Opasnost od novih tenzija na Bliskom istoku: Šta se krije iza napada Huta u Abu Dabiju?

Jemenski pobunjenici Huti preuzeli su odgovornost za vojni napad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), nakon što su vlasti u glavnom gradu, Abu Dabiju, objavile da su industrijska zona i aerodrom bili mete napada dronova.

Tom prilikom, tri osobe su stradale, a još šestoro ljudi je povređeno. Državna novinska agencija UAE izvestila je da su poginuli jedan Pakistanac i dva Indijca.

Policija u Abu Dabiju je saopštila da su tri kamiona cisterne eksplodirale u oblasti blizu luke, gde se nalazi i skladište koje koristi Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija.

Takođe, manji požar se dogodio i u industrijskoj zoni Međunarodnog aerodroma u Abu Dabiju, navodi se u saopštenju, i dodaje da su na te dve lokacije pronađeni predmeti koji su "verovatno dronovi", preneo je Vašington post.

Huti, za koje se često navodi da imaju podršku Irana mada ova zemlja to kategorički negira, često su izvodili napade dronovima tokom višegodišnjeg građanskog rata u Jemenu, gde su bili protiv lokalnih frakcija, pa i protiv Vlade zemlje koju podržava Saudijska Arabija.

Huti su takođe preuzeli odgovornost za raketne napade i napade dronovima izvan granice Jemena, a uglavnom su ciljali područja u Saudijskoj Arabiji ili UAE.

Povećane tenzije usred pregovora Vašingtona i Teherana

Ministarstvo spoljnih poslova UAE istaklo je u saopštenju da osuđuju teroristički napad Huta na tlu Emirata, kao i da ovaj napad "neće proći nekažnjeno".

S obzirom na to da su UAE vodeći arapski saveznik Sjedinjenih Američkih Država, ovaj napad bi mogao da podigne na viši nivo tenzije između Huta i koalicije koju predvodi Saudijska Arabija, prenosi Rojters.

Takođe, napad bi mogao da predstavlja i novu pretnju po napore Vašingtona i Teherana da dođu do dogovora kada je u pitanju nuklearni sporazum.

"S obzirom na to da polako ističe vreme za pregovore o nuklearnom sporazumu, podiže se rizik od narušavanja bezbednosti regiona", rekao je Tobjorn Soltved, analitičar iz kompanije za procenu rizika "Verisk Maplecroft".

Britanska agencija nacodi i da su UAE naoružale i obučile lokalne jemenske snage koje su se pridružile borbama protiv Huta u jemenskim regionima Šabva i Marib, važnim energetskim čvorištima države.

Šta će UAE da urade?

Jemen je strateški veoma značajan zbog toga što se nalazi na plovnom putu koji povezuje Crveno more i Adenski zaliv - u pitanju je, zapravo, kanal kojim prolazi veći deo svetske nafte. U sukobima na ovoj teritoriji stradalo je do sada više desetina hiljada ljudi, i stvorio jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu.

Jedan od vođa Huta, Abdulmalik Al-Ejri, saopštio je da će biti još napada na UAE zbog njihove umešanosti u sukobe u Jemenu. On je, naime, za televiziju Al-Masira rekao da je "ova operacija tek početak", i da Huti "imaju još mnogo iznenađenja spremnih za UAE".

Komandant Huta, Mahdi Al-Mašat, upozorio je da bi dalja umešanost UAE u jemenske sukobe mogla da predstavlja "ozbiljne rizike za ekonomiju i investicije u UAE".

Ujedinjeni Arapski Emirati će na ovaj napad Huta odgovoriti tako što će od SAD da traže da stave pobunjeničku grupu na spisak terorističkih organizacija (gde se i ranije nalazila), a pokušaće i da pojačaju pritisak putem Saveta bezbednosti UN, prenosi Blumberg pozivajući se na dobro obavešten izvor iz Vlade UAE.

Inače, SAD su uklonile oznaku terorističke organizacije kada su u pitanju Huti pre godinu nada u nastojanju da tako doprinesu okončanju rata u Jemenu, ali Huti nisu želeli da prihvate mirovne pregovore.

Zašto se ratuje u Jemenu?

Do eskalacije sukoba u Jemenu došlo je 2015. godine, kada su Huti preuzeli kontrolu nad većim delom zapada zemlje i primorali međunarodno priznatog predsednika bdrabuha Mansura Hadija da pobegne u Saudijsku Arabiju.

Zbog toga što im se nije svideo sve veći broj pobunjenika, u sukobe su se uključile i druge arapske zemlje u okolini - pre svih Saudijska Arabija, čijim se "zadnjim dvorištem" smatra Jemen.

Upravo ova zemlja je organizovala intervenciju 2015. godine, ali Huti nisu proterani iz Jemena, a sukob i dalje kulja na ovoj teritoriji.

Ujedinjene nacije nazvale su nerede na ovoj teritoriji "najgorom humanitarnom krizom na svetu".