kine i njegov susret s predsednikom Sijem Đinpingom.
O ovoj temi, bojkotu, ali i uslovima u kojima sportisti treniraju, za Euronews Veče govorili su Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i sportski novinar iz Londona Momir Jelovac. O tome da li će "pobediti" sport ili politika, odgovaraju različito.
Kada je reč diplomatskom bojkotu, Vuksanović objašnjava da je u prvi plan stavljen položaj Ujgura u Kini zbog čijeg je tretmana bilo mnogo kritika. Međutim, sva kritika se nadovezuje i na sve oštriji geopolitički rivalitet SAD i Kine.
Euronews Srbija
"Sve se nadovezalo, moguće da su neki iskoristili i kovid 19 kao opravdanje da ne dođu, ali Peking može da kaže da je i dalje zadovoljan jer neki lideri nisu bojkotovali, ali i neke američke korporacije isto tako", rekao je on.
Vuksanović takođe dodaje da je susret Putina i Đinpinga najupečatljiviji momenat, a da su odnosi Pekinga i Vašingtona neminovno na silaznoj putanji.
Jelovac kaže da ovo ne znači da su ZOI "osakaćene" u sportskoj dimenziji. Daje primer Olimpijskih igara 1980. godine kada su SAD bojkotovale učešće u Moskvi, što je imao sportske direktne posledice, dodajući da bi na primer medalje u sprinterskim disciplinama osvojili Amerikanci.
Povezane vesti
"Rivalitet Kine i SAD Putinu daje prostor"
Na pitanje zašto Kina, koja inače vodi politiku "nula kovida" nije odustala od organizovanja ili bar pomerila početak Igara kao što je to bio slučaj sa letnjim igrama, Vuksanović kaže da je to bilo pitanje prestiža. Ove igre, kako dodaje, označile su zapravo početak trećeg mandata Si Đinpiga.
"Kinezi su bili ponosni što su uspeli da nadjačaju nekoliko pretendenata za ove ZOI. Švedska i Norveška su ispale iz konkurencije, Kazahstan je odustao...", rekao je on.
Najjači efekat, međutim, svakako je dolazak Vladimira Putina i njegov susret sa Sijem i naglašava da je ovo prvi susret kineskog predsednika sa stranim liderom za dve godine otkako je počela pandemija.
"Cena Moskve je porasla zahvaljujući kinesko-američkom rivalitetu. Uopšte nije slučajno da je poseta tajmirana u trenucima krize sa Zapadom oko Ukrajine. Putin time šalje poruku Zapadu, a kinesko-američki rivalitet mu daje prostora", rekao je Vuksanović.
"Neobični slučajevi na koje sportisti nisu navikli"
Kada je reč o uslovima i merama koje sportisti moraju da poštuju one se odnose na to da svako ko je pozitivan mora da se izoluje, a učešće je moguće samo sa dva negativna testa urađena u razmaku od 24 sata. Ipak, bilo je slučajeva gde su učesnici igrali uz maske.
Euronews Srbija
"Sasvim je jasno da su to neobični uslovi, na koje sportisti nisu navikli. Pomenuli ste slučaj sa maskom, to otežava situaciju. I ne samo zbog toga već i zbog psihološke atmosfere. Bilo je pozitivnih slučajeva, gde su sami sportisti morali da treniraju sedam dana u izolaciji, pripremati se za nešto što će biti u sasvim drugačije. Sportisti su na najvećim iskušenjima", rekao je Jelovac.
Ipak na pitanje da li će na ovim ZOI pobediti politika ili sport, Jelovac odgovara da bi voleo da prevlada sport. Sasvim drugačije, Vuksanović navodi da će to biti politika, ali da bi voleo da ne bude u pravu.
Povezane vesti
Komentari (0)