Oružje koje izaziva strah: Velike sile imaju hipersonične rakete, Rusiji to otvara nove opcije u aktuelnoj krizi

Kriza na granici između Rusije i Ukrajine i dalje traje. Nijedna zemlja, čini se, nema nameru da ukloni svoje vojne trupe u skorije vreme, a diplomatski pregovori između Zapada i Moskve do sada nisu dali opipljive rezultate. Što više vremena prolazi, a da se nije pronašlo nikakvo rešenje, to javnost više pažnje obraća na vojne kapacitete svih uključenih strana, od NATO do Ukrajine i Rusije. Posebnu pažnju izaziva hipersonično oružje.

Forbs piše o ruskim hipersoničnim projektilima "kinžal", koje nose avioni tipa MIG-31K. U pitanju su dalekometne rakete koje mogu da lete brže od zvuka, što teoretski omogućava Rusiji da vrši napade iz velike daljine. 

Ovaj časopis piše i da bi, u teoriji, Ukrajina mogla sa zemlje da obori neke druge rakete koje Rusija pošalje ka njima, ali da ne poseduje dovoljno sofisticiranu opremu (kao što je, na primer, imaju SAD) da bi se odbranila od hipersoničnih raketa kao što je Kinžal.

profimedia

Ove rakete su zvanično predstavljene u martu 2018. godine, i od tada je izvršeno nekoliko testiranja u pustarama Arktika. Ruska avijacija je počela da vrši modifikacije na MiG-31 avionima kako bi mogli da nose Kinžale u bar dve baze - a jedna od njih je na jugu zemlje. S obzirom na njihovu tehnologiju i način letenja, Kinžali bi mogli da dopru do najvrednijih objekata za ukrajinsku vojsku. Međutim, Rusija nema mnogo tih raketa, a pretpostavlja se da bi mogla sve da ih iskoristi za dan. 

Šta su hipersonična oružja?

Grubo govoreći, hipersonične rakete mogu da lete kroz vazduh do mete koja se nalazi na zemlji brzinom koja je najmanje pet puta veća od brzine zvuka, odnosno, oko 6,115 kilometara na sat. Međutim, neke interkontinentalne balističke rakete, kao što je američki "Minuteman III" mogu da lete brzinom od oko 24,100 kilometara na sat, što bi značilo prebacivanje nuklearne bojeve glave preko okeana za pola sata, piše Vašington post.

Neki analitičari smatraju da hipersonično oružje može da izmeni tok rata zbog načina na koji funkcioniše - raketa uzleće i ispušta bojevu glavu kojom je moguće manevrisati na takav način da se izbegne radar za rano otkrivanje pretnji. Međutim, ovakav tip oružja nije nov, pošto tri najveće sile sveta - SAD, Rusija i Kina, već imaju hipersonične rakete.

Iako SAD imaju antiraketni sistem na Aljasci i u Kaliformiji koji bi trebalo da zaustavi eventualne napade iz Severne Koreje, čini se kako Kina i Rusija razvijaju asimetrična, egzotične oružja poput ruskog "Burevestnika", kao potencijalni način da se zaobiđe odbrana SAD, ističe ovaj list, i to je samo još jedan razlog više da ove tri velike svetske sile sednu za spregovarački sto i porazgovaraju o kontroli naoružanja. 

Poznato je da Kina ima razvijen program za testiranje hipersoničnih raketa, a Fajnanšel Tajms je u avgustu prošle godine pisao o tome kako je jedna isprobana tako što je navođena kružnom putanjom pre nego što je krenula da ubrzava ka svojoj meti. Pozivajući se na tri izvora koja su upoznata sa probom, ovaj list piše da je prilikom testiranja meta promašena za oko 40 kilometara. Međutim, druga dva izvora rekla su da je napredak "zapanjujuć" i da je hipersonično oružje Kine mnogo naprednije nego što su zvaničnici SAD mislili.

U julu prošle godine, sekretar američke avijacije Frank Kendal rekao je da Kina razvija novo oružje sa velikim napretkom, ali nije ništa više otkrio od toga da bi ovo oružje moglo da se koristi za "potencijalne globalne napade... iz svemira". Iako je odbio da otkrije detalje, Kendal je sugerisao da Peking razvija nešto slično "Frakcionalnom orbitalnom sistemu za bombardovanje", koji je SSSR razvijao tokom Hladnog rata, pre nego što je taj projekat napušten.

"Ako koristite takav pristup, ne morate da koristite tradicionalnu putanju interkontinentalnih balističkih misila. To je jedan od načina da se izbegnu odbrambeni sistemi", dodao je Kendal.

Još jedna zemlja je sredinom januara ove godine saopštila kako je testirala hipersoničnu raketu - u pitanju je Severna Koreja, ali pošto odatle nema gotovo nikakvih više zvaničnih podataka, nepoznato je o čemu je tačno reč.