Nastavljeni protesti u Kazahstanu - desetine mrtvih i više od 2.000 uhapšenih, ruske jedinice ušle u zemlju
Komentari06/01/2022
-22:54
Nemiri u Kazahstanu se nastavljaju i nakon što je Kazahstanska vlada danas uvela šestomesečno ograničenje cena tečnog gasa i benzina i moratorijum na podizanje cena komuna.
Pripadnici bezbednosnih snaga Kazahstana ubili su desetine demonstranata, a poginulo je i 12 pripadnika policije tokom izrazito nasilnih protesta, saopštile su vlasti danas.
Protesti su, kako se pretpostavlja, sada prošireni i na druga politička pitanja, a bes nije usmeren na aktuelnog predsednika Kasima Žomarta Tokajeva, već na bivšeg lidera Nursultana Nazarbajeva, koji se i dalje smatra vladarom.
"Starac da ide", postao je glavni slogan demonstracija.
Kako navode analitičari, narod traži korenite ekonomske i političke reforme.
Kazahstanska policija je tokom nemira uhapsila skoro 2.000 ljudi u najvećem gradu u toj zemlji Almatiju, saopštilo je danas kazahstansko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zaposleni u policijskoj upravi u Almatiju pokrenuli su akciju čišćenja u ulicama Karasaj-batir i Masanči, navedeno je u saopštenju, preneo je TASS.
Takođe, tokom dana su stigli izveštaji da vojnici pucaju na demonstrante i automobile na Trgu Republike u Almatiju, najvećem kazahstanskom gradu. To su za TASS izjavili očevici.
Sagovornici agencije TASS potvrdili su da je vojska odmah opkolila trg i zapocela specijalnu operaciju ne napuštajući automobile. Zahtevali su da demonstaranti napuste trg i upozoravali na otvaranje vatre.
Jedan od ubijenih policajaca pronađen je obezglavljen tokom nereda u kojima je zapaljeno više vladinih zgrada, preneo je AP.
Nemiri u Kazahstanu rasplamsali su se 2. januara u oblasti Mangistau na jugozapadu zemlje, gde su građani protestovali zbog visokih cena goriva.
Dva dana kasnije su nemiri izbili u Almatiju, na jugoistoku zemlje i drugim gradovima, gde je došlo do sukoba sa policijom.
Policija je u velikom broju prisutna na ulicama, uključujući glavni grad Nursultan, gde prema izveštajima nije bilo sukoba.
Stigle jedinice iz Rusije
Zbog incidenata i sve više povređenih, nakon poziva predsednika Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva, u tu zemlju stigle su i prve jedinice ruskog kontigenta mirovnih snaga Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) vojnim transportnim avionom, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, preneo je TASS.
Ministarstvo je navelo da su jedinice 45. posebne brigade Vazduhoplovnih snaga upućene iz stalne baze na aerodrom Čkalovskij.
Avion ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga i transportna avijacija poslali su pripadnike Vazdušno-desantnih snaga u Kazahstan, u sklopu ODKB, saopštio je ranije Sekretarijat te organizacije.
Lukašenko: Ne smemo prepustiti Kazahstan
Tokom eskalacije situacije u Almatiju, oglasio i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
On je rekao da se Kazahstan ne sme prepustiti spoljnim silama "po ukrajinskom scenariju".
"Jasno je da Kazahstan ne smemo dati, jer će to biti poklon, kao Ukrajina za Ameriku, NATO. Zato želim da shvatite zašto je doneta odluka da se pošalju mirovne snage", saopštio je Lukašenko, preneo je Sputnjik.
Kako je naveo, informacija da će Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti ODKB pružiti podršku Kazahstanu je imala efekta.
Prema njegovim rečima bez obzira što je teritorija Kazahstana velika, "sve je bilo sinhronizovano, planirano, naravno uz spoljni uticaj, kroz koordinaciju".
Zabranjen ulaz strancima
Takođe, vlasti Kazahstana privremeno su zabranile ulazak strancima u zemlju, saopštila je danas kazahstanska ambasada u Uzbekistanu, javila je agencija RIA Novosti.
Predsednik Tokajev je zbog nemira u utorak 4. januara uveo dvonedeljno vanredno stanje širom zemlje i raspustio vladu.
Reakcije iz celog sveta
Osude nasilja i poruke zabrinutosti stižu prethodnih dana iz celog sveta. Predsednica parlamenta OEBS-a Šveđanka Margareta Sederfelt i specijalna predstavnica za centralnu Aziju Finkinja Pia Kauma izrazile su zabrinutost zbog razvoja situacije u Kazahstanu, posebno zbog ljudskih gubitaka i pozvale su sve strane da se uzdrže od upotrebe nasilja, te da dijalogom pokušaju da reše nesuglasice.
"Pratim zabrinuto razvoj situacije u Kazastanu i podsećam sve strane da se uzdrže od nasilja, da počnu dijalog i da poštuju osnovne slobode. Važno je podržati miroljubivo rešenje, a za Kazahstan je važno da se pridržava svojih obaveza pri OEBS-u", navela je Sederfelt u saopštenju OEBS-a.
Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras osudila je nasilje u Kazahstanu i dodala da se London konsultuje sa saveznicima o narednim koracima.
Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa kazahstanskim kolegom Muktarom Tileuberdijem povodom vanredne situacije u Kazahstanu, saopštio je Stejt department.
"Državni sekretar ponovio je da SAD daju punu podršku kazahstanskim ustavnim institucijama i slobodi medija, i zalaže se za miroljubivo rešenje krize zasnovano na ljudskim pravima", naveo je Stejt department, a preneo Rojters.
Povodom aktuelnih dešavanja, portparolka Bele kuće Dženi Psaki navela je da nemiri u Kazahstanu neće uticati na planove NATO za razgovore sa Rusijom sledeće nedelje o ukrajinskom pitanjuda.
Nešto ranije iz Moskve su poručili da se Rusija dogovorila sa predstavnicima Francuske i Nemačke o daljim kontaktima u cilju okončanja sukoba na istoku Ukrajine.
Takođe, o dešavanjima u Kazahstanu danas su razgovarali i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i njegov kolega Melvut Čavušoglu.
Reagovala i EU
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borelj izjavio je danas da prava i bezbednost civila u Kazahstanu moraju biti garantovani.
"EU je spremna da pruži podršku u rešavanju ove krize", poručio je Borelj, a preneo Rojters.
Borelj je izrazio veliku zabrinutost zbog situacije u Kazahstanu navodeći da je ruska vojna intervencija u Kazahstanu vratila sećanja na situacije koje treba izbegavati.
Kazahstan, deveta zemlja na svetu po veličini, graniči se sa Rusijom na severu i Kinom na istoku i ima velike rezerve nafte, što je čini strateški i ekonomski važnom. Uprkos tim rezervama i mineralnim bogatstvima, nezadovoljstvo zbog loših životnih uslova izraženo je u nekim delovima zemlje. Mnogi su nezadovoljni i zbog dominacije vladajuće stranke koja ima više od 80 odsto mesta u parlamentu, navodi AP.
Komentari (0)