Moskva dobila pisane odgovore SAD i NATO, Blinken: Nema ustupaka u pogledu proširenja
Komentari26/01/2022
-18:29
SAD i NATO danas su dostavile svoje pisane odgovore na zahtev Rusije za bezbednosne garancije. Najpre je to učinio Vašington, a potom i NATO u odvojenom dokumentu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije potvrdilo je danas da je dobilo odgovor Sjedinjenih Država na svoje zahteve, uključujući povlačenje NATO-a iz istočne Evrope, što je pitanje u srcu ukrajinske bezbednosne krize, navodi Euronews.
Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi je saopštilo da je američki ambasador u Rusiji Džon Salivan predao pisani odgovor Vašingtona na njegove zahteve u pogledu bezbednosti zameniku ministra spoljnih poslova Aleksandru Gručku.
Blinken: Bajden lično unosio izmene
Sjedinjene Države neće praviti kompromise kada je reč o politici „otvorenih vrata“ NATO i to je potvrđeno u našem pisanom odgovoru na zahteve Rusije o garancijama bezbednosti, izjavio je danas u Vašingtonu američki državni sekretar Entoni Blinken.
On je na konferenciji za medije istakao da je Vašington spreman na svaki scenario u vezi sa Ukrajinom, ali da i dalje prednost daje diplomatiji.
Prema njegovim rečima, američki predsednik Džozef Bajden je aktivno učestvovao u sastavljanju odgovora, lično je unosio izmene i odredio konačnu formu dokumenta.
Blinken je rekao da odgovor SAD predstavlja odraz već poznatih stavova Vašingtona.
U odgovoru je navedeno i šta zabrinjava SAD i saveznike kada je reč o aktivnostima Moskve, ali i predlozi za saradnju u oblastima gde Moskva i Vašington mogu da nađu dodirne tačke, tako da u dokumentu ima „veoma pozitivnih stvari“, kazao je Blinken.
On je naglasao da su Sjedinjene Države spemne da sa Rusijom razgovaraju o koracima u pravcu jačanja zajedničke bezbednosti.
Amerika je spremna da nastavi dijalog sa Rusijom u oblastima gde je, kao i pre, moguća saradnja, a kakva će biti reakcija na naš pisani odgovor zavisi od Moskve, rekao je Blinken na konferenciji za novinare nakon što je Moskvi predat američki odgovor.
Najavio je da će u narednim danima, nakon što Moskva prouči odgovor, razgovarati sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.
Dodao je i da SAD sa partnerima rade na tome da se ne dopusti energetska kriza u slučaju eskalacije situacije u Ukrajini, a ponovio je da su u opticaju sve varijante sankcija.
Blinken je istakao da će Amerika zadržati jako diplomatsko prisustvo u Kijevu u cilju podrške Ukrajini i najavio da će narednih dana Kijevu isporučiti novu pomoć u sferi bezbednosti.
Tri isporuke odbrambene vojne pomoći stižu u Kijev ove nedelje, a uskoro će stići još više, rekao je Blinken i podsetio da je Amerika prošle godine poslala Ukrajini više vojne pomoći nego ikada pre.
Istakao je da je odgovor Vašingtona sastavljen u koordinaciji sa Kijevom i evropskim saveznicima, kao i da je u skladu sa onim što je i javno rečeno. Nakon što je pisani odgovor predat Moskvi,
Blinken je rekao da će NATO dati odvojeni odgovor Rusiji, što je i učinjeno
Stoltenberg pozvao na deeskalaciju
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je večeras Rusiju da bez odlaganja deeskalira situaciju na granici sa Ukrajinom. Tokom onlajn konferencije za novinare koja je prenošena uživo na sajtu NATO, Stoltenberg je rekao da Rusija planira da na to područje pošalje dodatne snage, upozorivši da su ruski vojnici raspoređeni i u Belorusiji.
On je rekao da Rusija nastavlja da gomila svoje vojne trupe nadomak Ukrajine, navodeći da u je ovom trenutku duž granice sa tom susednom zemljom raspoređeno više od 100.000 ruskih vojnika.
NATO smatra da sve nesuglasice i sporna pitanja moraju biti rešavani dijalogom i diplomatskim pristupom, a ne kroz primenu sile ili pretnju primenom sile, naveo je Stoltenberg.
Članice NATO su se saglasile danas sa SAD o pisanom predlogu Rusiji u kojem se konstatuje da je Rusija prekinula diplomatske odnose sa Alijansom, ali se Rusija i poziva se na ponovno uspostavljanje diplomatskih predsavništava u Moskvi i Briselu.
"Predložili smo i uspostavljanje vojnih predstavništava između Rusije i NATO kako bi se obezbedila transparentnost i smanjili rizici, ali i otvaranje hitne direktne linije za rešavanje urgentnih situacija ukoliko se budu dogodile. Spremni smo da saslušamo šta zabrinjava Rusiju, ali želimo da utvrdimo kako da se ojačaju fundamentalni pricipi evropske bezbednosti iza kojih svi stojimo", rekao je Stoltenberg.
On je ukazao da Rusija mora da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije gde su raspoređene bez saglasnosti tih država i istakao da je veoma značajno da se smanji rizik od sukoba, uvede kontrola naoružanja i poveća stepen transparentnosti u odnosima Rusije i NATO.
"Samo ukoliko se svi budu angažovali na ovim pricipima moćićemo da obezbedimo bezbednost za sve", rekao je Stoltenberg i istakao da je NATO odbrambena organizacija koja neće prihvatiti uhgrožavanje bezbednosti bilo koje od svojih članica.
Rusija je zahtevala garancije da će NATO zaustaviti svoje širenje na istok, isključiti članstvo Ukrajine i drugih bivših sovjetskih zemalja i ukinuti svoje vojno raspoređivanje u centralnoj i istočnoj Evropi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je ranije danas da će zavisno od sadržaja američkog odgovora ruski zvaničnici pripremiti naredne korake.
Podsetimo, ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza.
Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Iz NATO je već ranije stigla poruka da će odbaciti zahtev koji se tiče proširenja.
Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a dan kasnije u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.
Komentari (0)