Pregovori Rusa i Amerikanaca u jeku tenzija: Šta bi bio pozitivan ishod

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

10/01/2022

15:58

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Pregovori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o garancijama za bezbednost trajali su danas više od osam sati u prostorijama stalne misije SAD pri Kancelariji UN u Ženevi. Razgovori su počeli u trenutku pojačnih tenzija između dve strane i uz pesimizam dvojice diplomata povodom ishoda susreta, a analitičari ocenjuju da bi pozitivan ishod bio i kada bi sama atmosfera bila koliko-toliko konstruktivna.

"Pregovori su završeni nešto pre 17 časova", potvrdio je pres-sekretar misije Džozef Kružić za agenciju RIA Novosti. Ruska agencija dodaje da je sastanak trajao oko 7,5 sati i da je održan iza zatvorenih vrata, a napravljena je kratka pauza samo za ručak.

Glavna tema razgovora bila je Ukrajina. Dok sa jedne strane Zapad strahuje da raspoređivanje ruskih trupa nedaleko od granice sa Ukrajinom vodi ka ruskoj invaziji, Moskva, koja je to u više navrata demantovala, navodi da na taj način samo odgovara na provokacije - na konstantno širenje NATO ka istoku, na raspoređivanje raketnih sistema naoružanja u regionu i na izvođenje nečega što nazivaju provokativnih vojnim vežbama.

Ove tri stvari su zapravo i ključni zahtevi koje je Rusija iznela SAD i NATO, a kako navodi reporterka Euronews Srbija iz Ženeve, razgovori se događaju u klimi povećanih tenzija, najvećih od završetka Hladnog rata i u situaciji koja se dodatno usložnjava i onim što se događa u Kazahstanu, naročito nakon slanja ruskih vojnika u tu zemlju na zahtev vlasti i nakon teških reči koje su proteklih dana u tom kontakstu i tim povodom razmenile dve strane.

Bez mnogo optimizma

Rusku delegaciju, inače, predvode zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, a američku prva zamenica državnog sekretara Vendi Šerman.

Rjabkov je tokom vikenda izjavio da je sasvim moguće da bi se diplomatija mogla okončati nakon jednog sastanka, a i američki državni sekretar Entoni Blinken je umanjio očekivanja od pregovora.

"Naravno, nećemo praviti nikakve ustupke pod pritiskom“, rekao je Rjabkov, koji će predvoditi rusku delegaciju u Ženevi.

Pregovori se održavaju u Ženevi pre nego što se presele u Brisel i Beč, u trenutku najnapetijih odnosa između SAD i Rusije od završetka Hladnog rata pre tri decenije.

"Mislim da nećemo videti bilo kakav napredak u narednoj nedelji", rekao je Blinken u intervjuu za CNN u nedelju.

Na preliminarnom sastanku sa Rjabkovim u nedelju uveče, zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman istakla je posvećenost Vašingtona suverenitetu, teritorijalnom integritetu "i slobodi suverenih nacija da biraju svoje saveze", saopštio je Stejt department.

Rjabkov je rekao novinarima da je njegov sastanak sa Šerman bio "kompleksan, ali poslovan", prenela je ruska novinska agencija Interfaks, a uporedio je situaciju sa kubanskom raketnom krizom iz 1962. godine kada je svet stajao na ivici nuklearnog rata.

Obe strane će staviti predloge na sto, a zatim videti da li ima osnova za napredovanje, rekao je Blinken.

Rusija je saopštila da bi se Sjedinjene Države i NATO savez mogli suočiti sa gorom bezbednosnom situacijom ako ne pokažu interesovanje za dijalog sa Rusijom o njenim bezbednosnim garancijama, prenela je agencija RIA. Rjabkov je rekao i da bi se u razgovorima moralo razmotriti pitanje neulaska Ukrajine u NATO, prenela je RIA.

Euronews TV

Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije za Euronews Srbija kaže da bi pozitivan ishod susreta bio da se dve strane dogovore i da je atmosfera bila konstrukttivna, da su razgovori bili dovoljno široki, te da će se održati susreti u Briselu i Beču, kao i da se u skorijem roku može zakazati nova runda bilateralnog samita.

"Amerikanci ovo drže kao vanrednu sesiju dijaloga o strateškoj stabilnosti koji su oni pokrenuli zajedno sa Rusima početkom godine. Rusija je malo odstupila od toga i želi malo šire razgovore. Dve strane pokušavaju da namernu svoje parametre, neki nastavak dijaloga bi bio maksimalni pozitivan ishod današnjeg dana", rekao je on.

Inače, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država Vladimir Putin i Džo Bajden još uvek ne planiraju da ponovo razgovaraju.

"Trenutno nema dogovora po ovom pitanju", rekao je Peskov novinarima odgovarajući na pitanje da li ruski i američki lideri planiraju da razgovaraju nakon pregovora u Ženevi, prenosi ruska agencija TASS.

Gde je EU?

Inače, zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman je tokom susreta sa Rjabkovom na radnoj večeri u Ženevi poručila da se pitanje evropske bezbednosti ne može rešiti bez evropskih saveznika, preneo je portparol Bele kuće Ned Prajs.

"Zamenica državnog sekretara potvrdila je da bi SAD pozdravile opšti napredak kroz diplomatiju. SAD će razgovarati o pojedinim bilateralnim pitanjima sa Rusijom na Strateškom dijalogu o stabilnosti, ali neće razgovarati o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika", rekao je Prajs, preneo je TASS.

Prajs je dodao da će Šerman rekla da će određene teme biti ostavljene za razgovor NATO i Rusije u Briselu 12. januara, kao i za sastanak OEBS-a u Beču 13. januara, gde će takođe prisustovati delegacije SAD i Rusije.

"Amerikanci jesu u pravu kad kažu ne možemo mi odlučivati baš o svemu, ali bez Amerike je bilo kakvo rešenje u smislu evropske bezbednosbe arhitekture nemoguće", rekao je Igrutinović.

Kako je dodao, u samoj EU među evropskim partnerima postoji ta želja da oni budu strateški suvereni, autonomni u odnosu na SAD i žele da budu prisutni na pregovorima na kojima danas nisu.

"Očekujemo njihove reakcije narednih dana i kako će se nekoliko prestonica, pre svega mislim da Berlin i Pariz, ali i zemlj istočne Evrope, kako će se postaviti prema tom pitanju", rekao je on i zaključio da je "modikum nešto drugačijih odnosa moguć, ali da politički i ekononomski odnosi ostaju pod velikim znakom pitanja".

Podsetimo, prema tvrdnjama američkih obaveštajaca i ukrajinskih zvaničnika, Rusija je na granicu sa Ukrajinom dovela i do 100.000 vojnika. Kijev i Vašington tvrde kako se Moskva sprema za invaziju, ali Rusija negira te tvrdnje.

Moskva je potom prošlog meseca predstavila svoje zahteve Zapadu, koje uključuju i veto na dalje širenje NATO na istoku, ali su SAD i NATO veliki deo predloga već odbili.